Analiza: Šta smo sve saznali u dosadašnjem suđenju Urošu Blažiću: Ubica pred sudom potpuno promenio priču

Suđenje Urošu Blažiću ulazi u završnicu, s obzirom na to da su za 25. novembar zakazane završne reči, posle kojih će da usledi i presuda. I pre samog suđenja bile su poznate mnoge ingormacije o tome šta se desilo kobne noći 4. maja, ali je javnost, kroz sam sudski proces, saznala više o samom slučaju.

Suđenje Blažiću počelo je 21. avgusta, a već se privodi kraju s obzirom na to da je sam Blažić priznao izvršenje krivičnih dela i da tokom celog sudskog postupka nije pronađeno ništa sporno, što bi sudski proces produžilo.

Ono što pre samog suđenja niko nije očekivao jeste da Uroš Blažić porodicama ubijenih uskrati informacije o tome šta se dogodilo 4. maja prošle godine.

- Želim da izjavim saučešće porodicama. Vreme ne mogu da vratim. U moju odbranu, neću da me tužilac pita o kritičnoj večeri. Odgovaraću na ptitanja samo svog advokata. Sramno je da se vraćam na to veće, niko svojim ponašanjem nije zaslužio da dođe do pucnjave. Ostajem pri odbrani koju sam dao u tužilaštvu, ali tamo mi je dodato da sam hteo da se svetim i da sam hteo da izvršim teroristički akt, ali to nije tačno. Kriv sam i spreman sam da odgovaram i prihvatim svaku osudu, ali nisam za to da odgovara nevin čovek koji je kriv samo zato što je moj otac. On nije ni u kakvoj vezi sa oružjem - rekao je Blažić.

Promenio prču o oružju

Javnost je tada prvi put čula promenjenu priču Uroša Blažića o tome odakle mu oružje iz kog je pucao na meštane Dubone i Malog Orašja. Blažić je u tužilaštvu ispričao da je u kući u naselju Varovnice kod sela Šepšin 2021. godine na tavanu, pod daskama, pronašao automatsku pušku "kalašnjikov".

- Bila je prekrivena staklenom vunom. Pretraživao sam na društvenim mrežama i video da se radi o tom modelu proizvodnje "Zastava". Pronašao sam i kumulativnu minu, dve ručne bombe "kašikare", bila je i veća količina municije za kalibar 7,62 milimetra, samo što su neki bili veći, a neki manji. Našao sam i neki manji pištolj "tetejac", siguran sam da je imao broj na njemu. Bio je i pištolj koji izbacuje svetleće metke - ispričao je tada Blažić.

Objansio je da nikoga nije obavestio o oružju koje je pronašao, pa ni oca, koji je vojno lice, a to je objasnio time što "nije želeo da bude krivično odgovoran i da ide na robiju, da se ne bi pomislilo da je on to kupio i da stavlja to oružje u neku distribuciju i dalju prodaju".

Ipak, pred sudskim većem je potpuno promenio priču. Svu odgovornost za nabavljanje oružja preuzeo je na sebe i rekao da njegov otac nije ni u kakvoj vezi sa tim.

- Živeo sam u kući u Šepšinu i prvi put sam imao veću količinu novca, da sebi nešto kupim. Nisam hteo da pravim punoletstvo, osećao sam se nebitno i ugroženo. Kupio sam revolver i prateću opremu. Pokajao sam se što sam ga kupio jer nije zadovoljavao sve što sam hteo. Shvatio sam da njime mogu da se povredim, a ne da se zaštitim. Oružje nije kupljeno odjednom - rekao je Blažić.

On je rekao da je "iz svog okruženja video da je bezveze imati legalno oružje", jer su njegovom ocu oduzeli malokalibarsku i lovačku pušku koje je legalno posedovao, "zbog neke neosnovane prijave". Dodao je i da mu otac nikada nije davao oružje, ali da ga je on uvek voleo.

- Morao sam da vidim kako radi oružje. U podrumu sam stavio okvir i onda je krenuo začarani krug mog nabavljanja oružja. Ne znam ja da li sam ja očekivao neku sigurnost, ne znam šta mi je bilo u mozgu. Kao što miš dovlači sir, ja sam dovlačio oružje. Mislio sam, kad imam automat, onda sam bolji, da mi treba ceo komplet, prigušivač. Hteo sam da imam jedan pištolj, a za godinu dana sam sakupio pravi vojni arsenal oružja - rekao je Blažić.

Rekao je da je naknadno kupio i "tokarev 33" iz kog je pucao kobne noći. Takođe je, potpuno smrenim tonom, kao da govori o nekoj svakodnevnoj stvari, objasnio i kako je isprobavao pištolje i rekao da ni dinar nije ulagao ni u šta drugo, osim u oružje.

- Moj otac nije ni u kakvoj vezi s tim. Radi se o profesionalnom oficirom koji nikada pred porodicom nije pričao o oružju, a kamoli da zna da ja imam puške, bombe. Pogotovu što sam mu dete. Ne da nije znao... Njega to nije zanimalo, stekao sam takav utisak još kao mali. Posle je radio civilni posao u Generalštabu i ministarstvu - rekao je.

S obzirom na to da je rekao da ostaje pri iskazu koji je dao u tužilatšvu i rekao da će da ga dopuni u određenim delovima, a onda potpuno promenio priču, punomoćnik oštećenih Siniša Mašović pitao je Blažića koja je od te dve priče tačna.

Blažić je rekao da je "većina stvari koje je rekao u tužilaštvu netačna".

- Ja u tom stanju, posle spavanja na podu u stanici, nisam bio u stanju da ispričam ovu rekonstrukciju koju sam sad dao, od prvog pištolja i tada sam samo rekao da sam našao. Ovo sve što sam danas rekao je sušta istina i ja ću ovde da se zakunem. To da je nađeno na tavanu se sad vidi koliko je naivno. Tada nisam znao da će zbog toga da nastradaju mladi, tada sam na to oružje gledao sasvim drugačije. Današnja odbrana je tačna - rekao je Blažić i rekao da na dalja pitanja ne želi da odgovara jer se "potrudio da ispriča celu istinu u vezi sa poreklom oružja" i ne želi da mu se nešto "uzme iz konteksta i okrene protiv oca".

Obelodanjeno psihološko i psihijatrijsko veštačenje

Veštak pshijatrijske struke objasnila je da kod blažića ne postoje tragovi psihopatologije, a na pitanje punomoćnika Stefana Stefanovića da li postoji psihopatilja ili sociopatija, odgovorila je da je njegova ličnost i dalje u razvoju, te se još ne kvalifikuje organizacija ličnosti u smislu postavljanja takve dijagnoze, ali je rekla da postoje pokazatelji da će se njegova ličnost možda organizovati na taj način, odnosno da može da dođe do razvoja psihopatje ili sociopatije.

- Postoji snižena tolerancija na frustraciju, što znači neadekvatna ili nedovoljno dobra sposobnost da se trpi nešto što ličnosti ne odgovara. Kod njega postoji smanjena ta sposobnost da toleriše, odnosno da istrpi nešto što mu ne odgovara. Psihološki testovi su opisali ličnost ispitanika i on nema kvalitet psihotičnog, apsolutno je sposoban da testira realnost. Koleginica je opisala način kako on doživljava ljude oko sebe, a to je ukazalo da nema psihopatologije, već da su to njegove crte ličnosti - dodala je.

Javnost je takođe saznala da je veštačenje pokazalo da u trenutku masovnog ubistva Blažić nije bio u afektivnom stanju i da je Blažić bio svestan svega što čini, na šta ukazuje i to da su radnje koje je preduzimao bile precizne i koordinisane.

- Radiša Blažić je stabilan sa elementima pasivne agresivnosti. S obzirom na njegovu strukturu ličnosti i depresivno anksioznu ličnost, mogućnost da shvati ozbiljnost dela je bila umanjena, ali ne bitno - dodala je.

Upitne i tvrdnje o oružju Blažićevog oca

Većina stvari koje su razotkrivene na suđenju bila je u vezi sa oružjem, s obzirom na to da su ostali detalji obelodanjeni pre početka samog suđenja. Sosta stvari otkriveno je prilikom uvida u dokaze.

Radiša Blažić je, tokom iznošenja odbrane rekao da je sa Urošem "veoma retko pričao o oružju", a potom rekao da nikada sa njim nije pričao o oružju. Ipak, na suđenju održanom 28. oktobra pušten je snimak razgovora Uroša, Radiše i Biljane Blažić, na kom se čuje da razgovaraju upravo o oružju.

U tom razgovoru Radiša Blažić govori o tome da će, ako Uroš podnese zahtev za dozvolu, njemu da stignu informacije o tome "ko je tražio dozvolu, šifra, sve" i dodaje da je "bitno da se skloni, nije on njega nabavio nelegalno".

- Bitno je da se skloni, nije on njega nabavio nelegalno, on mora ponovo da se registruje - rekao je Radiša Blažić, a u jednom momentu na snimku neko dodaje: "Ali nije samo to, koliko ima..." Na snimku se čuje i da Biljana Blažić pita Uroša da li mu je teško da se "popne negde i skloni oružje", a Uroš Blažić odgovara: "Sve sam sklonio".

Obojica su potom, kada su se izjašnjavali o spomenutom snimku, rekli da se radi o revolveru koji je kupio Uroš Blažić i da je razgovor o bio o tome da ga negde skloni, kako dete njegovog brata ne bi bilo u kontaktu sa oružjem.

Radiša Blažić takođe nije mogao da odluči da li je sinov revolver, kada je kupljen, stvio u metlanu kasu, ili ga je opomenuo da ga skloni jer je video da ga drži pored kreveta. Oba iskaza, koja su u potpunoj suprotnosti, dao je u istom danu.

Iako mu je rečeno da je njegov DNK pronađen na pištolju iz kog je Uroš pucao, tvrdio je da on "pištolj nije pipnuo" i da se njegov DNK možda preneo na pištolj iz automobila. Veštak DNK danas je pred sudom potvrdila da je na okviru "tetejca" iz kog je Uroš pucao nesumnjivo DNK njegovog oca. Punomoćnici oštećenih su takoće istakli da je na municiji pronađen DNK njegove supruge, a Uroševe majke Biljane Blažić i pitali zašto ona nije uhapšena.

Radiša Blažić je isticao da nije želeo da ružje bude bilo gde blizu njegovog unuka, a onda je u sudnici prikazan snimak iz telefona njegovog sina na kom Radiša Blažić, u vreme novogodišnjih praznika, obučen kao kauboj silazi sa sprata kuće ruku držeći na revolveru koji mu se nalazi na pojasu. Sa oružjem na boku on odlazi do unuka i sa osmehom izgovara: "Dobar, loš, zao", dok se članovi porodice smeju.

Fotografije iz telefona

Na današnjem suđenju pregledano je nekoliko fotografija iz telefona Radiše Blažića. Fotografija koja se najviše istakla bila je ona na kojoj Radiša Blažić u uniformi pozira sa pištoljem "CZ 99". Radiša Blažić je rekao da ne zna kada se slikao kako pozira sa pištoljem i dodao je da se tako fotografisao jer je "odlučio da će to da bude njegovo poslednje dežurstvo u komandi garnizona" jer je trebalo da ide u penziju.

Tužilac je konstatovao da je u pitanju neobična fotografija za nekog ko toliko priča da se klonio oružja.

Takođe je prikazana i fotografija uverenja o tome da je Radiša Blažić položio snajpersku obuku, dok je radnije tokom sudskog procesa govorio da ne zna za šta služe optički nišani koji su pronađeni i zaplenjeni nakon masovnog ubistva.

- Jesam profesionalac i ponosan sam na obuku koju sam završio. Pitanje da li snajperska puška koristi optički nišan je ponižavajuće, naravno da se koristi - rekao je Radiša Blažić, a tužilac ga je podsetio na ono što je rekao tokom iznošenja odbrane.

Prikazana je i fotografija diplome sa sportskog prvenstva iz devedesetih godina, te je tužilac upitao kako objašnjava to što je učestvovao na sportskim streljačkim takmičenjima, a kloni se oružja, na šta je Blažić odgovorio da se "oružja kloni od 2000. godine".

- Ispred sina nikada opalio nisam ni izneo oružjem zaklinjem se čašću, oficirskom. Na takmičenju sam pucao iz "tetejca" - dodao je Blažić.

Prikazan je i poziv na pripremno ročište u Višem sudu u Beogradu za Uroša Blažića u pratnji roditleja jer je bio maloletan. Tužilac je istakao da je Radiša Blažić rekao da mu nije poznato da je Uroš Blažić izlazio pred sudske organe, a da se u njegovom telefonu nalazi poziv za pripremno ročište.

Svedoci govorili o ukradenom vojnom oružju

I pre početka suđenja govorilo se o tome da je protiv Radiše Blažića vođen disciplinski postupak zbog nestanka bombi u kasarni. Sam Blažić je pred sudom rekao da protiv njega nije vođem disciplinski postupak, a kada mu je spomenut konkretan postupak, odgovorio je: "A, pa to je bilo devedesetih". Iako se on možda ne seća dobro šta se dešavalo, dvojica njegovih kolega koji su svedočilli pred sudom, jako se dobro sećaju svega i nemaju lepu reč.

Svedok Goran Miletić, kom je Radiša Blažić bio nadređeni u kasarni u Rumi u kojoj su nestale bombe, ispričao je da je primetio da su u jednom sanduku u magacinu pokidane i prevrnute bombe, ali nije odmah znao da nisu sve na broju. Potom je shvatio da su neke nestale sa kutijom, a da je negde ostala kutija bez bombe i rekao je da misli da je nestalo 11 komada.

On je rekao da su pred sudom bila četiri lica i da je jedno od njih bio i on, a da Blažić nije bio sa njima pred sudom, ali da ima saznanja da je protiv Radiše Blažića takođe vođen postupak. Istakao je da su Radiši kao nadređenom bili dostupni magacini sa naoružanjem, ali uglavnom uz njegovo prisustvo.

- Disciplinski postupak je podnela Vojna pošta iz Sremske Mitrovice i predala Vojno-disciplinskom sudu. Kapetan Blažić se nije uzbudio zbog nedostatka bombi, čak je na moje svakodnevno insistiranje izvestio nadeđene posle sedam dana - rekao je svedok.

Tužilac je istakao da je Radiša Blažić rekao da mu ništa o nestanku oružja nije poznato, a da iskaz svedoka ukazuje na to da njegov iskaz nije bio iskren.

Blažićev kolega iz vojske Predrag Buhač rekao je da mu je Radiša ispričao da je bio u Istočnoj Slavoniji, da je "bio haos, da je mogao da uzme ko šta hoće od oružja koje je Vojska Jugoslavije proglasila nekorisnim".

Kolega iz vojske Radiše Blažića Predrag Buhač takođe je svedok pred sudom.

- Prema mojim saznanjima, kod njega su pronađene dve puške. To je samo tamo moglo da se nađe, to je švercovano oružje. To u magacinu JNA nije postojalo. On se hvalisao time. On nije uhapšen. Kada je pao avion u Buđanovcima, tu noć sam bio jedini koji je pokušao da pronađe pilota. Kada smo stigli do aviona, shvatili smo da je da je američki avion. On nije naredio da idemo da tražimo pilota, koji nas je sve vreme gledao sa strane. Radiša Blažić je pokušao da odnese delove aviona kući. To sam video svojim očima - rekao je.

On je takođe rekao da Radiša Blažić nije bio sa njima u sudnici zbog ukradenih bombi, a da je čuo da je pokrenuta discplinska odgovornost Radiše Blažića. Rekao je da je Blažić bio arogantan, prepotentan, da je često bio na bolovanjima, da je sedeo sam u kancelariji i čitao novine u svom svetu, kao i da "nema ništa pohvalno da kaže o njemu".

(Telegraf.rs)