Pukovnik MUP Milan Milović: Atentat se ovako sprečava, evo da li je Tramp bezbedan od 4 kategorije napadača!

Pukovnik MUP-a Milan Milović za "Telegraf.rs" govori o atentatima u svetu i Evropi, ali i oktiva ko su ljudi koji se nazivaju atentatorima.

• Prošli put smo pričali o atentatima u svetu. Nije prošlo ni mesec dana, a došlo je do novog. U pitanju je gradonačelnik iz Austrije. On nije štićeno lice. Da li možete da objasnite šta se dogodilo i ko je napravio propust u celoj toj priči?

Gradonačelnik jednog dela Beča, kako to kod njih ide po tim kantonima, je bio u sistemu bezbednosne zaštite dok je bio na funkciji. Nakon odlaska sa funkcije, bezbednosne službe su bile u obavezi da s vremena na vreme ili da permanentno prikupljaju informacije o tome da li je ista ličnost na kojoj je izvršen atentat ugrožena ili ne. Znači, treba naći motiv izvršenja ovog... To više i nije atentat s obzirom na to da pokojni gradonačelnik Beča nije bio u sistemu bezbednostne zaštite. On je, znači, bivši funkcioner.

Razlog i motiv za izvršenje ovog ubistva treba tražiti u njegovim kontaktima i u njegovim poslovnim kontaktima. To će verovatno bezbednosna služba da istraži. Da li tu postoji motiv, možda, koji je nastao tokom vršenja njegove funkcije dok je bio gradonačelnik, što bi bilo dosta zabrinjavajuće. Možda se neko osetio donošenjem nekog zakona, ja sad navodim primer, oštećenim, pa je čekao, čekao, čekao i izvršio likvidaciju. Možda je došlo do nekog verbalnog sukoba koji je prerastao u fizički sukob. Možda navedeno ubistvo nije ni u kakvoj vezi sa njegovom funkcijom koja je vršena ranije. To će sve bezbednosne službe da istraže i tu je najbitnije objasniti: čovek dok je u sistemu bezbednostne zaštite, o njemu se vodi i informativna, takozvana obaveštena zaštita. Prikupljuju se informacije o tome da li mu preti opasnost ili ne. Postoji njegovo fizičko obezbeđenje koje brine o njegovoj neposrednoj fizičkoj zaštiti. Postoji upotreba materijalno-tehničkih sredstava, mesto gde živi, kako se prevozi, mesto rada. Istraga će pokazati.

• Da li je atentat mogao da se spreči?

Kažem vam, bitan je motiv. Ukoliko su bezbednosne službe, to će istraga vrlo brzo pokazati, procenjivale da ne postoji nikakva bezbednosna ugruženost, da čovek koji ne zahteva nikakvu bezbednostnu zaštitu, ni operativnu, ni neposrednu, onda je on nastradao kao običan građanin.

• Šta možete reći o atentatu na Roberta Fica?

Početkom oktobra, neposredno obezbeđenje, odnosno oprativno-obaveštajna priprema terena je uvidela svoj propust na prvom pokušaju atentata, kada je ranjen Robert Fico. Oni su tada prišli nekontrolisanoj masi ljudi, s kojima je slovački premijer hteo da se pozdravi, i tu iz mase nekih dekica od 70 godina izvedadio je pištolj i pet puta pucao. Njih je tu, bukvalno, narodski rečeno, Gospod Bog sačuvao. Da je bio neko mlađi, veštiji sa oružijem, bolji strelac, premijer ne bi preživeo.

Obezbeđenje je, smem slobodno da kažem, dosta nestručno i neprofesionalno reagovalo, kako je trebalo da reaguje. Nakon šest meseci, vidi se drastično poboljšanje i oni su, verovatno, analizirali svoje greške, uradili su analizu svojih propusta i sada, pre nego što je slovački premijer prišao toj masi, neko je uradio pregled tih ljudi, koji bi mogli da se pozdrave sa premijerom i koji bi mogli da dođu u neposednu blizinu Roberta Fica. I kod jednog od tih ljudi je pronađen pištolj sa metkom u cevi.

• Kada je moguće predvideti takve situacije?

Pa znate kako, takozvana. bezbednosna procena, odnosno analiza i izdvajanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji po štićene ličnosti radi se svakodnevno. Bezbednosne službe sumiraju i prikupljuju sve informacije, u zavisnosti od političke situacije, od političkih odluka, od političkih ugovora koji su potpisani, od političke situacije u zemlji, političke situacije u okruženju, od toga, recimo, da li su u toku izbori za gradonačelnika, za predsednika, republički parlamentarni, to su sve parametri koji se uzimaju da bi se napravila jedna bezbednosna procena. Tu se uradi analitički presek i kaže se postoji mogućnost ugrožavanja bezbednosti predsednika jer je došlo do raskrinkavanja kriminalne grupe koja se bavila prometom kokaina. I mi znamo, znači, da postoji mogućnost ugrožavanja od strane određene kriminalne grupe. Podigne se stepen bezbednosti i mere obezbeđenja su usmerene ka tom izvoru ugrožavanja.

Što se tiče same neposredne zaštite, ja sam više puta rekao, neposredne zaštita je tri do pet odsto zaštite samog lica koje se obezbeđuje. Ukoliko niste uradili prethodnu pripremu da znate gde ćete doći, s kim će se predsednik videti, s kim će se rukovati, niko ne može da vas zaštiti. To se desilo u Ficu.

• Kako idu ti prstenovi? Koliko smete da nam otkrijete, to nas sve zanima.

Znate, gledaoci kada vide obezbeđenje, oni vide jednog ili dva momka, tri, koji su ovako kao ja, krupni, kratko ošišani, ćelavi i oni misle da to je obezbeđenje. To vam je, takozvani, zadnji prsten odbrane. Postoje dva nivoa, dva vida obezbeđenja, transparentno i diskretno. Postoji obezbeđenje za koje ljudi uopšte ne mogu da pretpostave u masi da čini neposredno obezbeđenje. To su ljudi obučeni kao Vi, recimo, šetaju i niko ne može da poveže Vas sa premjerom, a Vi ste, u stvari, tu da uočavate sumnjiva ponašanja ljudi.

Sama razmena informacija između naših bezbednosnih službi, između naših bezbednosnih službi sa zemljama u okruženju, sa zemljama u regionu, na nivou celog sveta. Sve to upotpunjuje našu sliku o bezbednosnoj ugroženosti određenih ličnosti u Srbiji ili svetu. Recimo, navešću Vam primer - raskrinkavanje grupe koja se bavi prometom kokaina iz Crne Gore u Srbiju. Ukoliko mi nemamo razmene informacije sa Evropolom, sa Interpolom, sa Crnogorskom službom bezbednosti, mi smo tu uskraćeni za znatan deo informacija i ne možemo da napravimo realnu sliku i realnu bezbednosnu procenu. Ukoliko imamo proverene informacije, realne, taj plan će biti adekvatan i primenljiv.

• Koliko je Donald Tramp "sigiran" po pitanju atentata na njega? 

S obzirom na to da smo imali  nekoliko pokušaja atentata na Trampa, ta četvrta kategorija, psihički labilne osobe, oba puta su pokušale da ga ugroze. Prvi put je imao sreće jer taj momak nije umeo da puca iz te puške pa je obezbeđenje neposredno odradilo maksimalno svoj deo posla. Tu je bio propust provera, ovo što Vam upravo pričam, operativno-obveštajna priprema trena. Neko je dozvolio da se neko popne na krov zgrade i onda je vama džabe 20 ljudi da je oko vas. Zamislite da je bio profesionalni snajperista, Donald Tramp danas ne bi bio živ. Isto tako u onom žbunju, kad su našli onog momka koji je onako obučen, bio u onoj nekoj uniformi sa puškom... Da ga nisu uočili na vreme, da je on mogao da puca... Za distancu od 100-150 metara, ne treba vam uopšte optički nišan. Dobar strelac iz ruke pogađa sa tom puškom.

Da li će biti i dalje napada, ja to ne znam. To ne može niko da Vam kaže. Ko god bi Vam rekao, biće sigurno, to je kao lutrija. Ono što je meni priuklo pažnju, da u jednom momentu za Trampa počela se spominje iranska obaveštajna služba, kao nalogodavac.

• A zbog čega to? Ko mu želi smrt?

Trump je bio na čelu SAD kada je putem drona Rajper, to je jedan ogroman dron, izvršen, oni to nazivaju atentat, ovi nazivaju ubistvo, u zavisnosti od toga iz tog ugleda se gleda, na Sulejmanija, generala Iranske revolucionarne garde. On je likvidiran u vreme Donalda Trampa. Donald Tramp je odobrio tu likvidaciju. I Amerikanci sumnjaju da čak možda i iranska obaveštajna služba SAVAk stoji iza toga.

• Spomenuli ste kategorije pretnji od atentatora. Kako se kategorizuju?

Kategorizacija izvora ugrožavanja na štićena lica, odnosno određeno štićena lica - strane službe. Uvek postoje strane službe koje žele da neutrališu, odnosno likvidiraju, određenog političkog izvaničnika ukoliko ne mogu da sprovedu svoje političke ideje. Druga kategorija su organizovane kriminalne grupe, takozvana mafija. Treća kategorija su terorističke grupe i četvrta kategorija su psihički labilne osobe.

Šta je najveća pretnja danas u svetu po pitanju tog atentatorskog terorizma? Sve bolja i sve čvršća saradnja između narko kartela, između mafije, između terorističkih organizacija. Oni jedni drugima daju logistiku. I to je ono sa čime se već zadnjih desetak godina sve bezbednosne službe u svetu susreću i to će biti jedan veći bezbednosni izazov i rizik, ali koji će kulminirati u jednom momentu, tako da će sve države sveta morati da se usmere na iskorenjivanje i izmenu krivičnih zakona, izmenu operativnih mera i radnji.

Idem s teme na temu, ali da bi gladaoci shvatili o čemu se radi, vi sada u strukturama terorističkih organizacija i u strukturama narko kartela imate bivše pripadnike vojske, bivše pripadnike policije, specijalnih jedinica, imate vrhunske IT stručnjake, imate vrhunske psihologe. Bukvalno, oni su mini države, mini specijalne jedinice. Razmena informacija između kriminalnih grupa je na nivou obveštajnih službi zato što su određeni pripadnici vojske i policije počeli da rade za te narko kartele, za ogroman novac. Oni im osmišljavaju konspirativnu razmenu informacija, planiranje akcija, čak planiranje atentata.

Znate, atentat, da bi se organizovao, ne možete sad vi da nađete čoveka na ulici i kažete da organizuje atentat. Prvo, sama priprema atentata zahteva jedan visok nivo bezbednosne obučenosti. Vi morate znati gde se kreće štićeno lice, nivo obezbeđenja, kakvo je obezbeđenje, navike, koje ćete sredstvo, logistika. To sve uključuje veliki broj mera i radnji koje mogu da sprovedu samo ljudi koji su radili u sektoru bezbednosti.

• Šta je atentat?

Ja sam više puta skrenuo pažnju i nekim Vašim kolegama, atentat ne može da bude izvršen na pripadnika neke kriminalne organizacije ili na nekog pripadnika privrednika. To nije atentat. Atentat može da bude izvršen na nosioca političke, verske funkcije, na određenog zvaničnika, policije, BIA, obaveštajnih službi, određenih pripadnika ministarstva odbrane. Znači, bitno je da je to lice nosilac neke od državnih funkcija. Pripadnik, šef, kriminalne grupe nije nikakva funkcija, to je jedan kancer društva. To je likvidacija, to je obračun kriminalnih grupa.

• Koliko je opasan posao jednog policajca? I kakav je odnos građana i države prema policiji?

Ja sam dete koje je odraslo u policijskoj porodici. Otac, deda, pradeda, svi su radili u policiji. Ja, bukvalno, kako sam rastao, ja sam želao da budem policajac. Tast i tašta su u policiji. Čovek da bi bio policajac, on mora da voli taj posao. Ukoliko vi dođete u policiju samo zbog plate, vrlo brzo ćete napustiti policiju. Policijski posao je jako težak. Znate, vi odete na posao, recimo, poslovi neposrednog obezbeđenja. Vi odete na posao u sedam ujutru i dođete u 12 uveče. Desi se nešto nepredviđeno, predviđeno je da se promenite na šest do osam sati, ali takva je situacija da ne možete da se promenite i vi 15 sati provedete na poslu.

Tu malo trpi porodica, deca, ne viđate ih, odete na teren po 10-15 dana. Morate imati veliku podršku i u svojoj porodici da biste izdržali taj posao. Taj posao je sam po sebi težak. Međutim, zadnjih par godina, naročito na zadnjih godinu dana, radi se mnogo na poboljšanju uslova rada policajaca. Videli ste, takozvani jeftini stanovi, to su stanovi za sektor bezbednosti. Plata nije naročito velika, ali se dobijaju velike pogodnosti prilikom kupovine stanova. Veliki broj policajaca zapošljavamo sa Policijske akademije. Pre to nije bio slučaj. Ljudi završaju Policijsku akademiju i ne budu zaposleni po par godina. Sada, bukvalno, kako završe Kriminalističko-policijski univerzitet, oni počinju da rade. No, mediji su napravili skoro jednu grešku. Znate, kad se radi koliko policajaca ima koja država, oni su nabili da mi imamo, recimo, 595 ili 600 policajaca na 100.000 stanovnika. Tačno je da mi imamo 41.000 policajaca na sedam milijona ljudi. Prvo, nemamo 41.000 uniformisanih.

Kao u vašoj firmi, vi imate recimo 500 zaposlenih, ali samo 150 radi posao novinarstvo. Razumite, od 41.000 zaposlenih u MUP-u, samo 20.000 imate uniformisani operativni deo ljudi. I to na sedam miliona ljudi ispadne nekih 300-350 policajaca, što znači da mi nismo zemlja koja ima najveći broj policajaca, kako su pojedini mediji hteli da predstave, da Srbija prednjači po broju policajaca na broj stanovnika. Sam MUP, Sastoji se iz niza... Imate Upravu kriminalničke policije, Upravu saobraćajne policije. Svako od nas pronađe, naspram svojih radnih karakteristika i kvaliteta i stručne obučenosti, gde sebe vidi i gde može da pruži najveći doprinos za rad.

Pitali ste me da li je opasan posao policajca. Pa jeste, evo reći vam, pre neki dan sam baš sedeo i sretnem momke koji rade u interventnoj. Ta interventna jedinica, sve pohvale za te momke. To je, verujte mi, oni dnevno doživljavaju takve stresove. Pričali su mi za nekog gospodina na Vračaru, psihički neuračunljiva ili osoba, sekirom je napao. I verujte mi kada su mi pokazali onaj štit metalni, bukvalno samo što nije pukao. On je sekirom krenuo na te policajce, oni su ga savladali. I sad vi zamislite u toku karijere koliko takvih situacija preživite. Ono što meni, kao policajicu, policijskom detetu, smeta, mediji često, svesno ili nesvesno, kroz svoje tekstove, obeležavaju dane kada je ubijen neki pripadnik kriminalnog klana. Kao da je on Nikola Tesla. Znate, neko ko je prodavao drogu deci i ko je zavio u crno, narodski rečeno, na desetine porodica, ne zaslužuje medijski prostor u novinama.

A s druge strane, policajci i vojnici se predstavljaju kao negativci. Pogledajte naše domaće serije i filmove, Južni vetar, Besa, policajci su najgori na svetu. A narko dileri se predstavljaju kao ljudi koji su imali teško detinjstvo i onda su oni morali da počnu... Pa čekajte, koju poruku onda mi šaljamo mladim ljudima? Ako imate teško detinjstvo, bićete svi kao u Južnom vetru ili u Besi. Podrška medija za modernizaciju policije i za povratak poverenja maksimalnog, kao što je bilo pre 90-ih godina, je jako potrebno u ovom momentu. Znate, ako mediji ne predstave nas policajce kao pozitivce... Vi kad vam se nešto desi, kad vam neko, ne daj Bože, udari automobil, obije stan, pa vi ne zovete pripadnike kriminalnih klanova, vi zovete policiju.

• Vi ste bili najmlađi član obezbeđenja Slobodana Miloševića. Ko je Vama bio uzor, a kako se Vi ophodite sada prema mladim ljudima koji dođu u policiju? Šta su Vama govorili pre 20 godina, a šta Vi sad govorite Vašim kolegama?

Ja sam 1996. godine počeo se bavim poslovima neposrednog obezbeđenja. Meni je najveći uzor bio pokojni Nenad Batočanin. On mi je bio jedno vreme i načelnik. Tadašnji sistem rada neposrednog obezbeđenja i današnji sistem mnogo se razlikuju. U tome leži činjenica zašto je sve veći broj atentata. Napredak u tehničko-tehnološkom smislu. Sve više se ljudi oslanjaju na tehniku. I u zaštiti, a nažalost, i u samom izvršenju atentata. Razmene informacija između samih učesnika u obezbeđenju, kao i između samih učesnika u pripremi i izvršenju atentata. Sad imate internet. Vi putem Tvitera, Instagrama, Fejsbuka, Vibera, Telegrama možete da funkcionišete, da komunicirate samo sredstvo izvršenja atentata.

Pre 15 godina bilo je nezamislivo da neko ima dron i da možete sad kupiti dron za 200 evra i koliko je to obezbeđenje na niskom nivou običnosti. Da nema sistem za sprečavanje dejstvovanja dronova. Vi možete sa 200 evra da napravite katastrofu.

Šta kažete mladim kolegama? Šta ih učite? Da budu prijatelji među sobom?

• Šta kažete mladim kolegama? Šta ih učite? Da budu prijatelji među sobom?

Znate šta, mladim kolegama kažem nemojte u karijeri nikada prestanete da radite na sebi. Koliko je bitno kad završite kvalitetnu osnovnu obuku i naprednu obuku, toliko napreduje svakim danom sama tehnika ubijanja, toliko morate vi da radite i na samoj tehnici zaštite štićenog lica. Radite svoj posao časno i pošteno.

(Telegraf.rs)