"Sve u tim zatvorima je jeftino, pa i bekstvo": Najveći albanski kriminalci imali pomoć da izađu na slobodu

Kriminolog Dobrivoje Radovanović objašnjava da su bekstva iz zatvora veoma česta na Kosovu, ali i u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini

Faton Hajrizi, kog je policija neutralisala u loznici nakon što je ubio policajca Nikolu Krsmanovića, a potom tokom hapšenja zapucao na žandarmeriju, devet puta je bežao iz zatvora, dok je bivši pripadnik OVK Bljerim Ramadani, koji je bio u kućnom pritvoru, pobegao iz Severne Makedonije kada mu je saopšteno da mu je određen pritvor.

Kako objašnjava kriminolog Dobrivoje Radovanović, takva bekstva česta su na Kosovu, u Albaniji, Severnoj Makedoniji, ali i Bosni i Hercegovini, gde je, kako kaže, zatvorskom sistemu vlada korupcija.

Preporučujemo

- Iz tih zatvora se lako beži jer su službe korumpirane. Zatvorenici imaju poslove, a nemaju mnogo gde da troše, te čuvaju novac za bekstvo. Cene za bilo koju uslugu u zatvoru su izuzetno niske, a oni plaćaju mnoge usluge. Dvoljno je da se plati sitna nepažnja - objašnjava.

Kako dodaje, bekstva u tim državama su masovna, što je u Srbiji gotovo nemoguće i jako teško izvodljivo.

- Tu zatvorenicima pomaže radno osoblje. To mogu da budu čuvari, ali i oni koji nose veš i hranu, kao i vozači kamiona koji ulaze u krug zatvora. U oba slučaja, kada spominjemo Hajrizija i Ramadanija, radio se o kriminalcima koji su učinili mnoga krivična dela, o ubicama, tako da ne čudi da imaju kontakte takve prirode - dodaje Radovanović.

Radovanović je i ranije za Telegraf.rs istakao da je Faton Hajrizi verovatno imao svoje ljude u upravi zatvora, kao i da je toliko bekstava moguće ako postoji patologija u organizaciji zatvora, te da je moguće da je mogao da izlazi za vikend, a da se onda ne bi vraćao. Takođe su, kako je rekao, najverovatnije "žmurili" na to kada je preskakao zatvorske zidove i istakao da je bekstvo teorijski nemoguće bez pomoći "odozgo".

Podsetimo, Faton Hajrizi je devet puta bežao iz zatvoa na Kosovu i to tako što je izlazio kroz prozor toaleta, sekao rešetke testerama prokrijumčarenim iz inostranstva, izlazio kroz ventilaciju. Takođe je jednom pobegao sa grupom drugih zatvorenika, dok su ih ispred zatvorskih kapija čekali ljudi koji su otvorili vatru na čuvare.

Iz zatvorskog centra u Prizrenu pobegao je 2012. godine tokom dnevne šetnje. Preskočio je zatvorski zid tako što se držao za oluk, a potom sa skočio preko bodljikave žice sa zida visokog nekoliko metara. Tri hica iz pištolja brzo su alarmirala zatvorske čuvare i policija je počela da juri begunca.

Nakon bekstava nije se krio, već se snimao za društvene mreže.

S druge strane, Ramadani je boravio u kućnom pritvoru u Severnoj Makedoniji, a troje sudija krivičnog veća suda u Skolju odredilo mu je povratak u zatvorski pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bekstva. Ipak, on je pobegao pre nego što je u pritvor premešten.

Neko iz Krivičnog suda obavestio je Ramadanija o odluci, te je on istog momenta pobegao iz države.

Ramadani je u Skoplju u kućnom pritvoru bio u kući rođaka, nakon što je uhapšen 17. jula na makedonsko-kosovskom graničnom prelazu po međunarodnoj poternici koju je Srbija za njim raspisala preko Interpola.

(Telegraf.rs)