"Falićeš mi i na samrtnoj postelji, da ti kažem da sam život tebi posvetio": Nema utehe za Borisovog (18) oca

Suze su dokaz da je postajala i dalje postoji ta neraskidiva veza između nas i niko nikada neće moći da je skloni i da je utihne, rekao je Borisov otac Vladimir Majorski

Koliko je bol za izgubljenim sinom neprolazna gotovo svakodnevnim objavama na društvenim mrežama pokazuje Vladimir Majorski, otac tragično stradalog Borisa (18) koji je 18. oktobra 2022. godine poginuo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Beške. Sa njim je na motoru bila i negova devojka Dejana.

Iako je od tragedije prošlo gotovo dve godine, rane na očevom srcu ne zarastaju.

Preporučujemo

"Falićeš mi kad sunce ugreje naše staze, kad po njima neka druga srećna stopala gaze… Falićeš mi kad jesenje lišće ponovo krene da pada, tad se polako gasi moja poslednja nada… Falićeš mi kad snegovi prekriju kameno srce tvoje, bili smo srećni sine nekad nas dvoje… Falićeš mi na samrtnoj postelji kad budem odlazio, da ti kažem da sam ovaj život tebi posvetio…", napisao je u poslednjoj objavi Borisov otac.

Vladimir je podsetio i na godinu kada se oženio i dobio ćerku i sina, ali i da je preprzo, na pola puta sve stalo.

"Ništa više nije isto. Ka cilju više nikada neće stići. Možda će budući dani preživele mornare uputiti na različite strane sveta. Ali jedno je sigurno prošlost ne mogu promeniti niti je izobličiti. Ona ostaje zapisana sa svim usponima i padovima, sa cvetovima i trnjem, sa ljubavlju i dobrotom. Ona će zauvek ostati upisana u korice života jednog porodičnog gnezda sa samo jednim jedinim naslovom: JEDNA JE MAJKA", napisao je Vladimir.

On se nedavno odazvao pozivu da na jednom mediju ispriča ono što znam o temi koja mu razara dušu i retkoj i velikoj ljubavi koja ima bolan kraj...

"Dolazim u studio, pripremaju za emisiju. Iza velikih crnih vrata je mesto gde treba da kažem nešto. Nemam predstavu kako to izgleda, ali se psihički pripremam da me ne savladaju emocije, bodrim sam sebe dok čekam trenutak da me pozovu. U jednom trenutku otvaraju se vrata i ulazim. Čim sam ušao i ugledao po celom studiju njegove i naše fotografije, zadrhtao sam sprečavajući da mi krenu potoci emocija, ali nadvladale su me iako sam se grčevito borio da ih savladam.

Ne, nije me bilo sramota, jer suze su dokaz da je postajala i dalje postoji ta neraskidiva veza između nas i niko nikada neće moći da je skloni i da je utihne. Razne misli su mi prolazile kroz glavu pitajući se, zašto je to moralo baš nama da se desi? Zašto na stotine i hiljade roditelja ostaju bez svoje dece? Nakon ovakve tragedije koju smo prošli, u bezbroj ne prospavanih noći, shvatiš da je sudbina odredila svakom od nas takav teret na duši i da moramo sa njim živeti. Svi smo mi svesni da nikada više neće biti onog iskrenog i srećnog osmeha kao pre, i da nikada više nećemo iskreno biti srećni, ali isto tako ne smemo sebi dozvoliti da oni koji su uz nas, se osećaju odbačeno i usamljeno. Tuga nam pomaže da se izborimo sa emocijama, ali ne sme postati naš gospodar...", napisao je.

Boris Majorski i Dejana Neralić bili su zajedno na motoru tog 18. oktobra, kada su krenuli na izlet u etno selo kod Novog Sada. Do nesreće je došlo kada ih je pokosio Slobodan B. iz Krčedina svojim "mercedesom".

Slobodan B. nije ustupio prvenstvo prolaza tinejdžerima koji su bili na motoru, usled čega je i došlo do saobraćajne nesreće, a vozač je osuđen na tri godine zatvora.

Vladimir je u Udruženju roditelja dece stradale u saobraćaju i bori se da vozači koji su odgovorni za saobraćajne nesreće budu adekvatno kažnjeni.

Vozač Slobodan B. je u pritvoru proveo mesec dana, nakon čega je pušten da se brani sa slobode. On i dalje vozi, a na prethodna suđenja je dolazio upravo automobilom.

(Telegraf.rs)