Mina (17) se izlečila posle godinu i po, roditelji dirljivim pismom zahvalili svima koji su pomogli

Ujedno, uputili su apel javnosti da nastave da pomažu drugim borcima, jer malo podrške mnogo znači, govore iz iskustva

Mlada Čačanka Mina Mesarović, kojoj je pre nepune dve godine dijagnostifikovan težak oblik stečene aplastične anemije, vratila se iz Rima, gde je bila na lečenju od ove opasne i retke bolesti. Minini roditelji u otvorenom pismu zahvalili su se svima koji su doprineli izlečenju njihove ćerke.

Preporučujemo

Morava info prenela ga je u celosti.

Sa radošću vas obaveštavamo da se Mina Mesarović, posle godinu i po dana, vratila sa lečenja. U klinici Bambino Gesu, u Rimu, najpre je urađena terapija imunoglobulinom ATGAM, a posle toga je usledila transplantacija koštane srži. To je dosta složen i kompleksan postupak, koji se realizuje kroz nekoliko faza. Sve vreme trajanja, pacijent mora biti u potpunoj izolaciji, tako da je Mina provela čitavih osam meseci na klinici, u kontinuitetu. Lečenje je bilo dugotrajno, teško, ali što je najvažnije uspešno. Posle toga, bila je stacionirana van klinike sa obavezom nedeljnih odlazaka na kliniku, zbog redovnih kontrola.

Bili su to teški i neizvesni dani. Ne znamo da li je bilo teže prihvatiti činjenicu da se bolest pojavila iznenada i ni od kuda, ili saznanje da se ta vrsta hematološkog oboljenja klasifikuje u grupu retkih. Postojao je način da se dođe do izlečenja, i to je imalo svoju cenu, koja je za nas u tom trenutku bila nedostižna.

Ali, u tom strahu, bezizlazu i beznađu, nada se pojavila onog trenutka kada smo pokrenuli humanitarnu kampanju, i kada su građani Srbije, naši sugrađani, pokazali empatiju i razumevanje. Najpre kroz ljudsku, a onda i finansijsku podršku, pokazali su koliko je važno da budemo tu, jedni uz druge, i jedni za druge, u najtežim izazovima.

Kao porodica, osećamo potrebu da se oglasimo o tome, jer je nezaboravna i nezamenljiva podrška koju smo, u tim trenucima, dobili od grada Čačka, privrednika iz Čačka, Beograda i čitave Srbije, medija, sportista, Mininih vaspitačica, učiteljica, nastavnika i profesora, škola, Mininih vršnjaka i njihovih roditelja, komšija, prijatelja, porodice, a posebno od građana Srbije, kao i od naših ljudi koji žive u inostranstvu.

Za veliku većinu onih koju su nam na razne načine pomogli, verovatno nikad nećemo saznati. To su obični ljudi, kao i mi, koju su prepoznali i osetili našu muku, kao svoju. Možda i zbog toga, srce i misli su nam bili ovde, iako smo godinu i po dana proveli u jednom od najlepših gradova na svetu, okruženi sjajnim ljudima i lekarima, koji će nam zauvek ostati u uspomeni.

Hvala vama dobri ljudi, hvala za pomoć i ljudskost. Ne smemo to da izgubimo. Zato, ne zaboravimo sve male i velike borce, koji baš u ovom trenutku biju svoje životne bitke. Učinimo ono što možemo, i pomozimo koliko možemo, da lakše i brže pobede u toj borbi. Malo naše pažnje i podrške, svakom od njih, mnogo znači. Mi to svakako, dobro znamo.

(Telegraf.rs)