Nastavlja se veliki parnični postupak za "Ribnikar" nakon pet meseci pauze: Ovo je do sada ispričano u sudu

Parnični postupak protiv dečaka koji je pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", njegovih roditelja Vladimira i Miljane Kecmanović, kao i škole, nastavlja se danas nakon pet meseci pauze. Poslednje ročište održano je 30. maja, a pauza u suđenjima napravljena je jer je naloženo psihijatrijsko veštačenje dečaka, ali i članova porodica ubijene dece.

Prvi parnični postupak, po tužbi 27 članova porodica ubijenih, počeo je 20. oktobra, kada je održano pripremno ročište. U sudnici su tog dana bili prisutni samo advokati, dok tuženi i oštećeni nisu prisustvovali.

Preporučujemo

Oštećene porodice svedočile su u sudu 28. i 29. decembra. Ročište održano 28. decembra je trajalo šest sati, a iskaze su dali roditelji Ane Božović, Andrije Čikića i Katarine Martinović.

Njihova svedočenja bila su izuzetno potresna, a svi u sudnici su plakali. Svedočenja porodica troje dece možete da pročitate ovde.

Parnični postupak nastavljen je i sutradan, kada su iskaze dali roditelji ubijenog čuvara škole Dragana Vlahovića Živorad i Kosa Vlahović, roditelji Angeline Aćimović kao i majka Eme Kobiljski. Njihove iskaze pred sudom možete da pročitate ovde.

"Ostao sam da ležim"

Ročište po tužbi 27 članova porodica ubijene dece nastavljeno je 22. i 23. februara, kada su svedočili roditelji tri devojčice. Ročište je trajalo duže od pet sati.

Nina Kobiljski na tom ročištu završila je sa davanjem iskaza, a prvi put je govorio i Emin otac Dragan Kobiljski.

- Pratio sam situaciju na mrežama. Video sam vest da je ubijen Dragan i osmoro dece. Nina mi se nije javljala da kaže da je našla Emu. Pojavila se Ninina slika na portalu. Zvao sam kuma, pitao da li je to ona na slici. Slagao je da nije. Pitao sam ga šta lupaju mediji, rekao mi je da u pitanju informacija iz policije. U međuvremenu sam saznao da je pucao u učionici u kojoj je bilo odeljenje moje ćerke. Počeo je da me guši stan, izašao sam da šetam, poneo sam mobilni. Bio sam sam kada je Nina javila da nam je ćerka ubijena. Pao sam. Pitao sam zašto. Ostao sam da ležim - dodao je.

Ceo iskaz roditelja možete da pročitate ovde.

"Pokušavam da živim zbog sina, ali mi ne ide"

Potom su svedočili Bojan i Marija Asović, čija je ćerka bila učenica petog razreda.

- Svu svoju ljubav i snagu video sam u porodici, sve do 3. maja. Moja ćerka je bila nestvarna devojčica, tako mala, a tako velika. Oduševljavala me je. Sve za šta smo živeli uništeno je 3. maja. Ne možemo da se izborimo sa tugom. Ona je bila moje sunce. Ja sam 3. maja umro. Pokušavam da živim zbog sina, ali mi ne ide - ispričao je.

Kako je rekao, "kad je njegova ćerka pričala, on je stajao mirno". Svaki dan je žurio da stigne kući u srćeu koja ga je čekala. Danas gleda da je što manje kod kuće. Ne podnosi da bude sam, kada mu supruga i sin nisu tu.

- Kad pričam o njoj, kao da se od nje opraštam, a to ne želim. Znam da ću ponovo da je vidim. Trećeg maja sam bio u Nikšiću. Čim me je nazvao prijatelj, krenule su mi suze, a nisam još ni znao šta se desilo. Bilo mi je teško što nisam u Beogradu. Moja surpuga Marija mi je rekla da ide u policiju. Tog dana sam išao da tražim ćerki grob, supruga nije mogla - dodao je.

Ceo iskaz roditelja možete da pročitate ovde.

Na istom ročištu svedočili su i Dragana i Branko Anđelković, roditelji ubijene Mare Anđelković.

Dragana Anđelković rekla je da je i kada je 3. maja uveče došla kući, znajući da joj je ćerka ubijena, ipak čekala da se Mara vrati. Oko ponoći je počela da brine da joj je hladno, gde god da je.

- Šalili smo se, govorila je da nikada neće da ode iz naše kuće i da će uvek da bude tu. Nisam želela da idem na identifikaciju tela, ali sam otišla jer bih, da sam tada ostala kod kuće, i dalje čekala da se vrati. Rekla sam da to nije ona, ona je nosila naočare, nikada ih nije skidala. Branko je potvrdio da je ona, pitala sam se šta to priča. A onda su nam dali njene stvari, među kojima su bile i naočare. Tada sam shvatila da je to ona - ispričala je majka.

Kako je ispričala, ceo njhov život se raspao.

- Kao školjka sam spolja, a unutra nema ničega. Sve se rasprsnulo u deliće i to nikada ne može da se popravi. Svaki dan umrem i vratim se i tako iznova. Njegovi roditelji kažu da nisu odgovorni. Ko je onda odgovoran? Kako psiholog i pedagog i dalje rade u školi, a našu decu nisu sačuvali? Škola je nastavila da radi posle sedam dana, a savet roditelja ima neke sulude ideje da je to i dalje škola, a ne mesto zločina - dodala je.

Ceo iskaz roditelja Mare Anđelković možete da pročitate ovde.

"Dok sam ja doručkovao, on je pucao"

Ročište je završeno iskazom oca ubijene Sofije Negić, Slobodana Negića.

Da se u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja dogodila pucnjava javila mu je bivša supruga Milanka. Drugarica njegove ćerke javila je da je videla da je Sofija ranjena pored toaleta u školi. Išao je u bolnice dok je Sofijina majka bila ispred škole.

- U međuvremenu sam saznao da ima osmoro ubijenih. Milanka je javila da Sofije nema. Onda me je pozvao policajac kom sam ostavio broj telefona u Urgentnom centru. Uputio me je u policijsku stanicu. Portir u policijskoj stanici me je gledao zaleđeno. Kada sam video njegov pogled, znao sam da nije dobro. Kad su nam saopštili šta se dogodilo, u glavi sam čuo samo: "Gotovo je". Ipak, otišli smo u kliničko-bolnički centar jer smo čuli da je tamo devojčica koja je ranjena u ruku i pomislili smo da je to možda Sofija. Ipak, nije bila tamo - ispričao je.

Njegova ćerka išla u odeljenje VII4. Slobodan je ubeđen da je ona krenula da vidi gde je dečak iz drugog odeljenja koji joj se dopadao. Takođe, ubeđen je i da ona nije istrčala iz toaleta jer se uplašila, već zbog toga što je želela da vidi šta se u školi dešava.

Njegovo svedočenje možete da pročitate ovde.

"Drugarica joj je rekla da ne izlazi, ali nije čula od pucnjave"

Drugog dana ročište svedočila je majka Sofije Negić, Milanka Negić, dok je drugi deo suđenja bio zatvoren za javnost zbog toga što su svedočila braća i sestre ubijene dece.

Kako je objasnila, čula se sa Sofijinom drugaricom koja joj je rekla da su bile u toaletu kada je počela pucnjava.

- Rekla mi je da je čekala Sofiju ispred. Kad je počela pucnjava, sakrila se u kabinu pored i popela se na wc šolju. Govorila je Sofiji da ne izlazi, ali ona je nije čula od pucnjave. Sofija je istrčala. Rekla je da je videla Sofiju da leži pored klavira, ali da su u školi rekli da nema povređenih. Kada sam je pozvala drugi put, rekla mi je da je videla da je Sofija pogođena u ruku, da ne brine, - dodala je.

Odmah je krenula za Beograd.

- Suprug mi je javio da na televiziji ide kajron da se svi koji ne znaju gde su im deca jave u policiju. Slobodanu je to isto javio policajac kom je ostavio svoj broj u bolnici. Sedela sam tamo i razmišljala o tome da če da mi kažu najgore vesti. Kada smo ušli, rekli su: "Nažalost, nemamo dobre vesti". Vrištala sam, šetala po prostoriji, Slobodan je pao na kolena. Rekli su da su sigurni da je to ona - ispričala je Negić.

Kompletno svedočenje Sofijine majke možete da pročitate ovde.

Na istom ročištu svedočila su i braća i sestre četvoro ubijene dece, a taj deo ročišta bio je zatvoren je za javnost.

Suđenje odlagano zbog Kecmanovića

Parnični postupak protiv porodice Kecmanović i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" koji je trebalo da bude održan krajem marta, odložen je zbog izostanka tuženih Vladimira i Miljane Kecmanović, koji su odlučili da najpre iznesu odbranu u krivičnom postupku, koji je zatvoren za javnost.

Njihova punomoćnica Marina Ivelja prenela je da Kecmanovici smatraju da bi svedočenje u parničnom postupku kompromitovalo njihovu odbranu u krivičnom postupku.

Saslušan otac dečaka

Otac dečaka koji je izvršio izvršio masovno ubistvo Vladimir Kecmanović rekao je 4. aprila pred sudom da je "posle tog 3. maja 2023. godine mrtav čovek", da bi reagovao da mu je neko rekao da nešto nije u redu sa njegovim sinom i da bi "sve učinio da može da vrati vreme i spreči ono što se dogodilo".

On je još jednom izrazio saučešće porodicama ubijene dece i istakao da su njegovi bol i tuga neutešni. Više puta je ponovio da danas iz pijeteta prema žrtvama ne želi da priča o svom sinu i kakva su porodica oni bili.

- Ja sam posle tog 3. maja mrtav čovek, a ovde sam danas pred vama samo zbog svoje ćerke koja je takođe žrtva svog brata - rekao je on.

Kecmanović nije hteo da odgovara na pitanja suda i oštećenih.

Punomoćnik članova porodica ubijenih advokat Ognjen Božović ocenio je da je Vladimir Kecmanović na suđenju odbijanjem da odgovori na važna pitanja iskazao nepoštovanje prema žrtvama, njihovom porodicama, sudu i celokupnom srpskom narodu.

Božović je nakon suđenja novinarima ispred suda rekao da je Kecmanović odbio da odgovori na pitanja zbog kojih se oni i nalaze u sudnici, odnosno za odgovornost roditelja, za zanemarivanje deteta i njegovog psihičkog stanja i za davanje veliko kalibarskog vatrenog oružja detetu u ruke.

- Jedini razlog njegovog pojavljivanja u sudnici je davanje lažnog saučešća i izjava da su ga sprečavali 11 meseci da uputi saučešće. Niko porodicu Kecmanović nije sprečavao da sakrivaju i otuđuju imovinu posle 3. maja, ali ih je neko sprečavao da upute pismo saučešća - istakao je Božović.

Svedočila razredna

Sutradan je u parničnom postupku majka dečaka Miljana Kecmanović trebalo da da iskaz, ali se nije pojavila na suđenju, a njena punomoćnica je izostanak opravdala činjenicom da Miljana Kecmanović još nije saslušana u krivičnom postupku. Tuženi otac Vladimir Kecmanović bio je doveden iz pritvora Okružnog zatvora, ali je iz zdravstvenih razloga odmah i vraćen.

Pred sudom je svedočila Dragana Tomić, razredna odeljenja VII/2 u kojem se dogodilo masovno ubistvo. Ona je opisala kakav je dečak bio, a govorila je i o 3. maju.

Tomić je govoreći o danu masakra, rekla da je dovela dete u školu i otišla da nešto završi kada je čula pucanj za koji je pomislila da je petarda, ali je ubrzo kada je izašla iz zbornice videla čuvara Dragana Vlahovića kako leži i vratila se da pozove policiju.

Naredna dva sata, kako pojašnjava, nije znala ko je ubijen, ali su joj policajci u jednom trenutku rekli da uđe u učiniocu da identifikuje tela ubijene dece, jer će to značajno skratiti ceo postupak, kako su joj objasnili.

- Uveli su me u učionicu punu mrtve dece i ja sam išla od jednog do drugog deteta i govorila ko se kako zove - rekla je Tomić dodajući da je od tad na bolovanju.

Razredna je navela i da je K. K. tokom te školske godine imao oko 200 opravdanih, uglavnom pravdanih lekarskim izveštajima iz klinike u kojoj je njegov otac radio.

Njeno kompletno svedočenje možete da pročitate ovde.

U sudnici je prethodno svedočila tadašnja direktorka škole Snežana Knežević koja je ispričala da je prema njenim saznanjima K. K. bio odličan đak, išao na takmičenja i da se niko nije žalio na njegovo ponašanje.

Govoreći o disciplinskim postupcima protiv zaposlenih, Knežević je navela da su u radu kod sekretara, pedagoga i psihologa te škole utvrđeni propusti.

Tog 3. maja ona nije bila u školi i o događaju ju je obavestila njena zamenica, dok je odgovarajući na pitanja sudije objasnila da su joj policajci tada rekli da ne sme da komunicira sa roditeljima dece dok se ne završi uviđaj.

Tadašnja pomoćnica direktorke Ivanka Jovanović uklonjena je sa spiska svedoka i neće svedočiti u postupku jer je bila prisutna tokom ročišta 5. aprila.

"Majka nije u stanju da svedoči"

Miljana Kecmanović u sud nije došla ni 30. maja, a njena punomoćnica adokatica Marina Ivelja rekla je da majka dečaka uopšte neće svedočiti u parničnom postupku jer "nije u stanju da svedoči". Ivelja je rekla i da ona povlači predlog sa saslušanje Miljane Kecmanović.

Tog dana svedočile su psihološkinja škole Lidija Maksić, pedagoškinja Jelena Vujičić i učiteljica K. K. Vesna Belavin, a ono što su reke o dečaku koji je oduzeo 10 života u "Ribnikaru" možete da pročitate ovde.

(Telegraf.rs)