"Preskakao mrtve i ranjene drugare da bi izašao": Potresno svedočenje roditelja dečaka ranjenog u "Ribnikaru"

Roditelji dečaka J. D. koji je ranjen u pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" koja se dogodila 3. maja prošle godine izneli su potresna svedočenja o danu kada su njihovi sinovi, inače u tom momentu obojica učenici te škole, preživeli traumu koja će zasigurno ostaviti traga u njihovim životima. Dok je njihov stariji sin sa drugim učenicima bio zaključan u fiskulturnoj sali, njihovo mlađe dete ranjeno je u butinu.

Majka dečaka Budimirka D. svedočila je jezivom prizoru jer u "Ribnikaru" radi kao učiteljica. Ona je, potresena, pred sudom ispričala da je kobnog dana bila u školi i da je, kada je čula pucnjavu, pomislila da je u pitanju neka proslava ispred škole, ali realnost ju je "prodrmala" kada je ubrzo došao njen kolega i povikao da je došlo do pucnjave u školi i da odmah moraju da izađu.

Preporučujemo

- Tada sam bila učiteljica trećeg razreda, a generacija mog sina mi je poznata jer sam i njima predavala. Nastava je normalno počela, čuli smo neku pucnjavu, ali smo mislili da neko nešto proslavlja. Nisam shvatila da se nešto ozbiljno dešava. Kolega je zatim užurbano otvorio vrata moje učionice i rekao: "Izlazite, izlazite. Puca se u školi!" Nisam znala šta nas je snašlo. Izvela sam decu napolje, na bezbedno. Onda mi je u onoj masi prišao mlađi sin i rekao: "Mama, ja sam pogođen!" Videla sam ranu. Deca su ga opkolila. Svi smo bili uznemireni. Moj sin mi je tada opet ponovio da je pogođen. Sećam se da sam rekla: "Dobro je, živ si." Sve vreme su stizale informacije o povređenoj i ubijenoj deci. Moji đaci su počeli da plaču, bilo je strašno, morala sam da ih smirim, a moj sin je zatim kolima Hitne pomoći prevezen u Tiršovu, ali ja nisam videla kad su ga odvezli. Bila sam van sebe jer nisam znala ni gde mi je stariji sin, koji je bio osmi razred. Nije mi se javljao, a išao je u istu školu. Međutim, kada mi se kasnije javio na telefon rekao je da je zaključan u sali za fizičko i da je sve u redu - ispričala je Budimirka, koja je bila potresena i teško je obuzdavala emocije.

Taj dan će, kako je rekla, pamtiti do kraja života. Prolazila je kroz gužvu koja se skupila oko škole, čula je da ima žrtava.

- Teško nam je da se vratimo u normalu nakon svega što se dogodilo. Naš sin od tog dana više ne sluša muziku preko slušalica, reaguje na svaki zvuk. Ima zdravstvene probleme i ide na psihoterapiju. Stariji sin se ozbiljno razboleo, ja sam takođe vrlo loše - zaključila je.

"Imao je oči đavola"

Jednako potresno bilo je i svedočenje oca dečaka Nebojše D. Prve reči koje je izgovorio bile su da mu je sin rekao da je K. K, koji je počinio masovno ubistvo u školi, "imao oči đavola".

- Moj sin je morao da preskače svoje mrtve i ranjene drugare da bi izašao iz učionice. Jedan metak ga je pogodio u butinu, a drugi je prošao pored njega, priomašio ga je dok je pokušavao da pobegne iz učionice. Dve devojčice iz odeljnja koje su krenule za njim je bukvalno povukao kako ne bi bile streljane - rekao je otac ranjenog dečaka.

On je ispričao da ga je sin tog 3. maja pozvao u 8.45 sati i rekao mu: "Tata, pogođen sam dođi po mene". To je bio način na koji je Nebojša saznao da se nešto dešava, ali, kako je rekao, nije mogao ni da zamisli koliko je loše i koje su razmere zločina.

- Kada sam stigao, raspitivao sam se gde mi je dete. Išao sam u Klinički centar, a zatim u Tiršovu, gde sam našao svoje dete. Zatekao sam sina živog, ali tada nisam pričao sa njim jer su oko njega bili inspektori. Bitno je da je živ, tako sam mislio. Bio je u sobi sa prijataljem. Kada je posle tri dana izašao iz bolnice, rekao je: "Tata, on je imao crvene oči, kao đavo, nikada tako nešto nisam video". Od tada je u lošem psihičkom stanju. Ne može da spava, plaši se petardi i jačih zvukova - dodao je Nebojša.

Dodao je da njegov sin dugo nije hteo da razgovara sa njima, ali ni sa prijateljima i da su morali da mu "izvlače reči" kako bi bilo šta saznali.

- Nije dobro. Ima bolove u butini i oko rane, pogotovu kada je promena  vremena. Tada zna da dobaci: "Evo me, kao baba, opet će promena vremena". Tako živi. Od početka ide na grupne i individualne terapije, pije lekove za spavanje, ali ne spava. Kada čuje neki šum, petardu, skače i totalno se izbezumi. Nije pri sebi, svi ga smirujemo. Jako je teško gledati dete u tom stanju. Celo detinjstvo mu je poremećeno. Kad se vozi autobusom i vozač naglo zakoči, on zove suprugu ili mene, da pita šta da radi, da li da izlazi iz prevoza. Nažalost, u takvom je stanju - rekao je.

Naredni korak u ovom parničnom postupku jeste da se uradi veštačenje od strane ortopeda traumatologa i neuropsihijatra maloletnog J. D, nakon čega će parnični postupak da bude nastavljen 13. decembra.

Ovaj parnični postupak vodi se po tužbi porodice maloletnog J. D, a protiv maloletnika K. K, kao i njegodih roditelja Vladimira i Miljane i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", a radi naknade nematerijalne štete usled pretrpljenog straha, fizičkog i psihičkog bola.

Osim ovog, vode se još četiri parnična i jedan krivični postupak. Sud će po tužbi da odlučuje tek po okončanju postupka će da donese odluku o tome da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica ili ga odbija.

Krivični postupak koji se vodi protiv roditelja dečaka, a u kom je vlasnik streljane Ratko Ivanović već osuđen na pet meseci kućnog pritvora zbog davanja lažnog iskaza, šro je postignuto potpisivanjem sporazuma o priznanju krivice dok se intruktoru gađanja Nemanji Marinkoviću i dalje sudi za isto krivično delo. Dečaku K. K. ne može da se sudi u krivičnom postupku jer je u trenutku izvršenja krivičnog dela imao manje od 14 godina. Krivični postupak zatvoren je za javnost.

(Telegraf.rs)