"Tata, imaćemo kupatilo!": Humani ljudi pomažu samohranom ocu, Nikola i Nina nemaju osnovne uslove za život

Svi koji žele da pomognu Nikoli i njegovoj ćerki mogu to da urade uplatom na račun

Samohrani otac Nikola Vlajin (52) sa ćerkom Nikolinom živi u oronuloj kući u Dolovu, bez osnovnih uslova za život. Zahvaljujući donacijama humanih ljudi, na dobrom su putu da dobiju ono što im je trenutno najneophodnije - kupatilo.

Preporučujemo

Nikola i njegova ćerka žive u dve prostorije. U predsoblju je nameštena skromna kuhinja - sudopera, stari šporet, veš mašina, frižider i zamrzivač. U sobi spavaju i otac i ćerka.

- Životni uslovi su nam skoro nikakvi. Nisam zaposlen, radim privatno, zarađujem kako mogu da bih prehranio dete. Radio sam 15 godina kod privatnika, a bez dana radnog staža sam. Bolest me je stigla, imam dijabetes, četiri puta dnevno primam insulin. Nisam u mogućnosti mnogo da radim, ali ipak radim. Trudim se da prehranim dete i da joj pružim bolji život - rekao je Nikola kada smo ga posetili u njegovoj kući u Dolovu.

Ono što je u njihovom domu trenutno razlika jeste buka. Ta buka znači da stvari počinju da idu na bolje. To je buka koju pravi majstor koji ocu i ćerki sređuje kupatilo.

- Uplaćeno nam je nešto više od 100.000 dinara, što mi je omogućilo da uzmem ono što mi treba da bismo mogli da uradimo kupatilo. Tu nam je majstor, počeli smo sa radovima, uvodimo vodu. Kupio sam wc šolju, vodokotlić, lavabo, ogledalo. Trebaće nam još sredstava da omalterišemo i stavimo pločice, ali polako napredujemo. Osim toga sam stavio PVC prozore u sobu sa strane do ulice i uspeo sam da otvorim vrata iz starog u novi deo kuće - kaže Nikola za Telegraf.rs.

Svaki dinar koji su humani ljudi donirali, uložio je u kuću.

- Jedino što nije otišlo direktno u kuću, ali jeste u nastavak radova, je što sam kupio mešalicu. Treba mi da bih izbetonirao septičku jamu, da to sve sredim, a niko nije hteo da mi pozajmi mešalicu. Nadam se da ćemo uskoro da imamo kupatilo, to će mnogo da nam utiče na kvalitet života. Problem je što je sve skupo, jedan džak cementa je 1.000 dinara, pa koliko džakova treba, pa je tu pesak, majstori naplaćuju oko 5.000. Ukoliko budemo imali novca, treba da uradimo sobe, da nabavimo nešto malo nameštaja, da bismo imali normalne uslove za život, da živimo kao svi - dodaje.

Početak renoviranja kuće za njegovu ćerku Ninu bio je pravo iznenađenje, jer joj otac nije spominjao da je naša ekipa bila u njihovom domu, verovatno da se ne bi razočarala ukoliko akcija prikupljanja pomoći ne urodi plodom.

- Nina je, kad je videla da kupujem materijal, bila jako srećna. Vikala je: "Tata, imaćemo kupatilo!" Kako sam dobijao novac, tako sam kupovao šta nam je potrebno za kupatilo. Ona je to primetila i pitala odakle mi pare. Ja sam rekao da imam, da ne brine i da me ništa ne pita jer, kad god nešto kažem, uvek mi se izjalovi i ne mogu ništa da završim. Kada sam kupio sve što treba, onda sam joj rekao da ste bili kod nas i da su nam ljudi uplatili novac. To je bilo iznenađenje za nju. Obradovala se što ćemo da imamo kupatilo - objašnjava Nikola.

Nikolinu napustila majka

Majka devojčice otišla je pre šest godina i od tada sam brine o detetu.

- Samohrani sam otac, majka ju je ostavila pre šest godina. Preudala se u selu kod Kruševca. Ja se mučim za ćerku, trudim se da joj pomognem što više mogu. I pored bolesti se trudim da joj budem pravi otac, kao što jesam. Ja suprugu nisam oterao, nisam je tukao. Ja niti pijem, niti pušim. Ona je samo jednostavno digla sidro i otišla bez trunke savesti. Ne pozove dete ni da čestita rođendan. Ona ima ćerku iz prvog braka koja je bila kod mene pet godina. Ja sam brinuo o tom detetu kao što sada brinem o svom. Ni to nije vredelo. Ona je bila bolesna, imala je epilepsiju. I dete joj je bilo bolesno. Nije se kontrolisala kada je u pitanju ponašanje. U celoj toj priči je sreća samo što se rodilo moje dete. Ja to njeno dete volim kao da je moje, ona mi je u srcu, mene je nazivala ocem. Nemam nikakav kontakt s njom, njena majka ne dozvoljava. Dete živi kod babe, a majka se preudala. Kasno sam se oženio, kasno sam dobio Nikolinu. Nema veze, ja ću da se izborim za nju - rekao je Nikola ranije za naš portal.

Ćerka, kaže, uslove u kojima žive podnosi dobro, ali je evidentno da joj fali majka.

- Ceo život se borim. Zdravstveni problemi mi dodatno pogoršavaju situaciju. Ćerka podnosi dobro, ali je i kao svako dete koje raste bez majke. Ja vidim da je njoj majka potrebna. Ja nisam hteo da se oženim, da nađem drugu, znate kako se gleda na tuđe dete. Želim da joj pomognem da završi školu, da ima svoje parče hleba. Sve što tražim od nje je da mi da koru hleba i prinese čašu vode kad odraste - dodao je.

Radi uprkos bolesti

Ceo život je, objašnjava, radio sa krampovima i kompresorima. Sve su to bili teški fizički poslovi. Radno mesto je morao da napusti zbog zdravstvenog stanja. Ipak, kako je suma novca sa kojom žive 11.500 dinara, i dalje se snalazi i trudi se da radi što više.

- Živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, to je ukupno 11.500 dinara. Kad god mogu idem da radim, da zaradim neki dinar privatno. Kad nisam u mogućnosti da radim imamo 11.500 dinara na mesečnom nivou. Kupio sam dva trimera, treći je crkveni, pa idem i kosim travu kod komšija, kod drugih ljudi, naplatim 1.000 do 2.000 dinara. Nemam pomoć sa strane, u današnje vreme niko danas neće da pomogne. Kad mogu, sečem i drva. Da bi moglo da se preživi, svaki dan je potrebno 1.000 dinara. Mi taj novac nemamo - objašnjava otac.

Na način na koji se snalazi za primanja, snalazi se i kada je potrebno da pripremi ogrev za zimu. Kako kaže, komšije ga nekada zovu da odseče neku granu koja smeta, pa je ponese kući. Isto tako se dešava da vidi i neku polomljenu, pa je ponese za ogrev.

Uslovi života nehumani

Nikola i njegova ćerka žive u dve prostorije. Tamo gde bi trebalo da bude predsoblje, improvizovana je mala kuhinja u kojoj se nalazi stari šporet i sudopera bez adekvatne slavine, jer ta prostorija nije napravljena za tu namenu. Sve to otežava i čišćenje i održavanje. Kupatilo nemaju, te se snalaze kako mogu.

- Dete ode kod bratanca da se okupa. Napolju se ugreje voda, pa se operemo. Snalazimo se, tako ceo život. Nisam mogao da zaradim da se sve popravi. Najviše bi nam bila potrebna pomoć da se kuća reparira, da se napravi kupatilo, da imamo od čega da živimo. Prošle godine sam nadogradio kuću. Tu bi trebalo da da se uradi dnevni boravak i kupatilo. Godinama sam štedeo novac, odvajao od usta, skupljao materijal, da bih to dogradio. I sad nemam kako da nastavim dalje - rekao je Nikola kada smo ga posetili.

Ipak, iako se za svoje dete srčano bori, u nekim trenucima ipak gubi nadu.

- Nekada više ne znam šta da radim, pa sednem i plačem. Ceo život sam bio pošten, radio pošteno, nisam krao, nisam bio mafijaš. I šta na kraju imam od poštenog života? - iskren je Nikola.

Svako ko je u mogućnosti da pomogne Nikoli i njegovoj ćerki, može to da uradi uplatom na broj računa 115038162144530319, ili možete pozvati Nikolu na broj telefona 062/144 53 03.

Ukoliko novac uplaćujete iz inostranstva: IBAN RS35115038162144530319, SWIFT AAAARRSBG.

(Telegraf.rs)