Telo joj se još DIMILO kad je gola izašla pred policajce: Horor iz Jagodine, smestila ubice u zatvor pa umrla

Saobraćajna policija našla se u blizini naplatne rampe Jagodine, kada su pronašli devojku potpuno nagu, sa povredama nastalim od požara, paljenja, kao i sa povredama glave.

Jelena Đorđević iz Jagodine imala je samo 19 godina kada je silovana, brutalno pretučena i živa zapaljena, a sve samo zato što joj je prilikom stopiranja stao monstrum, a ne čovek.

Preporučujemo

Saobraćajna patrola policije iz Jagodine je tog 3. jula 1996. godine oko 3 časa i 40 minuta primetila kako nešto ide zaustavnom trakom na auto-putu, a kako skoro da nije ličila na ljudsko biće, zaustavili su da vide o čemu se radi i upalili rotaciju.

Nesrećna devojka je videvši plavo svetlo, shvatila da joj u susret ide policija te je ubrzala hod ka njima, a kada su se susreli, policajac koji je izašao iz kola je zanemeo. Pred njim je stajala totalno naga žena sa ozbiljnim opekotinama, dok se njeno telo još uvek dimilo!

Videvši je u takvom stanju, policija je pretpostavila da je ona žrtva automobilske nezgode pri kojoj se auto u kome se nalazila ona, zapalio. Pozvali su hitnu pomoć i vatrogasce dok su iz kola uzimali deo šatorskog krila kako bi ogrnuli nesrećnu ženu i smestili je u kola dok ne stigne pomoć.

Kada su je smestili da legne na zadnje sedište, devojka je uspela da izusti istinu o onome što joj se dogodilo.

"Pomozite, silovana sam pa zapaljena", rekla je ona.Ubrzo su na lice mesta stigli vatrogasci i Hitna pomoć, koja je odvela u dežurnu bolnicu gde je tim hirurga pokušao sve kako bi joj spasili život.

Ona je primljena u veoma teškom stanju sa preko 80% spaljene kože i teškim povredama glave, a, na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, ostala je svesna i sposobna da da izjavu policiji i prijavi monstruma koji joj je učinio to nedelo.

Poseta drugarici

Jelena Đorđević je rođena 1977. godine u naselju Kasijar gde je i živela sa porodicom. Bili su veoma skromna porodica sa petoro dece od kojih je Jelena bila najstarija. Ona je 2.jula krenula u posetu drugarici koja je živela u Ćupriji oko 21.30 časova, i na izlazu iz Jagodine kod starog puta, stala je da stopira pošto autobusa nije bilo.

Ispred nje se zaustavio automobil marke "zastava" takozvani "stojadin" žute boje, a vozač je izgledao sasvim normalno.

Pomalo buckast, sa izraženom donjom usnom, oko četrdesetak godina i izgledao je kao majstor (moler, mehaničar).

Na njeno pitanje dokle ide, odgovorio joj je da se zaputio ka Paraćinu i da mu nije problem da je poveze pošto mu je svakako Ćuprija bila na putu ka njegovoj destinaciji.

Kada je sela u kola, vozač joj je rekao da se veže zbog pojačane policijske kontrole i kako bi izbegli da im pišu kaznu, što je devojka naravno i poslušala. Desetak minuta vožnje je prošlo kada je vozač pomenuo da mora skrenuti sa glavnog puta ka Mijatovcu kako bi svratio do prijatelja i uzeo benzin, što Jeleni tada nije bilo sumnjivo jer je to mesto svakako na putu ka njenom odredištu.

Međutim, vozač se tamo nije zaustavio već je zgrabio njen pojas, dao gas i zemljanim putevima odveo je u sred njive sa kukuruzima! Zaustavio je automobil i izašao a za njim je i ona sa nadom da će uspeti da pobegne kroz njivu. Nažalost, on ju je stigao. Zgrabio je za vrat i bacivši je na zadnje sedište, uperio pištolj u njeno čelo.

Levom rukom je strgao haljinu sa nje i rekao joj "Ako budeš pisnula, ubiću te", a zatim počeo životinjski da se iživljava nad njom.

U očima mu se videla želja za krvlju i da je spreman da je ubije.Grizao ju je kao besan i kidao delove njene osetljive kože te je devojka počela obilno i da krvari. Kada je završio sa svojim iživljavanjem, tako golu i krvavu ju je vratio na prednje sedište gde joj je ponovio naredbu da se veže, što je ona krotko i učinila, u nadi da će je sada, nakon što je ispraznio sve svoje besne želje, pustiti.Napravila je možda kobnu grešku kada je od povreda jauknula i rekla da će zbog povreda morati da traži lekarsku pomoć. Tada joj se vozač predstavio kao "doktor Dragiša" i akademski građanin i da nema potrebe da se brine jer će sa njom sve biti okej.

U Jagodini je tada zaista i živeo čovek sa tim imenom i bio je veoma poštovan i ugledan ginekolog u kraju, što je verovatno ovom psihopati davalo ideje i prijalo da se predstavlja kao on te joj je naredio da ga tako i oslovljava.

Stigli su do ulaza u selo Končarevo kada je skrenuo do velike betonske ograde, što se kasnije ustanovilo da je bila ograda od groblja u tom mestu.

Izvukao je Jelenu napolje i odmah počeo da je udara u glavu drškom od pištolja. Nakon dvadesetak udaraca, devojka je čula kako pištolj puca od jačine udaraca, i municija se rasula po zemlji. To je razbesnelo ovog monstruma koji je zgrabio za glavu i još par puta udario u betonsku ogradu. Prestao je tek kad je pomislio da je ona bez svesti a on se posvetio skupljanju municije.

Nakon što je skupio svu municiju, rekao joj je da zbog toga što se desilo ona zaslužuje da umre, a zatim je mučena devojka osetila nešto tečno po sebi i pomislila da je monstrum počeo da urinira po njoj.

Kako od krvi u nosu nije mogla da oseti miris, kasno je shvatila da je u pitanju bio benzin.

Videla je blesak svetlosti a zatim je njeno telo okovao nekontrolišući bol i ona je shvatila da ju je živu zapalio!

Prekrila je rukama lice i počela mahnito da se kotrlja u nadi da će ublažiti bol i ugasiti vatru dok se monsturm manijakalno smejao iznad nje.

Začula je motor automobila a zatim pucanj iz pištolja i shvativši da puca ka njoj kako bi dovršio posao, primirila se dok se automobil nije udaljio.

Tek nakon što više nije čula zvuk njegovog automobila, nesrećna devojka je nastavila da se kotrlja kako bi ugasila vatru sa svog tela.

Ugasivši vatru, ustala je i shvatila da se koža doslovno odvaja sa njenog tela a jedino što je mogla da vidi su bile lopte svetlosti koje su se kretale malo dalje od nje, te je pretpostavila da je u pitanju put i zaputila se u tom pravcu kako bi pronašla pomoć.

Taj "neki put" je srećom bio autoput na kom je ubrzo srela policiju.Jelena i specijalista su uradili foto-robot napadača koji je odmah objavljen u novinama, a monstruma je prepoznao jedan muškarac dva dana kasnije i ispričao da se radi o čoveku koji samo tri meseca ranije pokušao da siluje njegovu prijateljicu koja mu je ispričala registarske tablice vozila, a on je saznao da se radi o muškarcu iz Paraćina, našao ga i pretukao.

Policiji je rekao da se radi o Mlađi Milovanoviću, koji je odmah priveden.

Tvrdio je da nema veze sa zločinom.Kada su Jeleni odnete fotografije na kojima je on i još pet muškaraca, ona je prepoznala njega i označila ga kao njenog krvnika.

Dva sata kasnije je pala u komu iz koje se nikad nije probudila. Preminula je 10. jula 1996. godine.

Mlađa Milovanović je prvobitno osuđen na smrtnu kaznu, a potom je kazna preinačena na 40 godina robije.

- Nikada nisam ni video ni upoznao Jelenu Đordević - bile su poslednje reči njegove odbrane na završnom suđenju u Okružnom sudu u Jagodini.

- Žao mi je što je tragično završila svoj život. Žao mi je i njenih roditelja. Na Pravnom fakultetu sam iz kriminalistike dobio čistu devetku. Da sam počinio taj zločin, znao bih kako da sakrijem dokaze. Niko me nikada ne bi otkrio. Uveravam vas da sam nevin. Iako skoro sedam meseci ležim u zatvoru, nisam nervno popustio. Ne osećam se krivim. Osuditi nevinog čoveka je najveći zločin na svetu... - kazao je on.

U vreme izvršenja zločina Milovanović je imao 44 godine.

(Telegraf.rs)