Dve godine od teškog akcidenta: Istragu prevrtanja cisterni kod Pirota zakočila veštačenja

Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu još nije završilo istragu teškog hemijskog akcidenta do kojeg je došlo 25. decembra 2022. godine na pruzi Niš - Dimitrovgrad gde se usled prevrtanja cisterni izlilo 45 tona amonijaka.

Gas koji se oslobodio u atmosferu doveo je do trovanja pedesetak ljudi, dvojica su smrtno stradala a posledice za životnu sredinu su nesagledive.

Preporučujemo

Tokom dve godine od početka istrage pirotsko tužilaštvo pokušava da utvrdi mehanizam nastanka saobraćajne nezgode, odnosno zbog čega je došlo do izletanja opasnog tovara sa pruge, te da li je nezapamćen akcident posledica propusta ljudskog faktora što uključuje i neadekvatno održavanje pruge.

Tokom dve godine više puta smo se obraćali Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu od kojeg smo dobijali odgovor da se preduzimaju dokazne radnje od kojih su ključna veštačenja.

- Tužilaštvo je pokrenulo postupak radi utvrđivanja svih pravnorelevantnih činjenica i okolnosti koje su od uticaja za utvrđivanje odgovornosti i postojanja elemenata krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi člana 278 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika. U toku su veštačenja radi utvrđivanja mehanizma nastanka i toka saobraćajne nezgode - navedeno je u dopisima ovog pravosudnog organa.

Kako saznajemo, nedavno su u tužilaštvo prispela sva tražena veštačenja ali je nastao novi problem s obzirom na to da su angažovani veštaci izneli suprotstavljena mišljenja o bitnim činjenicama za rasvetljavanje ovog događaja pa je donošenje javnotužilačke odluke odloženo.

- Veštaci nisu saglasni u pogledu mehanizma nastanka saobraćajne nezgode što je ključno za otkrivanje uzroka ovog događaja pa ćemo morati da izdamo naredbu za novim veštačenjem kako bismo razrešili ovu dilemu. Saslušano je petnaestak svedoka, pribavljena potrebna dokumentacija ali bez ovog veštačenja ne možemo doneti javnotužilačku odluku - rečeno nam je u pirotskom tužilaštvu.

Do nesreće je došlo nedaleko od mesta zvanog Sopotski Han kada su iz kompozicije od 20 cisterni, iskliznule četiri a iz jedne je iscurio koimpletan tovar opasnog gasa.

Oblak isparenja podigao se do autoputa što je za posledicu imalo lakše trovanje pedesetak osoba dok su dve preminule.

Istog dana u Pirotu je proglašena vanredna situacija a gradski štab kojim je predsedavao gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, bio je u neprestanom zasedanju tražeći način da se cisterne bezbedno uklone sa pruge.

Ono što im je otežavalo posao je što je prilikom nesreće došlo do oštećenja već dotrajalog koloseka pa je odvoz cisterni koje su ostale na šinama bio izazovan, jer su one i dalje bile pune amonijaka. Tražilo se bezbedno rešenje za podizanje četiri cisterne koje su iskliznule, prva je podignuta 12. januara 2023. godine a poslednja dva dana kasnije.

Tela žrtava akcidenta Bratislava Jovanovića (74) iz Pirota i turskog kamionžije Tarika Pehlivana (55), prebačena su na Institut za sudsku medicinu u Nišu gde je urađena obdukcija.

S obzirom na to da se sumnjalo da je Jovanović preminuo prirodnom smrću jer je bio dugogodišnji hronični bolesnik, urađena je obdukcija koja je pokazala da je preminuo od trovanja amonijakom jer su otkrivene masivne povrede disajnih organa usled udisanja opasnog gasa. Pehlivana je amonijak omamio zbog čega je pao sa mosta, zadobio teške telesne povrede da bi se i on ugušio.

Detalje Bratislavovog stradanja opisao je njegov sin Vlastimir koga smo posetili nekoliko dana nakon nesreće. Kako se Batko Senta, kao su Bratislava zvali njegovi prijatelji, zatekao na kobnom mestu između Pirota i sela Sopot u noći katastrofe, Vlastimir ne zna. Meštani Sopota tvrde da je Batko svojim vozilom išao od jedne i druge kuće i upozoravao ih na nadolazeću opasnost, te da je tako i stradao. Vlastimir kaže da ga to ne bi čudilo, s obzirom na to kakav je čovek njegov otac bio.

- Ono što ja znam je da je vozio iz pravca Pirota ka Sopotu, ka ovčarniku koji tamo imamo. Otac je nakon što je okončao autoprevozničku karijeru, počeo da se bavi stočarstvom. Mi smo ostali da živimo u naselju Radin Do u Pirotu a on je prešao na to imanje koje imamo u okolini sela Sopot. Imao je jedanaest ovaca i kokoške, sve što bi proizveo bilo je za nas. Povremeno bi dolazio,mi smo išli kod njega ali je uglavnom boravio na tom imanju. Kako sam čuo, policajci su ga te noći zaustavili jer je gas išao ka Pirotu, rekli su mu da se vrati nazad. Poslušao ih je ali je nedaleko od mesta gde ga je patrola zaustavila, skrenuo levo i završio u kanalu. Dvojica komšija i policija su mu prvi priskočili u pomoć, još je bio živ, odvezli su ga u bolnicu ali je preminuo iste noći u 21.15. Mi smo svi bili zatvorenu u kućama zbog amonijaka, nisam mogao da odem do bolnice – kazao je tada sin nastradalog čoveka.

Osnovno javno tužlaštvo ovaj događaj je kvalifikovalo kao teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je propisana kazna zatvora od dve do 12 godina s obzirom na to da je usled akcidenta nastupila smrt dvojice ljudi. Međutim, član 278 Krivičnog zakonika na koji se takođe poziva pirotsko tužilaštvo predviđa da ako je delo učinjeno iz nehata, maksimalna kazna zatvora je tri godine.

(Telegraf.rs/D. K.)