"Mama, tvoj zagrljaj boli": Nikola sve više gubi snagu, bolest mu je zauvek oduzela hod i sad ide ka srcu

Nikola noge više ne može da pokreće, ali porodica ne gubi nadu

Iako se pomirila sa činjenicom da njen sin nikada više neće moći da hoda, majka šesnaestogodišnjeg Nikole Aćimovića koji boluje od Dišenove mišićne atrofije, ipak se nada da će osmeh svog deteta gledati još dugo, a njegov osmeh zavisi od svih nas.

Dečaku je ova podmukla bolest dijagnostifikovana još po rođenju, a za njega je potrebno skupiti čak 500.000 evra. Nikolina majka, Gordana kaže da je za sada prikupljeno samo 29 odsto sredstava, što nije ni blizu dovoljno kako bi se dečakov osmeh spasio. Međutim, majku sada najviše boli to što svoje dete ne može ni da zagrli, a da on ne oseti posledice.

Preporučujemo

- Teško je kad svoje dete ne možeš ni da zagrliš a da ga ne povrediš... Nikoline reči: "mama tvoj zagrljaj boli, ruke su ti baš teške " kidaju mi srce. Dođe mi da vrištim iz sveg glasa, al ne mogu, ne smem, moram da razvučem osmeh i da smislim neku šalu zašto su mi teške ruke, zašto moj zagrljaj boli, zašto on nema snage da izdrži moj zagrljaj. Moram da izmislim nešto da Nikola ne razmišlja o tome zašto zapravo on nema snage, zašto su njegovi mišići slabi pa nema snage da izdrži mamin zagrljaj. Ponestaje mi ideja za šale a nažalost ponestaje nam i vremena - napisala je Gordana ove srceparajuće reči pre samo nekoliko dana na Fejsbuku, a kako kaže za Telegraf.rs preostaje joj da se nada da dečakovo srce neće stradati.

- Problem je u tome što on više oseća težinu naših ruku nego bol, jer on nema snage u mišićima kao mi. Zamislite situaciju da morate da jedete svaki dan kašikom, a da je ona teška 2 kilograma. Takav osećaj on ima svakodnevno. Sve ono što je nama smešno da uradimo njemu je veoma teško. Da bi mahnuo drugaru potrebna mu je velika snaga. Nažalost njemu su mišići počeli da odumiru, krenulo je od nogu ali Dišen je takva bolest da nikada ne prestaje da se širi i nijedan mišić nije pošteđen. Na kraju i srce - kao najvažniji organ u telu, ni ono nije pošteđeno. Ljudi misle da nije toliko strašno jer misle da on samo ne može da hoda. Mene ne plaši to, plaši me šta će biti ako bolest nastavi da se širi. Volela bih da može kao i sva druga deca da sam uzme da jede, prinese sebi čašu vode, guta... On sada zavisi od pomoći druge osobe - objašnjava Gordana za naš portal.

Ona dodaje i da je Nikola već veliki dečak, te ni roditeljima nije lako da ga svakodnevno nose uz i niz stepenice. Ipak, ohrabruje ih činjenica da se tinejdžer i dalje dobro drži, s obzirom na to da većina dece sa Dišenom već sa 12 godina završi u kolicima.

Iako časove zbog bolesti pohađa onlajn, svakodnevno je u kontaktu sa drugarima, a kako nam je objasnila njegova majka, jedva čeka proleće da može češće da odlazi u školu i viđa svoje vršnjake sa kojima na trenutke zaboravi tešku sudbinu koju mu je život priredio. Za sada, najviše vremena provodi za kompjuterom, koji je njegov mali prozor u svet i pričinjava mu zadovoljstvo i sreću.

Gordana napominje da još uvek niko nije siguran kako će njen sin reagovati na lek, ali je najbolja opcija da ga primi što pre.

- To sve zavisi od osobe do osobe, ali što pre ga primi to je bolje. Ako ga primi u ovom stanju, dugo će ovakav i ostati, što je dobro. Ako ga ne primi rizikujemo da se bolest proširi i na kraju dođe do strašnih posledica - kaže nam majka.

Zaključuje da porodica veruje i nada se boljem sutra, a spremno dočekuju i Nikolin rođendan koji će ne samo dečaku, već i celoj porodici vratiti osmeh na lice.

- Ako izgubimo nadu, šta nam drugo preostaje - pita se Gordana.

Da pomognemo da Nikoli ostane osmeh na licu možemo:

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001131176-66

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

Uplatom na devizni račun:

160-6000001133896-54

IBAN: RS35160600000113389654

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Instrukcije za plaćanje

(Telegraf.rs)