Ognjen je izgubio vid, ali ima nade ako izleči tumor: Majka kroz suze izgovara jednu rečenicu

Porodica iz Leskovca u borbi za ozdravljenje najmlađeg člana

Četvoročlana porodica Milčić iz Leskovca duže od godinu i po živi bijući jednu bitku. Najmlađi među njima, Ognjen, još u maju prošle godine osetio je svu gorčinu života. Njegova jutra obeležila su mučnine i povraćanje, tegobe koje su lekarima delovale kao posledica stomačnog virusa. Sa svojih pet i po godina, koliko dobacuje da ima, čuvši telefonski razgovor u kome spominju njegovo ime, otkrio je da nesreća nikad ne ide sama.

Preporučujemo

Mučnine su se nastavile. Lekari i roditelji su počeli da proveravaju slepo crevo. Počeo je da gubi ravnotežu, pa su proveravali srednje uho. Žalio se i na bolove u nogama, a sve to potkrepljivalo je neke ranije teorije o uzroku tegoba. Na kraju su g sa ORL uputili neurologu. Tu je već napravljen prelomni korak.

- Kada mu je doktorka opipala vrat, rekla je da su tetive napete i da dete ne sme da se vrati kući. Skener nije radio u Leskovcu. Onda su nas poslali za Niš - kaže majka Brankica u razgovoru za Telegraf.rs navodeći da skener začudo nije pokazao tumor: - Mi smo odahnuli.

Međutim, isto veče je poslat u Beograd, zbog uvećanih moždanih komora. Preko noći je operisan.

Leskovac, Niš, Beograd, operacija - u jednom danu

- Tamo nam neurohirurg objašnjava kako nam to možda deluje strašno, ali da je normalno, te da se kod dece javlja taj hidrocefalus - pobraja kako je veče proteklo.

Utom je došao očni lekar, a napetost je rasla. Posle operacije 5. juna započeta je dijagnostika. Ponovo su stigle, činilo se, dobre vesti. U likvornoj tečnosti, navodi majka, nisu pronađene maligne ćelije. Ali onda je odrađen magnet, pa još jedan, a dijagnoza je stigla kroz 40-ak dana.

- Petog juna je operisan, dve nedelje smo bili u Tiršovoj, posle kod kuće, sve dok 14. jula nije ponovljen magnet i tad su nam rekli da dete ima tumor - kaže Brankica.

Onda je usledila još jedna loša vest. Između dva dolaska u bolnicu Ognjen je počeo da gubi vid.

- Kad smo drugi put otišli nisu mogli da mu odrede koliko ne vidi. Nije mirovao. Bio je pod stresom, bockali su ga non-stop - objašnjava najednom se slomivši zbog onoga što joj je najteže palo.

Kroz suze izgovara jednu rečenicu.

- Najteže je bilo to objasniti - da ne vidi.

- A zna sve boje, pamti ih od ranije - izgovara onom "prethodnom" bojom glasa.

Lečenje u inostranstvu

Kao i svi roditelji koji lečeći svoju decu postaju lekari, opremljeni lepezom medicinskih znanja, u potragu za pomoći otišli su dalje od prvog mišljenja. Nalaze su slali u inostranstvo i sačekali prvi potvrdan odgovor za operaciju. Otišli su u Tursku, dečak je operisan, a posle tri dana pušten kući. Ipak, tumor nije odstranjen. Lekari su preporučili nastavak terapije, navodeći da je svaka hemioterapija ista, te da je može primiti i u Srbiji.

- Zbog toga što je tumor operisan, uplašili smo se da to ne krene dalje i počeli smo ovde sa hemioterapijom. Rekli su nam za devojčicu sa istom vrstom tumora kojoj je ta terapija pomogla - kaže navodeći da je reč o tumoru mozga koji je zahvatio i kičmenu moždinu.

Međutim, dugoročno, hemioterapija nije pokazala značajan pomak. Roditelji su potom, objašnjava Brankica, zatražili mišljenje genetičara, koji im je rekao da klasična hemioterapija može biti i kontraproduktivna, te da mu je potrebno drugo rešenje.

- U potrazi smo za tim inhibitorima, koji su mu potrebni za delovanje na te gene koji uzrokuju stvaranje tumora. Genetičar nam je rekao: 'Ja životom garantujem da će Ognjenu ti inhibitori da pomognu, nisam se džabe školovao' - prenosi majka.

Još jednom su kontaktirali klinike u inostranstvu i sada čekaju - da ga neko prihvati i da sastavi predračun. Objašnjava da nova operacija nije moguća, jer tumor nema oblik.

- Kad su ga otvorili videli su da to ne može da se skine, jer je upleteno u tkiva - kaže majka dodajući da su "ovojnice zahvaćene kao tepih".

Ognjen živahan momak, Milčići optimistični

Iz istog razloga ne može da se zrači, a hemioterapija ne pomaže. Ipak, Milčići su optimistični.

- Ja se nadam dobrom. Nadam se da nam se otvara put. Da magnet nije pokazao da je stanje isto, možda ne bismo krenuli dalje - kaže dodajući da je prva kontrola pokazala mali pomak, a drugo snimanje stagnaciju, te da ne želi više da čeka.

Dodaje da postoji i nada da mu se vrati vid. Kaže i da je Ognjen uprkos svemu živahan momak. U januaru će da napuni šest godina. Samostalan je i ne dozvoljava joj da mu previše pomaže, iako majka kaže da mu je potreban 24-časovni nadzor.

- On jede samostalno. Ne vidi, pa nekad... Ali trudi se, hoće sam. I kad bih ga nahranila, ne da. Hoće da šeta, ali moram da mu govorim kad levo, kad desno, kad da podigne nogicu. Kad je stepenik, tad već moram da ga držim, nema orijentaciju - kaže majka.

Podrška su mu stariji brat Lazar i tata Saša. Ovo je bitka svakoga od njih.

Da Ognjen pobedi opaku bolest! Budimo humani!

Pomozimo Ognjenu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1163 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1163 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001248370-12

Uplatom na devizni račun: 160600000124857479

IBAN: RS35160600000124857479

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)