Nada je bila profesorka klavira, a sada jedva ima i za hleb: Spava na podu seoske škole, zaboravljena od svih

Za ovu nedelju imam jedan hleb i nekoliko palenti, priča nekad ugledna profesorka

Nada Alimanović je izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Ona je nekada bila ugledna profesorka klavira, a sada dane provodi gladujući.

Nekadašnja profesorka živi zaboravljena u jednoj prostoriji u školi u selu Mačkovac kod Kuršumlije. Ostala je bez posla, a jedan zid je deli od učionice u kojoj učitelj deci drži nastavu. Nema nikakva primanja, i tako ju je muka naterala da moli za koru hleba. Nema ni dokumenta, a ujedno ni zdravstveno osiguranje. Nema ni drva sa grejanje, ni nameštaj u prostoriji u kojoj živi.

Preporučujemo

Najpre nije želela da priča o svom problemu. Nije želela da se čuje da gladuje, jer nije želela da bruka svoju porodicu. Ipak, biti gladan nije greh, naročito u situaciji u kojoj se Nada nalazi.

- Za ovu nedelju imam jedan hleb i nekoliko palenti. Imam hrane do petka. Živim u maloj prostoriji. Nemam nikakva primanja, nemam dokumenta od 2018. godine. Ovde sam osam godina, a Kuršimliji sam radila kao profesor klavira u muzičkoj školi iz Prokuplja koja ima odeljenje u Drinki. Brat mi šalje 100 evra mesečno da imam za hranu, nije ni on u mogućnosti da pošalje više. Zamislite da osam godina izdržavate sestru, da joj šaljete po 100 ili 150 -evra - rekla je nada humanitarcu Dejanu Markoviću Miloševiću.

Crveni krst joj ne pomaže. Kako je rekla, rekli su da nisu nadležni za nju jer je ona prijavljena u Šapcu.

- Mogli bi bar vodu da mi donesu, ova voda je zagađena. Ja idem od petlje i uzbrdo i u torbama sa točkovima nosim 12 litara vode i tri litre mleka. Mučim se kao Isus Hristor, nema ko vodu da mi donese. Crveni krst neće. Nose ovde ljudima redovno hranu, a ne mogu da dođu kod mene jednom u mesec dana da mi donesu samo vodu i hleb. Ako čoveku ne doneseš vodu i hleb, ne znam da li neko treba da živi. Za tri meseca sam oslabila 20 kilograma, ne znam da li je noseći li od neke bolesti, jer nema zdravstveno osiguranje - dodala je.

Kada joj je saopšteno da će da dobija vodu i hranu, Nada se veoma obradovala. Kada su je humanitarci obišli drugi put, donevši joj vodu i upitali da li je dobro jela, Nada je kroz osmeh odgovorila da je "ajvar slistila i da ne može da ga se zasiti".

- Sada sam sita. Bila sam željna baš ajvara - rekla je.

Prostorija u kojoj živi je apsolutno neuslovna, a Nadu je bilo sramota uslova u kojima živi. Ona nema osnovni nameštaj, a jedino na šta se požalila je da joj televizor ne radi pet meseci. Kako živi usamljeničkim životom, on joj je najverovatnije bio jedini "prozor u svet" i način da bar na kratko zaboravi na nedaće.

- Evo u kakvom haosu živim. Spavam tu, na podu. Ne morate ni da slikate, sramota me je zbog porodice, njih ću da potresem. Nemam krevet, imam samo malu grejalicu. Nemam ormare, nemam ništa. Nemam vodu da operem ruke, a kamoli da čistim - rekla je nada, pokazavši prostoriju u kojoj spava.

Širina te prostorije je tolika da bi čovek oba zida mogao da dodirne rukama dok stoji u njoj.

- Ako budete dolazili ne morate više da mi donesete hranu, ako imate nešto što vam ne treba, to bi mi značilo. Neku metlu sa dugačkom drškom ili džoger. To je ono što meni treba - skromno je rekla Nada.

Nadi možete da pomognete uplatom fondaciji Narodni gvozdeni puk, Ulica Karađorđeva 18, Kuršumija, na broj računa 340-11029458-02.

(Telegraf.rs)