Bane (20) je na korak od potpunog izlečenja. Sad se ceo Balkan javlja da pomogne da izgura do kraja

Porodica primila lošu vest 4. aprila prošle godine; već su ganuti podrškom i solidarnošću mnogih

Branislav Milošev (20), mladić je iz Petrovaradina, spreman da stavi tačku na svoju višemesečnu borbu i iz nje izađe kao apsolutni pobednik. Trenutno je na korak od potpunog izlečenja, ali ostao je upravo onaj korak za koji mu je potrebna tuđa pomoć - donor.

O jednom dobrom uzorku koji će odgovarati Banetu, posle čega bi se obnovila njegova kompletna koštana srž tokom mesec dana dugog procesa na VMA u Beogradu, sanja njegov otac Danko Milošev. On nam je ispričao da je porodica zajedno sa Banetom prošla kroz tešku godinu, ali i da nisu sami. Ljudi ga zovu sa svih strana i on ne uspeva da sakrije iznenađenje, zahvalnost i ne želi da sakrije.

Preporučujemo

Za Telegraf.rs kazao je da će mladić 27. marta napuniti 20 godina, da je oboleo prošle godine. Zatim, kako je ta loša vest došla 4. aprila, nedugo posle dva smrtna slučaja u najužem porodičnom krugu. Utom i da je lečen na dva mesta od dve različite bolesti.

- Prvo mu je rečeno da ima rak limfnih žlezda, potom, kada se prebacio u Novi Sad, da ima limfoblastnu leukemiju - govori objašnjavajući da je najpre dobio pogrešnu dijagnozu.

Sada je medicinski, uz pomoć lekova, kažu mu lekari, njegov sin izlečen. Ta vest im je došla kao dobar uvod u Novu godinu, 2. januara.

- Rezultati analiza krvi koji pokazuju kancer, žuticu i ostale velike bolesti pre tri meseca su bile preko 2.000, kod zdravog čoveka vrednost treba da bude između 120 i 250 jedinica. Bane je sada došao na 200. Uvek se u koštanoj srži zavuče 1 - 6 odsto tih ćelija kancera koje ćute. Mogu da se aktiviraju za šest meseci, mogu nikad da se ne aktiviraju, a jedna sama ćelija je dovoljna da napadne organizam. Zbog tog rizika 1 - 6 odsto, radi se transplantacija matičnih ćelija, kako bi "ubile" te ćelije raka - objašnjava šta je još ostalo da bi spokojno krenuli napred.

Kaže da je Bane sportista, da se ceo život bavi fudbalom, te da je "dete koje nije zapalilo cigaretu niti pilo alkohol", kao i da se pitanje "zašto baš meni" ne postavlja.

I njegovi roditelji su sportski ušli u ovu arenu, posvećeno krenuli na vreme. Imaju cilj pred sobom - da pomognu svom detetu.

-  Ušao je na listu za presađivanje matičnih ćelija. Zato smo to objavili na Fejsbuku, više radi prijatelja i poznanika. Daje se krv na uzorak koji se šalje na VMA. Posle toga, ako se reference poklope, ulazi na tu donatorsku listu. Ako sve dalje bude dobro, uzorak se uzima iz butne kosti. To se radi sa lokalnom anestezijom, malo je neprijatno gledati, ali lekar kaže da ne boli ništa - objašnjava nam kroz šta treba da prođe i donor, svestan njegove "žrtve".

Čuo je od lekara da će uzorci biti testirani, te da će se gledati postoji li podudarnost sa drugim pacijentima.

- Sad sam bio u Zavodu za transfuziju u Novom Sadu. To je kod nas uvek malo tabu tema. Išao sam da pitam. Nije obavezno biti donor, ako bi se taj uzorak poklopio sa nekim drugim pacijentom npr. iz Ljubljane. To je na dobrovoljnoj bazi. Hoćemo da pomognemo našem detetu, nećemo da obavezujemo nikog - iskren je otac.

Ipak, kaže da je odluka njega i njegove supruge, koji će se testirati u ponedeljak, da pomognu nekom drugom, ako svom sinu ne mogu.

- Supruga i ja, ako uđemo na donatorsku listu, a ne odgovaramo svom detetu, odgovaraćemo nekom drugom. Svi oko nas su voljni da nastave tu priču, pa pomogli Banetu ili nekom drugom. Imali smo katastrofalnu godinu, ljudi su posle gledali na bolest našeg deteta vrlo ozbiljno. On se nagledao se svačega u bolnici. Zato je savetovao svojim drugarima da pomognu nekom drugom ako ne mogu njemu - objasnio je kako ih je njihova nesreća navela da misle i o nesreći drugih.

Kaže da su malo poranili sa potragom za donorom, s obzirom na to da će testiranje početi od ponedeljka, ali kažu da nisu očekivali ovakav odziv, te da su mislili kako je potrebno vreme.

- Ali to je imalo veliki odjek. Ljudi me zovu iz cele naše stare Juge. Sinoć me zvala žena iz Bara, koju nikad nisam video. Hoće da snosi troškove leta avionom, da dođe u Novi Sad i da da krv. Zvali su me iz Sarajeva, Podgorice, Pančeva, Pariza... Tek sad vidim koliko ljudi postoji, pravih ljudi. Samo da ide pravim tokom i da se sa 4. aprilom završi, ja bih bio najsrećniji čovek na svetu. Kad čoveka natera muka... Ja sam mislio da je sreća sasvim nešto drugo.

Sada smo čuli da mogu da se testiraju svi od 18 do 50 godina. U ponedeljak idemo da se testiramo svi komplet: supruga, ja, sestre, ujne, kolege iz firme u kojoj radim, čak ima dece mojih kolega koja su zainteresovana da pomognu - pun je nade otac Danko.

(B. P.)