Aleksandar ima najlepši osmeh, a deca ga zovu "ništak" jer živi u bedi: Kupa se u loncu, sanja kuću

Dečak je, nažalost, navikao da ga drugovi iz škole vređaju

Aleksandar Milić (10) iz užičkog sela Drežnik dečak je sa najlepšim osmehom u Srbiji. Tim osmehom on se bori protiv svega onoga što nema: struju, kupatilo, osnovne uslove za život, nema vodu. Desi mu se čak da u školi drugovi za njega kažu da je "ništak" zato što nema ništa.

Preporučujemo

U trošnoj kući, građenoj 50-ih godina mašta o biciklu, o medi, o igračkama dok kroz dotrajala vrata i prozore duva severac. 

Plafon izgleda kao da će se svakog časa srušiti na glavu, a u uskim prostorijama dvoje ljudi jedva se mimoiđe. Betonski podovi kuće prekriveni su prastarim tepisima, zidovi ispucali, a ormari krivi i razvaljeni.

Dok mašta o lepšoj kući, Aleksandar ovu sumornu i sivu udžericu naziva svojom kućicom.

Dečak najviše žali što nema kupatilo. Kupa se u loncu, koristi poljski wc, desi se da uči pod svećom, ali se ne žali. Desi se i da ga vršnjaci u školi vređaju, ali se ni na to ne osvrće.

- Neki misle da sam "ništak" - kaže Aleksandar, koji je navikao na takvo ponašanje prema njemu i ne smeta mu.

- Oni koji tako govore ljubomorni su na mene jer ima pokvaren bicikl, a oni nemaju nikakav. Nije lepo što su takvi prema meni, ali navikao sam.

U teskobnih 35 kvadrata tročlane porodice Milić skoro sve je staro, propalo i pokvareno. Kuću kakvu želi - Aleksandar crta. Sanja o medi, igračkama, biciklu.

- Voleo bih da imam plavu kuću, da sve bude novo u njoj i da imam svoju sobu koju najviše želim.

Novu kuću Milići su počeli da prave 1983. godine, ali su brojne tragedije u porodici i nedostatak novca sve zaustavili. Struje nemaju već sedam godina, a dečakov otac Bogosav kaže da se sa deset prstiju nije moglo zaraditi toliko da se završi cela kuća.

- Nikada u životu nisam tražio mnogo. Bio bih zahvalan da se sredi prizemlje kuće, da Aleksandar ima neke normalne uslove i to je to.

Majka Snežana odrasla je užičkom Domu za decu bez roditeljskog staranja i bolešljiva je. Bogosav ima problem sa vidom i nijedno od njih nema stalni posao. Nadniče, ali je zima posla malo, a samim tim i prihoda. Od Centra za socijalni rad dobijaju 3.000 dinara mesečno i ponekad paket hrane.

U 21. veku ovakva slika deluje nestvarno, ali je to nažalost svakodnevica jednog dečaka i njegovih roditelja, a koji zaslužuju pristojan dom.

Ceo prilog o dečaku emitovan je u emisiji "150 minuta" na TV Prva. Pogledajte ga u linku ispod: 

(Telegraf.rs)