Rada iz Šapca je najtužnija penzionerka u zemlji: Napali su je bolest, nemaština i dug

– Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne - kaže nesrećna žena

Rada Simić (51) iz Šapca, nema nikog svog, te je osuđena da se potpuno sama bori protiv svega što je snašlo: bolesti, nemaštine i dugovanja.

Sindrom Zlatokose, opasna bolest koje se zove po bajci - a moze da vas košta života

Preporučujemo

Kada je pre desetak godina obolela od karcinoma bešike, ona je zajedno sa reproduktivnim organima odstranjena, a na stomaku joj je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu.

Međutim, karcinom se u međuvremenu ponovo vratio, a Rada se sada pribojava i trećeg pogoršanja stanja, koje dodatmno komplikuju prateće bolesti: astma i diskurs hernija.

A kako to obično biva, nesreća nikada ne ide sama. Pored toga što je narušenog zdravlja, prema pisanju Vesti-online.com Rada živi životom kojim ne bi smela da živi nijedna osoba.

Dočekala je penziju i umesto da uživa u penzionerskim danima, ona živi u potpunoj nemaštini od koje čovek zanemi. Dane provodi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra).

– Već neko vreme ne plaćam kiriju, jer nemam odakle niti od čega. Još me nisu izbacili, a ako me izbace, onda ne znam gde bih – kaže Rada.

Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 13.800 dinara (oko 110 evra). Kada joj odbiju od te, ionako male penzije, dugovanja za grejanje i vodu, preostaje joj svega 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Sa tim novcem, kako kaže, ne može baš ništa.

– Imam i dug za grejanje od 60.000 dinara (500 evra). Nisam plaćala, jer nemam novac. Sada mi to odbijaju od penzije. Nažalost, još jedno dugovanje nasledila sam od pokojnog oca. On je ovde živeo sa mnom. Imao je dug od 41.000 dinara (350 evra) za dozvoljeni minus za koji sada terete mene. I to moram da platim, a ne znam kako – priča u suzama ova nesrećna žena.

Lekove koje dobija na recept ne koristi, jer joj je i participacija od nekoliko stotina dinara trošak koji ona ne može da priušti. Pije lekove koji su joj dostupni, dane provodi u krevetu i čeka neku bolju sudbinu. Nije gladna jedino zahvaljujući narodnoj kuhinji. To joj je jedina hrana.

– Frižider je pokvaren, ne radi, ne znam ni čemu bi služio, kad u njega ne mogu da stavim ništa. Nemam ni šporet, tako da nemam na čemu ni da podgrejem to jelo koje dobijem. To vam je sva istina – rekla je Rada.

Nedostaje joj svega. Nedostaje joj trenerka, patike, jakna, osnovne životne potrepštine.

– Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne. Više ne znam šta ću. Jedina nada su mi dobri ljudi, bar nečije saosećanje i razumevanje. Svaka podrška i pomoć su mi dobrodošli, jer ovo više nije život, samo puko bitisanje, jer na onaj svet ne mogu – kaže ova nesrećna žena.

Sve humane građane koji mogu da joj pomognu, Radu mogu kontaktirati na broj telefona +381 64 26 86 135, a na njeno ime je otvoren i žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36.

(Telegraf.rs)