Porodica iz Tutina zna samo za bolest i siromaštvo: Zamalo da ostanu bez petoro dece zbog nemaštine

- Pošto nismo imali uslove da život, došli su socijalni radnici sa namerom da nam oduzmu decu i smeste ih negde u toplo, gde će imati šta da jedu i piju - kaže glava porodice

Za dve decenije koliko su u braku, punih 16 godina Ibrahim Šabanović (47) i njegova supruga Munevera (41) iz Tutina žive kao podstanari i znaju samo za muku, bolest i sirotinju. Mada Ibrahim radi u Gradskoj čistoći i mesečno zarađuje oko 250 evra, on i njegova ozbiljno bolesna supruga Munevera, koja je imala teške operacije na mozgu, jedva prehranjuju i školuju svojih petoro dece: Belkizu (14), Sumeju (12), Selmina (11), Imrana (9) i Irfana (2).

Preporučujemo

Mnogo puta ostajali su bez najneophodnijih namirnica, pa i gladovali samo da bi platili kiriju i struju i da ne bi bili izbačeni na ulicu. Nažalost, uprkos teškoj borbi za golo preživljavanje porodica Šabanović nedavno se našla na ulici. I da nije bilo dobrih ljudi, niko ne zna šta bi se sa njima dogodilo, pišu Vesti online.

- Jednostavno, od moje plate ne mogu da platim kiriju i prehranim porodicu. Pošto jednom od gazda duže vremena nismo plaćali zakup kuće on nas je izbacio, tužio sudu, pa mi sada za taj dug uzimaju pola plate. Dok smo bili bez krova nad glavom, privremeno nam je pomogao brat, koji takođe živi teško i ne može da rešava naše probleme. A, onda se pojavio jedan dobri Tutinac, koji nas je smestio u jednu kuću i unapred nam platio kiriju za tri meseca - priča Ibrahim.

Naglašava i da mu mnogo pomažu poznanici, prijatelji i vlasnik prodavnice u komšiluku koji mu hranu i namirnice daje "na recku" i kome trenutno duguje oko 400 evra. Dok su i bukvalno boravili na ulici Ibrahim i Munevera Šabanovi, preživljavali su još jednu dramu i umalo nisu ostali bez dece.

- Pošto nismo imali uslove da život, došli su socijalni radnici sa namerom da nam oduzmu decu i smeste ih negde u toplo, gde će imati šta da jedu i piju. Jedva smo ih "odbranili" i da nije bilo tog dobrog Tutinca, koji nam je platio kiriju i privremeno nas konsolidovao, ostali bismo i bez dece. Šta bi mi bez njih, samo da poludimo -žali se ovaj skromni i siromašni Tutinac.

Živi u nadi da će mu opština i dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore pomoći da nekako plati kiriju bar do kraja godine.

- Da smo novac koji smo do sada davali za stanarinu odvajali za kuću, možda bismo i imali svoj krov nad glavom. Nažalost, Muneverina bolest, operacija i lečenje su bili preči. Trebalo je hraniti, oblačiti i školovati decu, pa nikada nismo mogli da sastavimo ni 1.000 evra koliko je potrebno za temelje - naglašava Ibrahim.

Ibrahimova supruga Munevera dodaje da je životni san njene dece da imaju bar dve svoje sobice i kupatilo, gde bi na miru i u toplom mogli da uče i pišu domaće zadatke.

- Kad bismo uspeli da sagradimo bar i najskromniji kućerak, bila bi to za nas "velika zgrada", bili bi srećni kao da imamo ceo soliter - poručuje Munevera Šabanović.

(Telegraf.rs)