Žarko u rat otišao sa 21 godinom, sačuvao glavu, zdravlje nije: Živi sa mačkom, u surovim uslovima
Deseta godina protiče od očeve smrti
Društvenim mrežama širi se apel za pomoć Žarku Nikoliću, učesniku rata na Kosovu i Metohiji. Sa svojih 21 godinom, iz rodnog sela nadomak Žitorađe krenuo je u borbu. Rat je preživeo, ali život je ostao surov. Od onda je oboleo, živi sam, sa oslabljenim vidom u teškim uslovima.
Preporučujemo
Dražanu je ponovo loše: Hitno ide u Tursku, a da bi otišao u Izrael na lečenje treba mu 80.000 evra
Pred Aleksom (12) su najteža 3 dana, ima tačno toliko da skupi 14.000 evra za transplantaciju
Danas je bez struje i vode, u oronuloj kući. Nije zaposlen, za novac se, kaže, snalazi. Pomaže mu i očeva rodbina, koliko može. Otac mu je odavno preminuo, majka ga je napustila još kao dete.
Voli životinje. Kaže kako život deli sa jednom macom. Vedrog je duha, priča kako voli i da radi.
- Simptomi su nastupili par godina posle ratišta. Ja se trudim. Po prirodi sam nasmejan. Volim da radim, živim na selu, ali kad naiđu napadi, niste ni za šta. Lekove pijem. Radim nešto sitno, kad kako - kaže u razgovoru za Telegraf.rs navodeći da su u pitanju popravke, te da dodatnu pomoć dobija od rodbine koja ni sama nije u zavidnoj situaciji.
Narod se odazvao u pomoć i u akciji koja traje oko mesec dana. Nju je pokrenuo Siniša, njegov ratni drug i ratni invalid.
- Hvala bogu, odazvali su se ljudi. Neki sitan novac, koliko je narod mogao da uplati. I dalje sam bez struje i bez vode, za to treba poprilično novca. Imam za hranu, za lekove, što je najbitnije - kaže navodeći da bi mu samo za priključak bilo potrebno 80.000 dinara.
Vodom se snabdeva sa seoskog bunara. Obilne padavine u proteklom periodu i tome su stale na put.
- Bile su žestoke padavine, sada ne bih smeo da koristim tu vodu. Jedno zlo nije samo nikad, uvek ide jedno s dugim - kaže.
Objašnjava i kako je za vreme rata bio snajperista, ali da je potom vid počeo da mu slabi.
- Kod nas na selu nikad se nema, uvek je preče drugo - odgovara na pitanje o tome kada je poslednji put bio kod lekara:
- Pitaj Boga. Nisam bio ni na redovnoj kontroli.
U kući mu nedostaje i kupatilo. Kaže ipak da se trudi da je održava pristojnom. Potrebno je da se i u nju uloži, međutim, želje su mu skromne.
- Za kuću bi možda trebala neka sitna parica, da se malo da neki lepak, neki stiropor sa strane... Ne neki veliki novac!
Školu je napustio, kaže, ne svojom voljom. Detinjstvo mu je prerano postalo preozbiljno. Deseta je godina od očeve smrti i kako živi sam.
BROJ ŽIRO RAČUNA ZA POMOĆ: 205-9011007557889-27
(Telegraf.rs)