Baka Dragica jede hleb i vodu, drva nema. Prosi na raskrsnici sa natpisom: Treba mi za lekove i hranu

Vodu vadi iz bunara, pod krevet podmeće cigle kako bi mogla da spava

Dragica Nešić (67) jutro je provela na raskrsnici na Novom Beogradu, u ruci držeći papir na kom je pisalo "treba mi za hranu i lekove", u nadi da će joj vozači pružiti pomoć. Kada joj je, kako kaže, postalo hladno, na kratko se sklonila sa ostrva između saobraćajnih traka.

Dragica živi u Šapcu, a na pitanje otkud na ulicama prestonice traži pomoć, odgovara da u njenom gradu ima previše ljudi u sličnoj situaciji, te ne može da prikupi novca ni za hranu za taj dan.

Preporučujemo

- Došla sam da prosim. Poterala me je loša sreća u životu. Sin mi je umro u decembru. Bio je mlad, 48 godina. Četiri godine je bolovao. Od tada sam sama. On je bio vredan, radan. Nisam ja nikada ranije radila ovo, muka me je naterala sada - priča Dragica za Telegraf.

Kako tvrdi, životni uslovi su joj nemilosrdni. Na kući nema dobre prozore ni vrata, te joj ulazi hladnoća. Nema kupatilo, a vodu vadi iz bunara kako bi je zagrejala da opere veš i okupa se.

- Nekada nemam ni da jedem, ali glavna briga su mi drva. Metar drva košta pet-šest hiljada dinara, penziju nemam, a moja socijalna pomoć na mesečnom nivou je 7.000. Trebalo bi mi četiri metra drva da prezimim. Krevet mi se raspao, podmećem cigle ispod da bih mogla da spavam. Kada bi mi neko pomogao da to sredim i da nabavim drva da se ne smrznem tokom zime, bilo bi mi lakše - objašnjava.

Hrane joj takođe fali, ali će se za nju, kaže, snaći kako god ume.

- Jedem šta stignem. Uspem da kupim koliko mogu za novac koji imam. Od novca koji sakupim na ulici mogu da kupim litar zejtina, džačić krompira ili pasulja. Koliko sam samo puta, kad nemam šta da jedem, sipala šećer u vodu i dodala hleba ako imam. Da imam zemlje, radila bih zemlju da se prehranim - kaže Dragica.

Ova baka se, kako priča, ceo život borila, a njena borba se i sada nastavlja.

- Dvadeset godina živela sam s pijanicom. Nisam mogla da napustim svoje dete. Sin je završio elektrotehničku školu. Ja sam nepismena, ali kada mi je muž umro borila sam se i mučila, radila da ga prehranim i iškolujem - priča baka kroz suze.

Svi koji su u mogućnosti da baka Dragici pomognu barem da zimu provede u toplom, mogu da joj se jave na broj telefona 061/18 70 896.

(Telegraf.rs)