Sina i ćerku ne mogu da im zaboravim, želim da znam što su ih ubili: Ispovest Saše čiju je decu ubio Blažić

U zgradi Specijalnog suda u Beogradu danas je nastavljeno suđenje Urošu Blažiću povodom optužbi da je 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona ubio devet i ranio 12 osoba.

Gost emisije "Blic uživo" bio je Saša Panić, otac ubijenih Kristine i Milana, koji je danas bio i na suđenju ubici svoje dece.

Preporučujemo

Vreme ne leči rane, niti ublažava bol, porodice ubijenih se i dalje pitaju zašto su njihova deca ubijena, gospodin Panić na početku emisije izgovorio je samo jedno, "želim da znam zašto su mi ubili ćerku i sina".

"Boli me što nemam sina i ćerku"

- Pa kao otac se osećam jako loše, vrlo mi je teško gledati čoveka koji mi je ubio sina i ćerku. Danas smo videli još jedno bezobrazno ponašanje porodice Blažić, koja se drznula da se ne odazove na poziv suda, i ovom prilikom bih hteo da apelujem na sud i državu da se porodica Blažić maksimalno kazni novčanom kaznom i da se privedu svi njegovi ukućeni da daju izjave i da se ne sklanjaju kad se mi izlažemo ovom stresu. Zašto bi se oni štitili i ne odazivali?! Videli ste da deca koja su u masakru unakažena, da kažem, došla sa štakama, sa pomagalima, stajali pred sudijom u sudnici, jedva su stajali, a oni nisu hteli da se pojave. U ime svih roditelja, hteo bih da prenesem poruku sudu i državi da očekujemo i da insistiramo da se porodica Blažić maksimalno kazni i novčano i da budu privedeni na sud, da odgovaraju na pitanja koja budu postavljena - istakao je na samom početku otac ubijene Kristine i Milana.

Saša Panić ističe da je to pre svega jedno nepoštovanje žrtava, a potom i suda, a da oni kao roditelji i dalje nemaju odgovore na mnoga pitanja.

- Nepoštovanje žrtava, nepoštovanje suda, bezobrazno ponašanje, mislim da bi trebalo da se pojave na sudu jer imaju mnogo šta da kažu i da odgovaraju na pitanja. Jer mi i dalje nemamo odgovor zbog čega su oni nama ubili decu. Oni sve vreme na sudu pravdaju sebe, vade se na steroide, pričaju priče kako su teško živeli, kako im država stan nije dala stan. Nas ne interesuje kakav je njihov život i šta su oni radili. Nas interesuje zbog čega su ubili, konkretno mene interesuje, zbog čega ste mi ubili sina i ćerku. Uroš Blažić je izvršilac. Hoću da znam ko ga je poslao i ko mu je rekao i naredio da dođe da ubije ovu decu. Prvenstveno pričam lično za mog sina i ćerku - kazao je potresnim rečima Saša.

Saša kaže da je kazna od 20 godina sramna i ponižavajuća za roditelje koji su izgubili decu.

"Postoji nalogodavac, Blažić je samo izvršilac"

- Boli me što nemam sina i ćerku. Verujte mi, ja se ne plašim uopšte. Čak jedva čekam da prođe tih 20 godina. Što se mene tiče, ja bih voleo da ga puste sutra. Verujte mi da bih voleo da ga puste sutra, jer 20 godina je ponižavajuće za nas roditelje. To je godina i po po detetu. Hteo sam samo da napomenem. Advokat Luković, po službenoj dužnosti branilac, on se toliko zauzeo za njih kao da brani najboljeg čoveka u ovoj Srbiji. Toliko se bezobrazno ponašao, branio zločin time što je pio steroide, kako su krivi steroidi. Hteo sam samo ovom prilikom da pitam, jer nije hteo da mi odgovori na pitanje kad sam ga pitao danas kad smo izašli iz sudnice. "A Lukoviću, da popijem ja jednu kutiju steroida da dođem kod tebe kući". Steroidi su krivi što su mi ubili sina i ćerku. Ne, kriv je Uroš Blažić i nalogodavac. Hoću da mi kažu ko je nalogodavac, Uroš je samo izvršilac. Hoću da znam zbog čega ste mi ubili sina i ćerku - rekao je Saša, pa objasnio zašto smatra da je Blažić počinio zločin po nečijoj naredbi.

- Ja sam ubeđen u to, jer da neko iz čista mira dođe i da ide redom da ubije ljude, mlade ljude, bez razloga, mislim da mu je neko ili platio ili je trebao nekome da izvrši nešto, upao u neke dugove, u neke probleme, ne znam šta je. Glavno, siguran sam da Uroš Blažić nije sam u ovome.

Saša je pre mesec dana izjavio da će Blažića "seći na komade", kako je tada rekao "izgubio sam sina i ćerku, a ovim hoću da poručim - glava za glavu".

- Ja sam to rekao u sudnici pred tih deset ljudi, to što su oni meni uradili, to sam hteo da im poručim, da ću im vratiti istom merom. Ja sam izgubio decu, i ja više nemam strah. Ja nemam strah, tuga mi je prešla u bes - govorio on.

"Sina i ćerku ne mogu da im zaboravim"

Panić ističe da su porodice ubijenih stalno u kontaktu, i da bar na taj način pokušavaju da ublaže bol, jer kako ističe, oni najbolje razumeju jedni druge.

- Mi smo u kontaktu svakodnevno. Čujemo se, obilazimo se, pričamo. Jedino mi sami između nas se razumemo. Ovakvu tugu i bol ne može niko da razume ko nije doživeo. Pa nama je malo lakše kad razmenimo mišljenje, kad se malo družimo, vidimo. Izgubili smo decu, mi smo izgubili kućnog ljubimca. Mi smo izgubili decu. Ne ljuti, mi smo besni, mi smo ogorčeni, 20 godina kazna za mene nije ništa. Za njih je smrtna kazna ili doživotna. Za mene druga kazna ne postoji za njih. Ja se borim iako mi još uvek niko nije potvrdio i rekao da mogu da se izborim za to. Ali ja neću da prihvatim da je 20 godina dovoljna kazna.

- Kazna za moja dva deteta, da ne pričamo o ovoj deci što je izmasakrirao, što je unakazio. Hteo sam samo još da napomenem da su oni posle masakra, obezbeđivali majku, brata, isterivali mašine iz dvorišta kad smo mi sahranjivali decu, traktore, sklanjali svoju imovinu. Misleći i dalje na sebe, na svoje, ne misleći na ovu decu što su izmasakrirali, što su izubijali, da to rasprodaju i da daju bar ovoj deci što su izmasakrirana, da ih izleče, da ih zaleče, da im smanje malo rane, da izjave saučešće. Oni su i dalje bahato iznosili mašine kad smo mi sahranjivali decu. Njegova majka, Biljana Blažić je lično mene prijavila da smo je mi uznemiravali - kazao je on.

- Išli smo da dajemo izjavu na pitanje "da li su vas maltretirali u putu" Biljana Blažić je rekla, "Ne, ništa, nikakvu pretnju, ništa." "Zbog čega ste ih onda prijavili?" Ona je rekla da se ne oseća sigurno. Pa ja evo javno da kažem, i moj sin da je ovo uradio, ja se ne bih osećao sigurno. A moj sin da je uradio ovo, ja bih već možda do sada ubio. Ne bih imao oči da izađem od stida pred narod.

"Svakog dana nakon sahrane sam išao kod njih"

- Tražio sam odgovor, zbog čega su mi ubili sina. Dok sam se ja rvao pred njihovim kapijom sa 15 policajaca, specijalaca, koji su ga čuvali, oni su sedeli mirno na terasi, pili kafu, kao da se ništa nije desilo. Evo, verujte mi da sam ja deset dana se rvao sa policijom. Sa 15 policajaca iz Marice izlaze, guraju se sa mnom, naoružani, gde sam im ja rekao, možete da pucate slobodno, ja se ne plašim vas. Možete da izvadite šta hoćete, ja se više ničega ne plašim. A oni su mirno sedeli i pili kafu, kao da se ništa nije desilo.

Saša drhtavim glasom kaže da sina i ćerku ne može nikada da im zaboravi, a da odluku o osveti ne želi da menja.

- Sina i ćerku ne mogu da im zaboravim. Suđenje je teško i mučno. Ovo je mučenje roditelja. Ovde je sve jasno, on je priznao ubistvo ispred 56 svedoka. Ja sam njima rekao da mi samo gubimo vreme da se sudimo. Ja lično sa njima ne mogu da se sudim nikako, jer oni meni štetu ne mogu nikada nadoknaditi. Znači, nema para tih koji oni mogu da mi nadoknade, mog sina i ćerku. Za državu je ovo ogroman trošak. Za ove dve budale što muče ove roditelje, mene prvenstveno i sve ove ostale roditelje - kazao je Saša Panić, otac ubijene Kristine i Milana Panića.

(Telegraf.rs / Blic)