Slađina bolest se širi kao požar, drugi put se leči u SAD: Ipak, ona ne skida osmeh s lica

Devojka iz Novog Miloševa drugi put boravi u bolnici u Memfisu, specijalizovanoj za rak kod dece, ovog puta joj je potrebna naša pomoć

Jedna od prvih lepih vesti kojima smo počeli Novu 2020. godinu bila je priča o Slađani Stojkov (19) čije je lečenje u Americi uspešno proticalo, Ona se lečila od alveolarnog rabdomiosarkoma. U razgovoru za Telegraf.rs pre više od osam meseci rekla je da je reč o vrsti tumora mišićnog tkiva. Međutim, ono što je ulivalo nadu u njenom izlaganju bilo je da je uprkos lošim prognozama ovdašnjih lekara dospela u Memfis u Tenesiju, u bolnicu specijalizovanu za lečenje raka kod dece, te da se terapija pokazala uspešnom. Tada nam je kazala da očekuje dobre vesti i da se uskoro vrati u rodno Novo Miloševo u opštini Novi Bečej.

Preporučujemo

Pričala nam je i da ima svoj tim lekara, da je zadovoljna tretmanom. Da je sa sobom povela tetku, koja je njena uzdanica. Da ih povremeno posećuje druga očeva sestra koja živi u Čikagu, te da slobodno vreme provodi gledajući utakmice. Tamo je upoznala srpskog košarkaškog reprezentativca Bogdana Bogdanovića, čija je zajednička fotografija osvanula u medijima. Pričala nam je i da je tokom lečenja onlajn putem završila srednju školu, te da je iz svih predmeta imala petice, zatim da se nadala povratku u Ameriku, ali ovaj put kako bi tu nastavila dalje školovanje.

Tada je njeno lečenje bilo besplatno. I ovoga puta je tako, ali joj je sada potrebna naša pomoć. Slađana se vratila u Ameriku, ali da nastavi lečenje - u Memfis, u istu bolnicu Sent Džud (St. Jude).

Bolest se vratila

Kako nam je sada potvrdila, bolest se vratila. Bila je, kaže high risk (visokorizičan) pacijent, i ta mogućnst joj je bila poznata.

- Nakon mesečak dana pojavila mi se izraslina na ruci na istom mestu gde je bio primarni tumor - kazala nam je: - Proširio se na kičmu, glavu, kosti, pluća... Rabdomiosarkom je jako opasan i širi se poput požara. Sada primam četvrti ciklus hemioterapije. Doktori se nadaju da će kombinovanjem različitih vrsta terapije uspeti da uhvate sve ćelije kancera, tako oni kažu. Pozitivna sam i znam da moram da guram i da se nadam da ću ga i ovog puta pobediti. Isto tako znam da ovde doktori rade sve što mogu da mi pomognu. Snimci su pokazali da hemija deluje tako da guramo dalje. Naravno, pred nama je dug put, ali ne odustajemo.

Prvo lečenje u SAD završila je krajem februara, u Srbiju se vratila 11. marta, uhvativši poslednji voz pred proglašenje vanrednog stanja. Već u aprilu primetila je promenu koja je unela nemir. U stalnom kontaktu sa lekarima iz Amerike i po njihovoj preporuci želela je da uradi biopsiju i da im pošalje rezultate. Međutim, taj put je bio dug, komplikovan i na kraju, nedvršen.

- U Srbiji nisam mogla nikako da uradim biopsiju jer se na Institutu za Onkologiju Srbije pojavila korona. U privatnim klinikama nisu imali lekare koji bi to uradili, jer su svi uglavnom zaposleni kao konsultanti. Tako da smo tetka i ja jurile na sve strane samo da se što pre vratimo u Ameriku - objašnjava dodajući anegdotu.

Ili "anegdotu".

- Više je crni humor. Zakazali smo u privatnoj klinici MRI ruke i kad smo otišli tamo, ispostavilo se da ne mogu da naprave snimak, jer njihov aparat snima samo pacijente koji leže na leđima. I visoki i krupni ljudi navodno ne mogu da stanu u aparat. Nije pomoglo što sam ja objasnila kako sam se u Americi snimala na svaka dva meseca okrenuta na bok jer je u pitanju ruka. Ne, tehničar neće da prizna svoje neiskustvo i kaže da je aparat takav - kaže dodajući da su lekari iz Amerike bili šokirani ovom pričom.

Korona stala put

Drugi problem je nastao kada je trebalo izaći iz zemlje. Korona je naizmenično otvarala i zatvarala granice, sa pogrešne strane ostavljajući one kojima je pomoć bila potrebna. Tetka, i ovoga puta saputnica, zvala je institucije redom.

- Prebacivali su je sa ustanove na ustanovu jer niko ništa konkretno nije znao da nam kaže. Tetka je zvala i konzulate nekoliko evropskih država, jer bismo bile u tranzitu kad krenemo za Ameriku. Problem je bio što je Tramp zabranio ulazak građanima Evropske unije. To se nije odnosilo na Srbiju, ali džaba kad je direktan let do Njujorka bio obustavljen - navodi dodajući kako se situacija raspetljavala.

Potom su dobile dozvolu za ulazak u Mađarsku kako bi iz Budimpešte poletele.

- Međutim ludilo nastaje na aerodromu. Mađari nisu hteli da nas puste u avion iako smo imale dokumenta o predstojećem lečenju i važeću vizu. Ostale smo u hotelu na aerodromu nekoliko dana. Na kraju smo morale da se vratimo u Srbiju. Zahvaljujući mojoj drugoj tetki koja živi u Americi i bolnici Sent Džud uspele smo da od Stejt Departmenta dobijemo dozvolu za ulazak u SAD i konačno smo 31. maja sletele u Memfis: - navodi uz izraze zahvalnosti: - Hvala američkoj ambasadi u Beogradu i konzulu što su sve uradili da ja dobijem dozvolu i odem na lečenje.

Kada se vratila u bolnicu u kojoj je prethodno provela više od godinu dana, dočekao ju je isti tim lekara. Navodi kako bi boravak mogao da potraje desetak meseci, zavisno od toga kako će reagovati na terapiju. Lečenje je i dalje besplatno, međutim, potreban joj je novac za troškove i neophodne suplemente.

U bolnici Sent Džud dobila nadu

Bitno joj je da podeli i informaciju o mestu na kom se dešavaju čuda, kaže, možda bude od pomoći drugoj deci.

- To je istraživačka bolnica specijalizovana za dečiji rak, najbolja na svetu za lečenja raka kod dece. Pošto se bave istraživanjem, troškovi lečenja i smeštaja su besplatni. Dosta dece iz Srbije je lečeno ovde, uglavnom uspešno. U Srbiji su bili otpisani, ali ovde je većina njih spasena. Prošle godine je zajedno sa nama bilo pet srpskih porodica.

Kaže da ih lekari hrabre, te da tamo ima nadu da će njena borba biti uspešna.

- Zbog pandemije ne znam da li primaju internacionalne pacijente, ali dovoljno je obratiti im se putem mejla i odgovaraju veoma brzo. Na žalost, bolnica prima samo njima interesantne slučajeve, tj. one koji su teški za lečenje.

Korona je bila prepreka i da svoje slobodno vreme pacijenti koriste onako kako žele. Ovoga puta Slađana gleda utakmice iz bolničkog smeštaja. Kaže i da su zbog svi na oprezu, pa da ih testiraju minimum jednom nedeljno na korona virus.

- Šansa da se neko zarazi je veoma mala - navodi uverena u svoju bezbednost.

Broj računa na koji se može uplatiti novac je 265-0000005372689-42. Namenski je otvoren u Rajfazen banci na ime Saša Stojkov.

(Telegraf.rs)