Prvi serijski ubica u Srbiji bila je starica iz Pančeva! Napicima sejala smrt, klijente uvek pitala samo jedno

Na pomen imena Anjuka mnogi i danas zadrhte i to s razlogom. Na prvi pogled simpatična starica odgovorna je za smrt oko 150 ljudi, mnoge žrtve nije ni poznavala. U Banatu se nalazi kuća iz koje krojila mrežu spletki radi napitaka koji su koštali života mnoge.

Preporučujemo

Žena u narodu poznata kao baba Anjuka zapravo je bila Ana Draksin (1838 - 1938), a ostala je upamćena kao prvi serijski ubica na našim prostorima i jedina žena u Srbiji koja je ubila više od 150 duša krajem 19. i početkom 20. veka.

Živela je u selu Vladimirovac nadomak Pančeva, na velikom imanju, naizgled kao i svi ostali meštani. Pa, ipak, pored njene kuće mnogi su se libili da prođu kad padne mrak.

Ona je često sedela u svojoj sobi, u crnoj odori i s crnom maramom na glavi, posmatrajući ulicu s prozora. Ponekad bi izašla ispred kuće i pozdravljala prolaznike. Za jedan od tih naizgled slučajnih pozdrava se saznalo da će biti koban.

Toplo veče nakon igranke iskoristila je da u smrt namami dvoje mladih ljudi. Maria i Titu Vakaresku imali su samo 18 godina i tek što su se venčali, a susret sa baba Anjukom odveo ih je u smrt. Sreli su staricu na stepenicama njene kuće, a ona im je ponudila limunadu, da ih okrepi.

- Nakon sedam dana oboje su umrli - priča jednu od najpoznatijih tragedija ovog sela, najstariji meštanin Vladimirovca Georgi Veseji (82).

Grobovi Maria i Titu nalaze se na ulazu u groblje, kao podsetnik na gnusne zločine baba Anujke.

- To je na prvi pogled bila jedna simpatična starica, a na drugi, treći i peti pogled bila je opasna trovačica i vračara. Vrlo često ona svoje žrtve nije ni poznavala. Ona je sa druge strane smatrala da zapravo pomaže ljudima da reše svoje probleme - ispričao je za Telegraf.rs svojevremeno hemičar Šimon Đarmati.

Prema njegovim rečima Ana Draksin pravila je napitke, bajalice, koje bi prodavala mušterijama za rešavanje njihovih problema. Ti napici mahom su sadržali teške otrove. Njen čuveni "lek" koji je zvala bajana vodica, bio je mešavina vode i mišomora.

- Ako je u pitanju bilo oslobađanje od vojske, onda je možda davala neke biljke koje sadrže otrove koji će učiniti tog koji odlazi u vojsku pomalo nesposobnim, neuračunljivim, pa su na taj način mogli da oslobode. Ako su u pitanju porodične razmirice ili ljubavne stvari, onda je ona davala svoju čuvenu bajanu vodicu. Interesantno je bilo to što su mušterije dolazile i govorile: "Baba Anujka, imamo problem". A ona je pitala: "Koliko je težak taj problem?" Misleći na telesnu težinu toga koji pravi problem. U zavisnosti od toga, ona je znala koju flašicu koju flašicu bajane vodice treba da im da. I onda je govorila: "Posle osmog dana više nećete imati problema" - objašnjava Đarmati.

Posle osmog dana obično bi nastupila smrt. Ipak, mušterije su se nizale. Kod nje su dolazili ministri, generali veleposednici, verujući da može da im ukaže koje odluke treba da donesu. Baba Anujka je "prodavala mušterijama maglu" i za to dobijala veliki novac. Nije gubila mušterije jer su verovali da je vidovita.

- Baba Anujka je imala svoju agentkinju Ljubinu Milanov. To je bila žena koja je bila prva saradnica baba Anujke. Ona je osluškivala, posebno uveče kad žene odu na bunar, tada prepričavaju svoje tajne i iz spavaćih soba i iz porodica i tako dalje. I ne samo svoje tajne, nego ukazuju na nešto što se dešava u nekim drugim kućama. I onda je ona osluškivala to i samo im je na neki način dala znak: "A što ne odete kod baba Anujke?" Ona je izigravala nezainteresovanu osobu, ali je baba Anujki sve prenosila.Tako da, kad su se oni pojavili kod baba Anujke, ona je već znala sve o njihovim problemima - ispričao je hemičar.

Razvila biznis sejanja smrti

Imala je mušterije iz svih delova Srbije, a i šire. Posao je postajao sve unosniji, pa je Anujka razvila sopštveni "vrač- turizam".

- Bila je u stanju da kada proceni da li je mušterija dobrog imovnog stanja, pa da se pretvara da toga dana ne može da vrača. Zapravo je koristila tu priliku da im kaže da dođu nekog drugog dana, procenjujući da oni neće otići, jer je tada putovanje iz drugih gradova bilo veoma teško. A kada su pokušali da je ubede da ih ipak nekako svrsta u red za taj dan, onda je ona govorila: "Bolje bi bilo da tu prenoćite". Ona je imala prenoćište za takve goste, ona je imala mogućnost da im ponudi hranu, što je bilo naravno posebno plaćeno - kaže Šimon Đarmati.

Posle mnogih smrti, pročuo se glas o neobičnim stradanjima. Policija iz Požarevca dobila je anonimno pismo koje za zločine optužuje upravo baba Anujku. Uhapšena je 15. maja 1928. i u zatvoru je bila zatočena osam godina. U 98- oj godini je oslobođena zbog starosti i puštena da poslednje dane života provede u svojoj kući.

- Umrla je u stotoj godini od senilne demencije. Da li je ona nešto radila kad se vratila iz zatvora ili ne, ne zna se. Postoje puno neproverenih priča. Po nekima ona se i dalje bavila tim zanatom, da su i dalje dolazili kod nje, da je posle toga nisu dirali. Ja lično sumnjam u to. Iako je usmrtila 150 duša svojim otrovima, ona spada u jednu od najuticajnijih žena svih vremena - smatra jedan od najvećih stručnjaka na polju trovačice iz Vladimirovca.

(Telegraf.rs)