Stefanović o borbi protiv korupcije: Ko nije vršio krivična dela, nema razlog za brigu

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) Nenad Stefanović izjavio je da otkrivanje i procesuiranje korupcije traje neprekidno i da tužioci svaki dan u saradnji sa policijom i drugim državnim organima rade svoj posao i prikupljaju podatke i obaveštenja kako bi kasnije pred sudom mogli da ih predstave u vidu kvalitetnih, valjanih dokaza.

"Sav taj rad rezultira pokretanjem istrage, često i hapšenjem osumnjičenih, a to je faza postupka koja privlači najveću pažnju javnosti", naveo je on u intervjuu za "Kurir".

Preporučujemo

Istakao je da je u akuelnoj akciji protiv korupcije pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, koja je vidljiva javnosti, u proteklih 20-ak dana ukupno realizovano 10 predmeta, procesuirano 130 lica, od čega je 85 lica uhapšeno, dvoje je u bekstvu i za njih je predloženo određivanje pritvora i raspisivanje poternica.

"Protiv ostalih osumnjičenih lica podnete su krivične prijave u redovnom postupku. U odnosu na 127 lica i jedno pravno lice doneta je naredba o sprovođenju istrage, a u odnosu na dva lica se preduzimaju dokazne radnje. Osumnjičenim licima stavljaju se na teret krivična dela sa elementom korupcije, kao što su zlopotreba položaja odgovornog lica i zlopotreba službenog položaja, trgovina uticajem, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, nesavesan rad u službi, primanje i davanje mita poreska krivična dela, a protiv čak 74 lica vodi se istraga zbog krivičnog dela pranje novca", precizirao je Stefanović.

Upitan zašto još uvek niko nije uhapšen od bivših i sadašnjih visokih funkcionera zbog "visoke korupcije", tužilac je objasnio da prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, VJT u Beogradu nema ovlašćenja da procesuira tzv. visoku korupciju, odnosno osumnjičene za krivična dela protiv službene dužnosti koja su od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva imenovana, izabrana ili postavljena na funkciju.

Prema njegovim rečima, u ovim slučajevima nadležnost za postupanje ima Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, na osnovu člana 3. stav 2 pomenutog Zakona.

Govoreći o predmetu koji je pokrenulo VJT vezano za pad nadstrešnice u Novom Sadu, on je ukazao da se koruptivni element u ovom slučaju ogleda u nevršenju dužnosti nadzora i nevršenju službene dužnosti, koji predstavljaju na neki način, propuste struke.

"Sumnjamo da su propusti osumnjičenih u uzročno-posledičnoj vezi sa pomenutom tragedijom jer nisu obavili sve neophodne preglede, a bili su dužni da to učine, jer da su savesno radili svoj posao oni bi uočili lom i ugib na nadstrešnici u danima koji su prethodili njenom obrušavanju i tragediji u kojoj je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško telesno povređeno", naveo je tužilac.

On je ponovio da ova istraga nema veze sa finansiranjem projekta i eventualnim koruptivnim krivičnim delima u vezi sa finansijama, već da se tim delom postupka u predistrazi bavi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Sa druge strane, kako je dodao, VJT u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv okrivljenih za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz oblasti tzv. opšteg kriminala, dok je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu procesuiralo osumnjičene zbog propusta struke, odnosno zbog koruptivnih krivičnih dela, Nesavesan rad u službi i Zloupotreba službenog položaja, a koja su imala za posledicu izvršenje krivičnog dela Teška dela protiv opšte sigurnosti.

Navodeći da ne može da najavljuje nova hapšenja u tom predmetu, Stefanović je ukazao da je istraga pokrenuta, da su saslušani osumnjičeni kojima je na predlog tužilaštva Viši sud u Beogradu odredio pritvor, što, kako je naglasio, znači da je sud u ovom trenutku potvrdio dovoljan stepen sumnje - osnovanu sumnju da su navedeni osumnjičeni izvršili krivična dela koja im se naredbom o sprovođenju istrage stavljaju na teret, s obzirom na to da je stepen sumnje potreban za određivanje pritvora - osnovana sumnja.

Sledi saslušanje svedoka i prikupljanje drugih dokaza, dodao je tužilac.

Upitan zbog čega se istražuje poslovanje 50-ak firmi širom Srbije, tužilac je naveo da uvek kada postoje osnovi sumnje da je prekršen zakon, te izvršeno krivično delo, tužilaštvo treba da reaguje.

"U toku predistražnog postupka utvrđuje se da li ima dovoljno dokaza za ulazak u dalje faze postupka. U tom kontekstu mogu da potvrdim da se proverava poslovanje više od 50 firmi", rekao je Stefanović.

Odgovarajući na pitanje u vezi sa proverom poslovne dokumentacije nekoliko NVO i trošenjem donacija USAID, tužilac je naglasio da niko nije iznad zakona i da zakon treba da bude isti za sve.

"U tom kontekstu, kao što sam već rekao, uvek kada postoje osnovi sumnje da je prekršen zakon, te izvršeno krivično delo, tužilaštvo treba da reaguje. U svakom slučaju, ko nije vršio krivična dela, nema razloga da brine", istakao je.

Podsetio je da su u konkretnom slučaju najviši predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, kao i direktor FBI izneli u više navrata teške optužbe na račun poslovanja USAID-a zbog nenamenskog trošenja novca američkih poreskih obveznika i mogućeg pranja novca, a u istom kontekstu pomenuli su i NVO iz Srbije.

"Naš posao je da preduzmemo mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bismo proverili situaciju na domaćem terenu i utvrdili da li ima osnovanosti u tim sumnjama", rekao je tužilac.

Komentarišući navode da je Milorad Grčić bio zaštićen do sada i da je zbog toga uhapšen tek u drugom predmetu zbog malverzacija u JP EPS, Stefanović je istakao da tužilaštvo "hapsi" kada ima dovoljno jake dokaze kojima se potkrepljuje osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, u kom slučaju okrivljenima sud može da odredi pritvor.

Za osnovanu sumnju je neophodno prikupiti kvalitetne i valjane dokaze, a određivanje pritvora dokazuje da je tužilaštvo svoj posao obavilo valjano, naglasio on.

Stefanović je ukazao da je taj predmet u VJT u Beogradu došao nakon što se 15. marta 2022. godine, u konsultacijama sa pripadnicima SBPOK, zamenik javnog tužioca za organizovani kriminal izjasnio da nema krivičnog dela iz nadležnosti TOK, te da SBPOK izveštaj o početnim proverama dostavi VJT u Beogradu.

"Nakon toga VJT u Beogradu nastavilo je sa proverama i prikupljanjem dokaza u okviru predistražnog postupka, koji je rezultirao nedavnim hapšenjem osumnjičenih i pokretanjem istrage. Podsetiću vas da je u vezi sa ovim javnim preduzećem sredinom prošle godine podignuta optužnica protiv 10 okrivljenih u predmetu poznatom kao EPS-Bauvazen. U tom predmetu je predistražni postupak trajao skoro četiri godine. Krivična prijava je bila podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal 4. oktobra 2019. godine uz dopunu 10 dana kasnije, ali je nakon početnih provera dve godine kasnije TOK prosledio krivičnu prijavu VJT u Beogradu, koje je istragu pokrenulo 23. februara 2023. godine, kada su uhapšeni osumnjičeni. Dakle, kvalitet pribavljenih dokaza opredeljuje momenat reakcije tužilaštva", naveo je tužilac.

Osvrćući se na predmet protiv bivšeg gradskog sekretara za legalizaciju Nemanje Stajića, on je naveo je protiv njega prva istraga pokrenuta još u oktobru 2022. godine, te da je u okviru nje tužilaštvo Jedinici za finansijske istrage MUP-a Srbije naložilo da ispita Stajićevu imovinu i imovinu sa njim povezanih lica.

Finansijskom istragom, kako je pojasnio, utvrđeno je da pomenuta lica nisu mogla zakonitim prihodima da steknu, niti da izgrade sporne ozakonjene objekte.

"Istraga od desetak dana pokrenuta je nakon pribavljanja i proaktivnog ukrštanja podataka dobijenih iz finansijske istrage osumnjičenog Nemanje Stajića i članova njegove bliže i dalje rodbine, sa podacima koji su objavljivani u medijima o spornim legalizacijama, kao i uvidom u sporne legalizacije", objasnio je Stefanović.

Dodao je da je u predistražnom postupku utvrđeno da je bliža i dalja rodbina bivšeg gradskog sekretara za legalizaciju neposredno posle donošenja rešenja o ozakonjenju sticala u vlasništvo objekte koje je prethodno Sekretarijat ozakonio.

"Nakon sticanja oni su dalje prometovali posebne delove tako nelegalno ozakonjenih objekata, a reč je o stanovima i garažnim mestima, na koji način su konvertovali imovinu iz kriminalne delatnosti i sebi pribavili imovinsku korist od preko 6.5 miliona evra", rekao je tužilac, potvrđujući da je u sefovima, takođe osumnjičenih članova porodice Nemanje Stajića pronađena, pored ostalog, veća količina zlatnih poluga, kao i nekoliko satova, od kojih samo jedan vredi oko 120.000 evra.

On je naglasio da su podaci iz finansijskih istraga po zakonu tajni, tako da o tome ne može da se govori sve do pravosnažno okončanih postupaka za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Govoreći o procesu prikupljanja dokaza u predmetima koji se odnose na korupciju, tužilac je ukazao da se njihova dužina i kompleksnost razlikuje od slučaja do slučaja, i konkretnog krivičnog dela.

"Ukazujem da realizacije složenih koruptivnih predmeta poput dokazivanja nezakonitih javnih nabavki, pranja novca, različitih zloupotreba službenog položaja i drugih, zahtevaju dugotrajan rad, koordinaciju tužilaštva sa policijom, poreskom policijom, Upravom za sprečavanje pranja novca, Bezbednosno informativnom agencijom, katastrom i drugim institucijama u zavisnosti od konkretnog predmeta. U predistražnom postupku takođe učestvuju i finansijski forenzičari i veštaci različitih struka čiji su nalazi i mišljenja izuzetno važni tužiocima", naveo je Stefanović.

Pored toga, kako je dodao, u određenim slučajevima primenjuju se posebne dokazne radnje, kao što je tajni nadzor i snimanje, koje se sprovode po odobrenju suda i mogu da traju odredjeni vremenski period.

"Nakon toga analiziraju se informacije i dokazi koji su na taj način prikupljeni. Sve navedeno ukazuje da dokazivanje koruptivnih krivičnih dela zahteva dosta aktivnosti i koordinaciju svih državnih organa, a često i proaktivnu ulogu samih građana, kako bi se obezbedili čvrsti dokazi koji će biti predstavljeni na sudu", naglasio je on.

Istakao je da nisu tačne primedbe dela javnosti, pre svega opozicionih medija i aktivista, da je u akciju suzbijanja korupcije krenuo tek po odobrenju "vrha države" odakle je najavljena ova borba protiv korupcije, ocenjujući takve komentare kao direktno skretanje fokusa sa efikasnog procesuiranja krivičnih dela iz oblasti korupcije.

"Upravo sam objasnio kako teče taj proces, koji je neprekidan, a javnost komentariše samo onaj deo koji joj je vidljiv. Što se tiče državnih zvaničnika, legitimno izabranih predstavnika države, verujem da oni artikulišu ono što građani osećaju, a to je da nam je potrebna pravda i efikasna borba protiv korupcije", naglasio je tužilac.

Upitan da li trpi pritiske zbog velike akcije u borbi protiv korupcije na teritoriji glavnog grada, on je rekao da tužilački posao nije popularan i da podrazumeva trpljenje različitih kritika, primedbi, a često i uvreda, što sve shvata kao deo svog posla.

"Svakodnevno se suočavam sa pritiscima te vrste koji stižu od pojedinih interesnih grupa i političkih faktora kojima šta god da uradi VJT u Beogradu, uvek nešto smeta. Odmah zatim sledi lavina malicioznih kritika. Ipak, nastavljam da radim svoj posao držeći se Ustava i zakona u granicama svojih javno-tužilačkih ovlašćenja", zaključio je Stefanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)