Saša je imao pretužno detinjstvo, a kao mladić teško se razboleo. Sam ništa ne može, kuća mu propada

Samo pre tri godine nije ni slutio da će biti u ovakvoj situaciji kada zavisi od drugih

Saša Simić iz Crne Bare, u Mačvi, idućeg meseca napuniće 23 godine. Od punoletstva živi sam u oronuloj kućici, u uslovima nedostojnim ljudskog bića, a pre tri godine dijagnostikovana mu je miltipla skleroza i oštećenje mozga. Skoro je nepokretan, kreće se pomoću štake i teško, uz veliko zamaranje, uspeva da napravi tek nekoliko koraka.

Preporučujemo

Bez pomoći ne može samostalno ni da se hrani. Sa tugom u očima, tiho, skoro šapatom, Saša moli da mu se pomogne i bar malo poprave uslovi života.

Kućica sa dva mala odeljenja i hodnikom u kojem se kroz rupe na tavanu uočavaju grede Sašin je dom. U sobičku do ulice - dotrajali nameštaj, klimavi sto, stolica, stari šporet i krevet. I televizor kao jedini "prozor u svet".

- Bar jedna sobica da se uredi. Ne smem pošteno ni da zaspim, plašim se pašće plafon na mene. Kupatilo nemam, a neophodno mi je. Ovako polupokretan nemam gde ni se umijem.

Ličnu higijenu teško održavam, mučim sebe, ujaka i ujnu da ugreju vodu da bi se okupao iz lavora - priča Saša.

Ovaj mladić je danas bespomoćan i treba mu podrška da bi osetio bar malo radosti i sreće.

Samo pre tri godine nije ni slutio da će biti u ovakvoj situaciji kada zavisi od drugih. Hrabro se nosio sa izazovima i tragedijama koje su ga pratile od rođenja.

- Otac me je maltretiao kada sam bio mali, pa smo majka i ja prešli da živimo kod dede. Onda je majka poginula, a ja sam ostao sa bolesnim dedom da mu pomažem. Išao sam u srednju školu da učim za vodoinstalatera i uporedo išao u nadnicu da bismo preživeli.

Onda je i deka umro, a ja se naredne godine razboleo. Lekari su rekli da sam zdravlje izgubio zbog stresa - nastavlja Saša.

Kada se srušio jer su mu noge otkazale nije ni slutio da je ozbiljno bolestan i da se od tog trena ruše snovi i planovi koje je imao kao svaki drugi zdrav mladić. Lečenje, potom rehabilitacija i povratak u praznu udžericu nisu ga slomili. I danas, tri godine kasnije volja da živi nije manja bez obzira na težak. Oslonac su mu ujak Dragoslav i ujna Đurđica, a skromnih 17.000 dinara koliko od države mesečno dobija za tuđu negu i socijalnu pomoć raspoređuje za osnovne životne potrebne.

Niko mu ne dolazi, nigde ne ide, nema skoro ništa, a opet je skroman i samo jedno želi.

- Samo da se kuća uredi. Ovo što imam rasporediću za lekove i hranu, dovoljno mi je - kaže Siniša.

Na inicijativu predsednika mesne zajednice Siniše Sevića na kućerku je popravljen krov. Kada bi neko poklonio građevinski materijal mesna zajednica bi, kaže Sević, organizovala zidare da preurede kuću.

Pomoć je obećao i Aleksandar Kokić iz udruženja Centar za romske inicijative.

Novčana sredstva za pomoć Saši Simiću mogu da se uplate na tekući račun 205-9011008299581-34. Donatori građevinskog i sanitarnog materijala, kao i svi ljudi koji na bilo koji način žele da pomognu, mogu da pozovu Sašu na telefon 061/2848239.

(Telegraf.rs)