Željko Đedović brutalno je ubijen pre 16 godina: Ovako se sve odigralo u samom centru Valjeva

Juče, 3. aprila, navršilo se punih šesnaest godina od brutalne likvidacije Željka Đedovića (30) u samom centru Valjeva. Ovaj hladnokrvni zločin ne samo da je šokirao javnost, već je pokrenuo i jedan od najdužih, najsloženijih i najkontroverznijih sudskih procesa u novijoj srpskoj istoriji – suđenje ozloglašenoj "valjevskoj grupi". Iako je krajem 2023. godine doneta prvostepena presuda kojom su izrečene visoke zatvorske kazne, pravna bitka još uvek nije okončana.

Rafali u centru grada: Planirana egzekucija

Te kobne večeri, oko 23 časa, ispred šahovskog kluba u Valjevu, odigrala se scena kao iz akcionog filma sa tragičnim ishodom.

Preporučujemo

Đedoviću je prišla osoba odevena u uniformu – maskirnu i koristeći privid autoriteta, napadač je pokazao predmet nalik službenoj legitimaciji i zatražio od Đedovića da preda pištolj, verovatno znajući ili sumnjajući da je naoružan. Bio je to samo uvod u smrtonosni čin – odmah zatim, iz neposredne blizine, ispaljeno je šest hitaca koji su Đedovića usmrtili na licu mesta.

Izbor lokacije, vreme, korišćenje lažne uniforme i legitimacije, te sama egzekucija, nedvosmisleno su ukazivali na visok stepen planiranja i njihovu rešenost da eliminišu metu. Vest o ubistvu brzo se proširila Valjevom, unoseći nemir i strah među građane.

Klupko kriminala: "Valjevska grupa" pod vodstvom "Laze Bombaša"

Intenzivna istraga koja je usledila nije dugo tapkala u mraku. Tragovi su vodili ka Milanu Lazareviću, u podzemlju poznatijem po zlokobnom nadimku "Laza Bombaš", koji je identifikovan kao neprikosnoveni vođa "valjevske grupe" i ključni čovek koji je naručio Đedovićevu likvidaciju.

Za direktno povlačenje obarača optužen je Zoran Jeličić, dok je Milanu Milijanoviću na teret stavljeno pomaganje u izvršenju teškog ubistva.

Međutim, suđenje koje je usledilo razotkrilo je mnogo širu sliku kriminalnog delovanja ove organizacije, koja je godinama sejala strah u valjevskom kraju.

Optužnica i kasnija prvostepena presuda obuhvatile su čitav spektar teških krivičnih dela: pored organizacije i izvršenja ubistva, tu su bile i iznude, nedozvoljeno držanje čitavog arsenala oružja i eksplozivnih materija, kao i falsifikovanje dokumenata. Postojale su čak i ozbiljne indicije, navedene u spisima, koje su grupu potencijalno povezivale i sa nerešenim ubistvom jednog saobraćajnog policajca.

Spirala nasilja: Osveta, rivaliteti i nerešene zagonetke

Kao centralni motiv za Đedovićevo ubistvo iskristalisala se osveta, duboko ukorenjena u prethodnim sukobima unutar kriminalnog miljea.

Sam Željko Đedović bio je daleko od nevine žrtve, imao je sopstvenu kriminalnu istoriju i bio je direktno sukobljen sa Lazarevićem. Pre nego što je ubijen, Đedović je proveo više od dve godine u pritvoru, u novembru 2006. godine i dva puta mu je suđeno, odnosno 2007. i 2008. godine, zbog sumnje da je podstrekavao Dejana Velimirovića da izvrši ubistvo upravo Milana Lazarevića.

Interesantno, Velimirović, koji je kasnije osuđen kao član Lazarevićeve grupe za druga dela, priznao je samo posedovanje oružja, a u decembru 2008. godine, dok je bio na slobodi tokom ponovljenog postupka protiv Đedovića, i sam je preživeo pokušaj ubistva.

Iako je Đedović bio prvobitno osuđen na pet i po godina, Vrhovni sud Srbije je oba puta ukidao presude zbog procesnih manjkavosti. Pušten je iz pritvora samo mesec dana pre nego što će i sam biti likvidiran.

Međutim, priču je dodatno zamrsila odbrana navodnog direktnog izvršioca, Zorana Jeličića. On je tokom suđenja uporno tvrdio da je na Đedovića pucao, ali po nalogu sasvim druge osobe – Nebojše Joksovića, figure poznate javnosti kao svedoka saradnika u drugim velikim procesima protiv narko-klanova.

Jeličić je tvrdio da sud štiti Joksovića zbog njegovog statusa. Da li je ovo bio samo pokušaj Jeličića da skrene krivicu sa Lazarevića ili sebe, ili je ukazivalo na još dublje i kompleksnije sukobe i saveze u podzemlju, ostalo je jedno od otvorenih pitanja koja su dodatno otežavala posao sudu.

Decenija u sudnici: Haos, incidenti i odlaganje pravde

Suđenje "valjevskoj grupi", započeto još davne 2010. godine, pretvorilo se u pravu pravosudnu epopeju. Različiti izveštaji pominju trajanje od 11, 12, pa čak i 13 godina do prvostepene presude, ali svi se slažu u jednom – bio je to maratonski proces. Njegovu dužinu uslovili su ne samo kompleksnost predmeta, broj optuženih i obimnost dokaznog materijala, već i serija gotovo neverovatnih incidenata koji su ga konstantno ometali i pretvarali u medijski cirkus.

Zoran Jeličić bio je centralna figura ovih incidenata. Njegovo ponašanje u sudnici prelazilo je sve granice: otvoreno je pretio sudskom veću, uključujući i slanje pisma sudiji u kojem je najavio "veliko finale" njihovog "druženja", šokirao je javnost pokušajem samoubistva u sudnici prerezivanjem vena, iskazivao je nepoštovanje uriniranjem u sudnici, fizički je napao svog advokata.

Kao vrhunac, iskoristio je meru kućnog pritvora da pobegne i proveo je godinu i po dana u bekstvu, sa raspisanom poternicom, pre nego što je ponovo uhapšen.

Ni prvooptuženi Lazarević nije bio bez ispada – iskoristio je pauzu u suđenju da napusti zgradu suda, što je rezultiralo kratkotrajnom poternicom pre njegovog brzog hapšenja. Pored toga, Lazarevićeva odbrana je tražila izuzeće predsedavajuće sudije Svetlane Aleksić i tadašnjeg predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Ovakva turbulentna atmosfera, prepuna opstrukcija i nepoštovanja suda, neminovno je doprinela odugovlačenju postupka i stavila ogroman pritisak na pravosudni sistem.

Prvostepena presuda: 111 godina zatvora i čekanje na Apelaciju

Konačno, 8. novembra 2023. godine, posle više od decenije suđenja, Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu. Kazne su bile drakonske, srazmerno težini zločina.

Tužilac je za Lazarevića i Jeličića tražio maksimalnih 40 godina, a sud im je izrekao po 35 godina zatvora za teško ubistvo Željka Đedovića. Pomagač Milan Milijanović osuđen je na 15 godina, a tužilac je tražio 20.

Ostali članovi grupe osuđeni su za iznude, oružje i druga dela: Nebojša Goloskoković na 7 godina i 6 meseci, Aleksandar Pavlović i Mirko Lazarević na po 5 godina, a Dejan Velimirović i Marko Miličković na po 4 godine i 6 meseci. Aleksandar Bošković je oslobođen optužbe za iznudu.

Ukupna izrečena kazna za osuđene članove "valjevske grupe" dostigla je impozantnih 111 godina zatvora.

Ipak, ova presuda nije označila kraj pravne bitke, ona je samo prvo poglavlje završnice. Sve strane u postupku imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu, a odbrana Milana Lazarevića je, prema dostupnim informacijama, to pravo već iskoristila.

Stoga, šesnaest godina nakon što su rafali u centru Valjeva ugasili jedan život i pokrenuli pravosudni zemljotres, Srbija i dalje čeka konačnu, pravosnažnu odluku.

(Telegraf.rs)