Od ugledne pravnice do "žene monstruma": Gospođa Kameleon zločinom pre 19 godina zaledila Srbiju i region

Pre 19 godina, Dušanka Petrović, zvana Gospođa Kameleon, šokirala je naciju ubistvom brata Aleksandra a svemu je prethodila serija brutalnih zločina motivisanih pohlepom i bešćutnošću. Njena priča ledi krv u žilama i otvara pitanje o tamnoj strani ljudske prirode.

Dušanka Petrović, nekada ugledna pravnica, preobrazila se u sinonim za hladnokrvnu zloću i manipulaciju. Njena neverovatna transformacija od predstavnice zakona do žene koja ga brutalno krši, ostavila je Srbiju u šoku i neverici. Život ove žene obeležilo je tkivo prevara, krađa i ubistava, kulminirajući stravičnim ubistvom vlastitog brata.

Preporučujemo

Početak tame: Krađe iza pravničkog vela

Dušanka Petrović započela je karijeru kao ugledna pravnica u Privrednom sudu u Beogradu, ali njeni prvi zločini pokazali su da je zakon koristila samo kao masku. Tajno je pravila duplikate ključeva kolega, provaljivala u njihove stanove i kradom uzimala sve vredno – od nakita do American Express kartica kojima je kupovala luksuz. Kada je razotkrivena, osuđena je za prevare i krađe, ali ovaj "sitni" kriminal bio je samo uvod u njenu jezivu budućnost.

Ljubav kao zamka: Ubistvo supruga

Pohlepa je Dušanku uskoro gurnula dalje. Udala se za penzionisanog vojnog pilota Selimira Tripkovića s jednim ciljem – da se domogne njegovog stana. Nakon što ga je nagovorila da nekretninu prepiše na njenu ćerku Jelenu, 1993. godine ga je na šetalištu pored Save hladnokrvno ubila pucnjem u potiljak. Pokušala je da zataška zločin lažnom pričom o razbojnicima, ali policija nije poverovala.

"Pošto je njen suprug redovno džogirao pored Save, ona ga je jednog dana pratila i kada je stigao do kraja keja, pucala mu je u potiljak iz pištolja. Zatim je razbacala njegove stvari po travnjaku kako bi zavarala policiju i počela da viče: Upomoć, napali su nas razbojnici, ubiše mi muža. Neuverljivost njene priče bila je očigledna. Policija ju je ubrzo uhapsila, a Dušanka se tokom suđenja uporno branila istovetnim tvrdnjama. Kada je već osuđena, sudu se javila njena ćerka Jelena tvrdeći da je ona ubila očuha jer je navodno pokušao da je siluje. Pokušaj da zaštiti majku i preuzme ubistvo na sebe nikako nije mogao da se tretira kao osnovan", ispričao je jedan od istražitelja.

Osuđena je na 14 godina zatvora, dok je njena ćerka Jelena uzalud pokušala da preuzme krivicu, tvrdeći da je ona ubila očuha zbog navodnog pokušaja silovanja.

Bekstvo i banditski savez: Pljačke usamljenih

Ni zatvor nije zaustavio Dušanku. Tada već u šezdesetim godinama, u Požarevcu se povezala s Ljubicom Kolovrat, osuđenicom za slične zločine, i 5. januara 2003. godine pobegla je uz njenu pomoć, koristeći lažna dokumenta.

Njena nova prijateljica ranije je odležala kaznu, a Dušanka je iskoristila prvu priliku koja joj se ukazala. Kada je početkom 2003, posle osam godina, puštena na takozvani slobodan vikend van zatvorskih zidina, nije se vratila u zatvor.

Odmah je otputovala kod Ljubice Kolovrat koja je potom Dušanku prijavila kao svoju sestru Anu Boreli, koja je više od dve decenije navodno živela u Italiji. Na osnovu toga je Dušanka uspela da dobije bosanska dokumenta. Ubrzo su krenule u zajedničke pljačkaške pohode, u kojima su im se posle kratkog vremena pridružile desetak godina mlađa Janja Anđelić iz Novog Travnika i Dušankina ćerka Jelena, koja je napustila Hare Krišnu.

Ona je tada osnovala je žensku bandu s Ljubicom, ćerkom Jelenom – bivšom članicom sekte Hare Krišna – i Janjom Anđelić.

Njihova meta bili su usamljeni stariji muškarci koje su mamile lažnim oglasima za "usamljena srca" ili prodaju stanova, omamljivale sprejevima i pljačkale bez milosti. Ove pljačke bile su samo odskočna daska za još veće zlo.

Vrhunac monstruoznosti: Ubistvo brata

Najstrašniji čin Dušanka je počinila 10. marta 2006. godine, kada je ubila svog brata Aleksandra radi majčinog stana u Beogradu.

Nekoliko meseci pre ovog monstruoznog ubistva umrla je Dušankina majka, posle čega je ona tražila od mlađeg brata, koji je živeo sa majkom, da proda stan i da njih dvoje podele novac. Brat, koji je imao blage psihičke probleme, na to nije pristajao.

Uz pomoć Ljubice, koja ga je namamila lažnom ponudom za brak, odvela ga je u Sarajevo, gde ga je ustrelila u glavu i spalila telo kako bi prikrila tragove.

Policija je uhapsila Ljubicu i Janju, ali Dušanka je ponovo pobegla.

U početku je postojalo nekoliko verzija događaja. Prema prvoj, ubistvo Aleksandra je organizovala njegova sestra Dušanka, a njena najbolja prijateljica Ljubica Kolovrat je bila direktni izvršilac. Prema drugoj, smrtonosne hice u oko i slepoočnicu Petroviću je ispalila njegova sestra Dušanka, ili njena ćerka Jelena. Jedan od sarajevskih medija je objavio i treću verziju, navodno priznanje Janje i Ljubice dato policiji da su zajedno iz pištolja ubile Aleksandra, a potom zapalile telo kako bi prikrile tragove. Kao motiv su navele nameru da od Aleksandra uzmu veću količinu novca.

Pravda je Dušanku stigla 2007, kada ju je Vrhovni sud FBiH osudio na 15 godina zatvora, dok su njene saučesnice dobile blaže kazne.

"Dušanka Petrović ispalila je dva hica iz pištolja Petroviću u glavu, a motiv joj je bio da dođe do njegovog stana u Beogradu. Nakon ubistva Petrovićeva je zapalila bratovo telo", navedeno je u presudi koja je postala konačna.

Dušanku Petrović je u vreme izricanja ove presude policija u Srbiji pronašla i vratila u zatvor na izdržavanje kazne zbog ubistva muža. Protiv njene ćerke Jelene postupak nije vođen jer nije bilo dokaza da je upletena u ubistvo.

"Žena monstrum": Profil zla

Dušanka Petrović nije bila samo kriminalka – bila je manipulativna, proračunata i potpuno lišena savesti. Ubistva supruga i brata, iskorišćavanje ćerke i nemilosrdne pljačke otkrivaju osobu spremnu na sve radi pohlepe. Njena hrabrost i snalažljivost, vidljive u bekstvu i vođenju bande, čine je još zastrašujućom.

Njeni zločini ostavili su ožiljak na srpskoj istoriji, izazivajući pitanja o prirodi zla i šta ga pokreće. Od ugledne pravnice do "žene monstruma", njen život je dokaz da najveći užasi mogu doći od onih koje najmanje sumnjičimo.

(Telegraf.rs)