Miodrag je ostao bez sina, bez posla, živi u trošnoj kući. Njegova bolesna deca samo žele više hrane

Na pitanje šta bi voleli da imaju, deca odgovoraju: "Samo da imamo malo više za jesti"

Priča porodice Rudić Vranić iz Gornjeg Tavankuta kod Subotice jedna od onih od koje zastaje knedla u grlu i nedostaju reči da bi je adekvatno ispričale. U maloj, trošnoj kući uvučenoj u šumu na samom kraju Gornjeg Tavankuta, četvoročlana porodica živi u uslovima nedostojnim čoveka.

Glava porodice Miodrag nedavno je, kao tehnološki višak, dobio otkaz u jednoj firmi u industrijskoj zoni i od tada na sve načine pokušava da prehrani bolesnu ženu Mariju i dvoje dece, Milana (14) i Katarinu (11), oboje sa smetanjama u razvoju.

Preporučujemo

- Zbog smanjenog obima posla dobio sam otkaz, bez obzira na to što sam ih molio da me ostave, jer kod kuće imam bolesnu ženu i dvoje nejake dece. Nisu imali sluha za moju muku - priča Miodrag.

U toj kući žive 3 godine i ne plaćaju kiriju, već održavaju svoj dom koliko mogu, ali svakodnevno strahuju da će je vlasnik prodati. Ne smeju ni da pomisle šta će onda.

Njih četvoro spavaju i borave u jednoj sobi površine petnaestak kvadrata, jer samo nju mogu da ugreju. Iako čeka drugu operaciju abdomena, Marija svakodnevno veš pere na ruke, grejući vodu na "smederevcu", kako bi deca redovno išla čista na časove u školu "Žarko Zrenjanin".

Kupaju se u "privremenom" kupatilu, jer u dvorištu imaju bunar. U frižideru samo najosnovnije, a i ne baš uvek. Za razliku od svojih vršnjaka, Milan i Kaća žive bez igračaka i tableta, a na pitanje šta bi voleli da imaju, krhka devojčica prepuna ljubavi odgovara:

- Samo da imamo malo više za jesti...

Muk.

- Navikli smo skromno i kada sam zarađivao, mi smo to delili, nismo se razbacivali, niti išta dugovali. Ali bojim se zime. Prodao sam dva kubika drva da bih platio struju, jer bez nje sada ne možemo. A kako ćemo dalje ni sam ne znam. Muka je to. Radim gde god treba, nijedan posao ne odbijam, ali to što zaradim u nadnici nije dovoljno. A ide zima, pa ni toga neće biti. Radio bih bilo šta samo da deca imaju koru hleba. U dvorištu ne možemo da uhranimo ništa, lisice i tvorovi iz šume su nam svu živinu podavili, pa se sad bojimo da bilo šta gajimo - priča glava porodice.

Jedino stalno primanje koje porodica Rudić Vranić ima je dečji dodatak od 2.500 dinara. Još nije prošlo dovoljno vremena da Miodrag dobije naknadu za nezaposlene, a Mariji koja je bila angažovana na javnim radovima nedostaje rešenje da bi dobila socijalnu pomoć.

Na svu nemaštinu, Rudić Vranići imaju još jednu veliku bol - pre pet godina tragično su izgubili najstarijeg sina Marka.

- Samo da smo u životu imali više sreće. Ali ona od sirotinje beži glavom bez obzira - sleže ramenima Miodrag.

Najpotrebnija im je hrana

Svi koji žele da pomognu porodici Rudić Vranić mogu to da učine uplatom na račun 325-9300600266847-80 na ime Marije Rudić Vranić.

Za devizne uplate otvoren je račun RS35325934170249942345, takođe na Marijino ime (DEUTSCHE BANK AG, FRANKFURT AM MAIN / SWIFT: DEUTDEFF, Vojvođanska banka A.D./SWIFT: OTPVRS22).

Od trenutnih potrepština najneophodniji bi bili prehrambeni artikli kao što su brašno, ulje, pasulj, riža, suhomesnati proizvodi i zimnica jer porodica ima frižider, ima i pristojan zamrzivač, kao i šporet na kojem kuvaju i peku. Što se tiče ogreva, stiže zima i toga će faliti, mada Miodrag uverava da brine o tome na vreme.

(Telegraf.rs/Subotica.com)