Jezdimirovići su živeli bez vode, bez puta i komšija, u trošnoj kući: Sada uživaju u novom domu
Mali Dejan (11) sada ne mora da prelazi 10.000 koraka, odnosno 10 kilometara i sedam potoka, na putu do škole
Dejan Jezdimirović (11) u selu Radalj sa svojom sedmočlanom porodicom, ocem Radovanom, majkom Marijom i sestrama Draganom (9), Danijelom (5) i Danicom (3), živeo je u trošnoj kući, bez vode, bez puta, bez komšija, bez obližnje prodavnice i škole.
Preporučujemo
Koliko srce ima Stolar Mile: Bolesnom Davidu su se oštetila kolica, a on mu je odmah nabavio druga
Ana (24) iz kolica piše pesme, a sad je nominovana za prestižnu nagradu: Glasajte da bude njena
Zahvaljujući organizaciji "Srbi za Srbe", Jezdimirovići, kojima je jedina želja bila da dobiju kravu, su se iz sela Radalj preselili u svoju novu kuću u susednom selu Donja Boranja. Dobili su kuću sa kompletnim pokućstvom, okućnicu i njivu od 13 ari.
Mali Dejan sada ne mora da prelazi 10.000 koraka, odnosno 10 kilometara i sedam potoka, na putu do škole. Nema više potrebe da se plaši medveda i drugih životinja koje su znale da ga iznenade kad dva sata ranije urani kako bi stigao u đačku klupu. Umesto da deli krevet sa sestrama, sada svako od njih ima svoju sobu.
- Prelepo je i kuća, prelepo i dvorište, i isto kao pre, ali skoro isto kao pre. Kad su mi pokazali ja nisam verovao i kako smo spavali nas četvoro zajedno, sad imam svoju sobu i meni je sve nekako simpatično. Ovde nam je kuhinja sa trpezarijom... - započinje vredni dečak priču za Kurir.
Imaju prodavnicu, školu, crkvu...
Iako sada stanuju u urbanijem mestu, koje ima prodavnicu, školu i crkvu, mališani su i dalje vredni i pomažu svojim roditeljima u svim kućnim poslovima.
- Ja sam najstariji. Ja vodim računa o njima. Pošto su one najmlađe, pa moram da čuvam onu malu da se ne udavi - kaže stariji brat, dok cepa drva.
Devojčice hrane i poje svinje, peru sudove... Roditelji takođe imaju svoje planove. Na proleće žele da naprave svinjac i kokošinjac, da posade cveće u dvorištu...
- Još ne možemo da verujemo da je to naše, da je to naše, da smo slobodni. Srećni smo, kad su deca srećna i mi smo srećni... - zaključuju Marija i Radovan, sa jednom jedinom željom, da odškoluju svoju decu kako i oni drugima pomogli, kao što su i dobri ljudi pomagali njima.
(Telegraf.rs)