Uroš Blažić ranio 12 osoba, mnogi se i danas leče: Njih četvoro smogli su snage da o 4. maju govore pred sudom

Masovni ubica Uroš Blažić danas će čuti presudu za zločin koji je počinio - ubistvo devet i ranjavanje 12 osoba u selima Dubona i Malo Orašje. Neki od ranjenih svedočili su u sudu, gde su ispričali kako je izgledala ta stravična noć 4. maja prošle godine.

Mnogi od njih iskoristili su svedočenje pred sudom i ujedno prvi susret sa Blažićem da mu se direktno obrate. Niko od njih prema njemu nije bio blagonaklon, a upućene su mu i pretnje.

Preporučujemo

Mnogi ranjeni nisu svedočili pred sudom zbog zdravstvenog stanja, te je konstatovano da su njihovi iskazi pročitani. Među njima Jovica Stevanović, kao i maloletni Ivan Ivković i Nevena Vujić od čijeg saslušanje je tužilaštvo, na zahtev punomoćnika, odustalo.

Četvoro ranjenih ipak je smoglo snage da svedoči.

"Tvojih devet metaka sam progutao, sačekaću te"

Milomir Mijailović iz Dubone, kog je Uroš Blažić ranio sa više metaka u momentu kada je sa majstorima popravljao kapiju, je na početku svog svedočenja rekao da se Blažić setio da su imali incident, a da se "nije setio da ga je on hranio kad je bio mali, kada ga je baba dovodila u njegovu kuću". Mijailović je to rekao jer ga je Blažić, iznoseći odbranu, optužio da je ranije "pretio da će da ga išamara". On je zbog toga ispričao kako se odigrao incident do kog je došlo tri ili četiri meseca pre masovnog ubistva.

- Prošao sam pored škole, stisnuo sam sirenu. A nije se setio kako sam ga hranio u svojoj kući kao malog. Nakon toga smo se sretali, ali nije bilo nikakvih problema. Tada sam išao autom, a on mi je motorom presekao put. Pritisnuo sam sirenu i nastavio sam svojim putem. Otišao sam u prodavnicu. Uroš me je sačekao i počeo da se raspravlja sa mnom o tome zbog čega sam mu svirao i zašto idem na njega autom. Nasrnuo je na mene ispred prodavnice i bacio kacigu. Ovo se desilo tri, četiri meseca pre masakra, a on se toga setio - ispričao je i upitao zašto je u kući Blažića vršen pretres tek nekoliko dana nakon zločina.

Na pitanje tužioca da opiše situaciju u kojoj je Uroš pucao u njega, Mijailović je rekao da je Blažić stao automobilom ispred njegove kapije.

- Radili smo kapiju, on je stao kolima, pa izašao. Ja sam bio malo dalje, sva sreća unuku sam uveo u kuću. Izašao je i pucao u majstora koji je čučao i brusio nešto. Krenuo sam prema kapiji kad je počeo da puca na mene. Pucao je i na mog brata i Milana Pešića. Pucao je iz pištolja. Metak mi je prošao kroz stomak i karlicu i legao sam. Prošao mi je metak i kroz ruku i zaustavio mi se u grudima. Valjda je mislio da sam mrtav, pa je zamenio okvir i pucao u Jovicu Stevanovića - rekao je.

On je dodao da je Blažić potom otišao i da je čuo pucnje dalje u selu.

- Još se nisam oporavio, nisam završio sve operacije - rekao je Mijailović.

Potom se okrenuo ka boksu za optužene i obratio se direktno Urošu Blažiću.

- Tvojih devet metaka sam progutao i preživeo sam, a tebe ću da sačekam, iako imam 57 godina. Ti nećeš da preživiš, zapamti - rekao je.

Istog dana svedočio je i Milomirov brat Predrag, takođe ranjen 4. maja. Njegovo svedočenje trajalo je kratko. Istakao je da ostaje pri iskazu koji je dao u tužilaštvu.

- Milomir je radio kapiju, ja sma bio tu i ušao u kuću, kada sam začuo pucnje. Izašao sam na terasu da vidim šta se dešava i on me je pogodio sa dva metka. Nisam video koliko je puta pucao u druge. Sa Urošem Blažićem i njegovim ocem nisam bio u sukobu. Radišu poznajem, nemam saznanja o tome da li je posedovao oružje, ali sam u Duboni saznao iz priče - rekao je.

On je rekao da je čuo da je Radiša na svadbi sina pričao da ima toliko oružja da pobije pola sela.

"Najveći strah mi je šta će biti za 20 godina"

Nemanja Ilić je za sudsku govornicu prišao sa štakama i evidentno je bilo da i dalje trpi posledice ranjavanja i da mu je izuzetno teško da stoji i da hoda.

- Tog dana zvale su me Andrijana Mitrović i Anđela Stevanović da ih odvezem do Dubone. Tog dana sam se čuo sa Petrom Mitrovićem pitao me je da li želim da idem na Ravni gaj, rekao sam da želim. Uzeo sam auto oko 20 sati, otišao sam na Ravni gaj. Tamo smo pričali, družili smo se. Sa moje leve strane bio je Nemanja Stevanović, sa desne Lazar Milovanović. Odjednom je nešto počelo da puca, mislio sam da su petarde, stavio sam ruku preko očiju. Posle sam shvatio da nisu bile petarde. Ustao sam sa stolice, video sam siluetu kako drži pušku i puca po nama. Pao sam, ne znam da li refleksno ili jer sam pogođen - ispričao je.

Kako je rekao stavio je ruku preko glave, čuo je drugove kako zovu u pomoć. Nemanji je rekao da bude tiši. Kad je čuo da se kapija zatvorila i video da auto odlazi, pokušao je da ustane, ali je osetio jak bol i shvatio da krvari.

- Uzeo sam telefon, posle par trenutaka čuo sam oca jednog od drugova kako ga traži. Ubrzo su stigli moj otac i stric. Pitao sam strica da li može da mi doda vode ili soka, i uzeo sam malo soka i dao sam Nemanji Stevanoviću. Odlučili smo da ne čekamo Hitnu pomoć, nego da me otac preveze do bolnice. Tada su već počeli da pristižu ostali roditelji. Odvezen sam u bolnicu, tamo mi je urađena sanacija rana - dodao je.

Na pitanja tužioca odgovorio je da Blažića zna iz viđenja jer su dosta puta sedeli u školskom dvorištu, kao i da mu nije poznato da li je Blažić bio u sukobu sa nekim od njegovh prijatelja. Takođe je ispričao da je Blažićevo oružje bilo podešeno na rafalnu paljbu i rekao da nije video da je Uroš prišao do spomenika i pucao u ljude koji su bili na zemlji jer je držao ruku preko glave.

Advokat Nebojša Perović pitao je kako mu se odvijao život posle kritičnog događaja, a Ilić je odgovorio da se i dalje oseća loše, ima bolove, da mu je spavanje i hodanje jako otežano, ne može da sedi, već samo da stoji i da leži.

- Od tog dana spavam otežano. Imao sam strahove, imam ih i dalje. Strahove imam kada čujem da prolaze automobili i kada čujem škripu guma. Najveći strah mi je šta će biti za 20 godina - rekao je Ilić.

"Pravila sam se mrtva"

Još jedna od ranjenih koja je svedočila pred sudom je sestra ubijenog Marka Mitrovića, Andrijana Mitrović, koja je kobne večeri najpre bila sa mladićima koji su se okupili u Malom Orašju, a potom je otišla u školsko dvorište u Duboni.

- Bile smo oko 10 minuta sa njima u školskom dvorištu, pričali smo. Čuli su se pucnjevi blizu, nismo znali gde. Dalibor Todorović je pitao kome se rodilo dete. Nije prošlo ni pet minuta, Uroš je stao autom i ušao u školsko dvorište i rekao: "Ruke u vis ili lezite dole, pucaću", Dalibor ili Milan mu je rekao da sačeka, ali on je počeo da puca. Ja sam tada pala i pravila sam se mrtva, a onda sam izgubila svest, ne znam šta se dalje desilo. Probudila sam se u kolima Hitne pomoći - ispričala je.

Odgovarajući na pitanja tužioca, Andrijana je rekla da je Blažić pucao iz puške, prvo rafalno, a potom pojedinačno, da su iz puške izlazile varnice, a da je Blažić pucao sa udaljenosti od oko dva metra.

- Čula sam da je drugarica vrištala. Ja sam pala na stomak, upucana sam u leđa. Kad je ona vrisnula, mislim da se on vratio i pucao u svakog pojedinačno - dodala je.

Andrijana je rekla da se nije u potpunosti oporavila i da je u početku išla i kod psihologa.

Mnogi ranjeni u dva sela i dalje trpe posledice 4. maja. Neki od njih su nepokretni, neki doživotno osakaćeni, bilo fizički, bilo psihički. Mnogi su mesece proveli u bolnici, a njihovo lečenje nije završeno ni nakon što su iz iste otpušteni.

(Telegraf.rs)