3 Dejanova iskaza o ubistvu malene Danke koji se nalaze u optužnici: Priznao, pa sve porekao

Optužnica za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić (2) u Banjskom Polju 26. marta podignuta je 24. septembra. Telegraf.rs došao je u posed optužnice, koja još nije potvrđena, te je podložna naknadnim promenama i dopunama. U njoj su detaljno navedeni iskazi dvojice optuženih koji su se menjali od priznanja do negiranja krivice, što je dodatno zakomplikovalo već težak slučaj u kom nema glavnog dokaza - tela deteta.

U optužnici se nalaze tri iskaza okrivljenog Dejana Dragijevića iz policije i tužilaštva. Dragijevićevi iskazi nalaze se na nešto više od pet strana optužnice.

Preporučujemo

Dragijević je u policiji saslušan 5. aprila i tada je ispričao da je 26. marta sa kolegom Srđanom Jankovićem sa kojim radi u smeni u JKP "Vodovod" Bor, upućen na radni zadatak u naselje Banjsko Polje, na adresu u Ozrenskoj ulici, kako bi ispumpali vodu iz šahta i proveili da li negde na mreži ima curenja, a da su tamo otišli službenom automobilom "fijat panda" koji je vozio Srđan Janković.

- Nakon što smo završili radni zadatak, izašli smo na glavnu ulicu u Banjskom Polju, odnosno u Ulicu vojvodine Radomira Putnika, gde smo skrenuli desno i otišli na vrh ulice, gde smo pored jedne napuštene kuće zaustavili auto i izašli da bismo mokrili i nakon toga samo seli u automobil i pošli na dole, u smeru izlaska iz Banjskog Polja. Nakon nekih 100 metara osetio sam udarac automobila u neki predmet, a nakon što sam pogledao kroz prozor video sam nepoznatu devojčicu kako leži pored točka automobila sa desne strane - rekao je Dragijević u policiji.

On je rekao da je potom izašao iz automobila, podigao devojčicu i uneo je u službeni automobil, kao i da nije poznavao dete ni njene roditelje, a da je procenio da dete ima oko dve godine i da se seća da je na sebi imala ljubičaste pantalone i plavu bluzu na raskopčavanje, kao i da joj je kosa bila vezana u rep.

- Dete sam spustio u tovarni deo automobila, tačnije deo gde se nalazila pumpa za ispumpavanje vode. Siguran sam da je dete u tom trenutku disalo i pomeralo se, ali nijednog trenutka nije plakalo i nije pričalo. Levom rukom sam joj stegao vrat, a desnom joj zatvorio dotok vazduha tako što sam desnu šaku stavio preko njenih usta i nosa. Sve to je trajalo oko minut, do momenta kada je prestala da se pomera, jer je umrla. Nakon toga smo krenuli ka Boru, a usput nas je zaustavio nepoznato muškarac koji nas je pitao da li smo videli devojčicu. Rekli smo da nismo - dodao je.

Nakon izlaska iz Banjskog Polja su, prema onome što je Dragijević ispričao u policiji, krenuli za Bor, a Srđan Janković je zaustavio automobil na Starobanjskom putu, na mestu na kom se nalazi deponija.

- Sećam se da je Srđan pričao na telefon sa nekim oko kupovine crepa, a potom se vratio do automobila iz kog je uzeo telo devojčice i bacio ga na deponiju. Nakon toga je seo u auto i otišli smo u JKP "Vodovod" u Boru, predali smo smenu i otišli kući. Ja sam otišao u Zlot, gde živim. Ne sećam se da li sam se u periodu posle toga vraćao na deponiju do mesta na kom smo ostavili telo deteta - zaključio je Dragijević svoj iskaz u policiji.

"Ja sam premeštao telo"

Istog dana Dragijević je saslušan u tužilaštvu u toku istrage Višeg javng tužilaštva u Zaječaru, gde je ponovio ono što je rekao u policijskoj stanici, ali i proširio svoju priču. Istakao je da je ime deteta saznao putem medija, jer je vest o njenom nestanku bila na svim televizijama i u svim novinama, kao i da su cele emisije bile posvećene njenom nestanku.

Prve izmene njegovog iskaza ogledale su se u tome da je u tužilaštvu rekao da su Janković i on na deponiji obojica izašli iz vozila i da je Janković bacio telo deteta, koje nije mrdalo, dok je on čuvao stražu.

- Deponija se nalazi sa desne strane puta gledano iz pravca Banjskog Polja prema Boru. Telo smo bacili na sredini deponije, gde ima neka uvala, a onda otišli u firmu. Nismo prijavili šta se desilo iako smo videli da velik broj policajaca traga za detetom i da su uključeni helikopteri, džipovi, đandarmerija, jer se nismo setili - rekao je Dragijević u tužilaštvu.

Na pitanje tužioca zašto se 28. aprila vratio na deponiju na kojoj  je načeno telo, on je odgovorio da je svom bratu Daliboru rekao da je Srđan bacio dete na deponiju, da živi sa bratom i da spavaju zajedno u istom krevetu, a da u domaćinstvu živi i njegova majka Svetlana i otac Radoslav.

- Mislim da je to bilo onog dana kad je policija oduzela moj "pežo" i da je tog dana i Srđanu uzet auto. Bratu sam rekao da je Srđan udario dete i da ga je on ugušio. Opisao sam kakvo je dete bilo, a posle je prepoznao to dete na slici na televiziji. Srđan i ja smo se dogovarali o tome kako da premestimo telo deteta i o tome je znao samo Dalibor. Sam sam premestio telo tako što sam "pežoom" došao na Starobanjski put, uzeo dete, stavio ga u crnu kesu za đubre i odneo iza sedišta vozača. Nije mi žao što sam stavio dete u kesu, to sam sve uradio da me policija ne uhapsi. Ne znam ko je od nas dvojice ostavio dete sa džakom - dodao je.

On je u tužilaštvu izričito tvrdio da je on uzeo dete sa deponije, ali je rekao da se ne seća gde je ostavio telo. Ispričao je i da je rekao Srđanu da je premeštao telo deteta, ali da mu nije rekao gde ga je ostavio.

- Kada sam uzeo telo deteta i stavio ga u kesu, bilo je mrtvo i nalazilo se na istom mestu na kom smo ga ostavili. Znam da roditelji mrtvog deteta ne znaju gde je dete, jer ne znam ni ja. Znam da je Srđan išao da traži dete istog popodneva kad smo je udarili autom. Svog brata mnogo volim, kao što svako voli svog brata. Žao mi je, ne znam gde je dete. Tog dana smo popili po jednu rakiju i jedno pivo. Ispričao sam ocu šta se desilo, ali majci nisam. Otac mi ništa nije rekao, a i šta bi? Nije me pitao gde je dete. Majci nisam rekao jer se ona brzo potrese. Niko od nas trojice joj ništa nije rekao - ispričao je Dragijević na prvom saslušanju u tužilaštvu.

Ponovio je da ih je, nakon što su krenuli da izađu iz Banjskog Polja, zaustavio čovek koji je tražio devojčicu. U tom momentu nisu znali da je u pitanju otac Danke Ilić.

- Rekli smo da nismo videli devojčicu, a ona je bila nazad u kolima. Kako da kažem tom čoveku da je pozadi devojčica, kada je ona mrtva, siguran sam da nije bila živa - zaključio je Dragijević svoju odbranu, a odgovarajući na pitanja branioca po službenoj dužnosti Vanje Živković rekao je da se kaje i da bi danas drugačije postupio, da ne bi udavio dete, već bi pozvao Hitnu pomoć.

Potpuno promenio priču

Dragijević je drugi put saslušan u tužilaštvu 11. jula na zahtev svog branioca Vanje Živković, sa kojim je bio saglasan. Tog dana potpuno je promenio priču. Rekao je da je 26. marta bio u Banjskom Polju oko 14 sati i da nije video devojčicu, da je ne poznaje, niti poznaje njene roditelje, da devojčicu nisu udarili kolima i da je nisu bacili na smetlište, kao i da je "u policiji priznao jer je bio pod pritiskom", a da je "u tužilaštvu priznao jer je bio uplašen i mislio je da će opet da ga biju".

- Ne znam ko me je tukao, bio sam uplašen, ali nisu me tukli dok sam ispitivan u prisustvu branioca. Nisam braniocu smeo da kažem ništa jer sam bio uplašen. Tukli su me pre nego što sam kao osumnjičeni dao iskaz u policiji, a kada sam saslušavan u svojstvu građanina nisam dobio batine. Dva puta sam pozvan u policiju, 28. marta kao građanin, kada sam rekao da nisam video devojčicu u Banjskom Polju, a onda su me opet zvali 30. marta, ne znam zašto i ne znam da li sam tad išao kao građanin ili kao osumnjičeni - rekao je Dragijević.

On je rekao da ga je 28. marta zvao direktor JKP "Vodovod" koji je rekao da treba da ide u policiju da da izjavu, a da ga je 30. marta zvao policijski inspektor. U oba slučaja sam pisani poziv dobio u policiji. Objansio je da je i treći put pozvan na saslušanje u svojstvu građanina i da ne može da se seti koji je datum bio, ali da misli da je bio 3. april, kao i da su po njih u "Vodovod" došli policijki inspektori.

- Od tada nas više nisu puštali - rekao je.

Odgovarajući na pitanja tužioca, ponovo je opisao šta su radili u Banjskom Polju kobnog dana, ali je ovog puta ispričao da su, nakon što su izašli iz automobila kako bi išli u toalet, gde su se zadržali oko dva do tri minuta, a da tu potom krenuli ka izlazu iz sela.

- Srđan je usporio vožnju kako bi vezao pojas, pa smo nastavili da vozimo još 500 metara do jednog kilometra, kada nas je zaustavio čovek koji je bio u belom autu i pitao da li smo videli neku devojčicu, a mi smo rekli da nismo. Osim tog vozila nikog nije bilo na putu. Druga vozila smo videli tek kada samo izašli na glavni put. Na putu nij bilo ljudi, a nije bilo ni dece. Tu mahom žive stariji ljudi. Kad smo došli do Starobanjskog puta isključili smo se sa glavnog puta, krenuli levo i nastavili Starobanjskim putem, To radimo često, tu ima manje saobraćaja, spiruje se vozi i kasnije stižemo na posao. Stali smo kod deponije jer tu ima proširenje, pošto je put uzan. Ne mogu da se setim da li smo sišli sa puta, a stali smo jer je Srđan trebalo da se čuje telefonom sa nekim čovekom oko nekog crepa. Inače zaustavljamo auto kad hoćemo da telefoniramo. Tu smo stajali nekih pet minuta, a onda smo otišli u firmu - dodao je Dragijević.

"Kako da pričamo o telu kad nema tela?"

Na pitanje tužioca kako je detaljno opisao izgled devojčice ako je nikada nije video, Dragijević je rekao da je to čuo na televiziji, odakle je i saznao za nestanak deteta. Kada je čuo da direktor "Vodovoda" traži ljude za potragu za detetom i da se Janković priključio potrazi, pitao je da li i on treba da se uključi u potragu za detetom.

- Tog dana sam oko 15.05 krenuo ka Zlotu sa Zoranom Zdravkovićem i suprugom Jasnom i nakon skretanja za Zlot Zdravkovića je pozvao direktor i rekao mu je da je u Banjskom Polju nestala devojčica i da organizuje ljude za potragu. Tada sam se i ja ponudio, ali mi je rekao da ne treba. Pitao me je gde je onaj moj Srđan, a ja sam rekao da je u Malziju zbog nekog crepa. Ja nisam nikada video devojčicu, a ne znam da li je Srđan Janković išao na deponiju. Jesam rekao ocu i bratu da sam bio tamo, ali im nisam ništa rekao za decojčicu. Tog dana nismo pili ništa od alkohola, ni Janković, ni ja - potpuno je promenio priču Dragijević.

On je rekao da se 26. marta u poslepodnevnim satima nije čuo sa Jankovićem, a da se za ostale dane ne seća da li su se čuli  i napomenuo da a Jankovićem nije ništa prečao o detetu, osim da su rekli nešto u smislu: "Valjda će da je nađu". Na pitanje tužioca zašto je sa Jankovićem komentarisao nestanak deteta, rekao je da je to zato što radi sa njim.

- Rekao sam da znam gde je dete iz straha, policija je dolazila kod mene i govorili su mi da ja znam gde je telo deteta da kažem gde je. Ja ne znam gde je telo deteta. 50 puta me pitate i 50 šuta ću reći. Moj otac ne zna gde je dete, a nije znao ni moj brat. Automobil pre oduzimanja nismo prali ni spolja ni iznutra. U danima nakon nestanka deteta sam radio, 27. marta sam bio u Banjskom Polju, na Jezeru, na Savači, a onda smo otišli na Suvaju. Poslepodne sam bio kod kuće i odmarao. Sutradan sam radio u Suvaji i Malaziji, a popodne sam bio kod kuće u Zlotu. U Suvali i Malaziji sam radio i 29. marta. Mislim da sam tmao bio i 3. i 4. aprila, ali ne mogu da s esetim. Kada sam bio u Banjskom Polju, nisam znao čija je ta napuštena kuća, nisam pričao sa Srđanom o tome kako da sklonimo telu deteta, a i kako da pričamo o telu kad nema tela? -upitao je.

Na pitanje tužioca kako zna da nema tela deteta rekao je da zna zato što ga nisu ubili i ne zna da li je ubijeno.

(Telegraf.rs)