“Vi morate da volite tatu, on je ubio vašu mamu jer vas voli“: Jeziva izjava oca ubice doktorke iz Kragujevca

U svojoj potresnoj ispovesti Miroljub i Zorica Milošević, roditelji ubijene doktorke, akcenat stavili na unuke, odnosno, Minju i Iliju, koji, kako kažu, trpe psihičko nasilje

Nakon što je Apelacioni sud Vladimiru Maksimoviću (42), koji je na svirep način, magnumom 357 dok je spavala, ubio svoju suprugu Milenu (35), uglednu doktorku iz Kragujevca, doneo presudu od 20 godina, umesto doživotnu kaznu zatvora koju je odredio Viši sud, kontaktirali smo Miroljuba i Zoricu Milošević roditelje ubijene.

U svojoj potresnoj ispovesti oni su akcenat stavili na unuke, odnosno, Minju i Iliju, koji, kako kažu, trpe psihičko nasilje.

Preporučujemo

"Moj suprug i ja, Milošević Miroljub i Zorica, staratelji maloletne dece i naših unuka Minje i Ilije, samo radi istine i pre svega, zaštite njihovih prava na normalan i zdrav život, a usled nemogućnosti da u ovom trenutku bilo šta drugo preduzmemo, na ovaj način se obraćamo javnosti, sa apelom da ih neko zaštiti, ako ne to bar da sasluša ovu decu i proba da uvaži njihova mišljenja. Da niko ubuduće (pa i ni mi sami) , ne odlučuje o njihovim životima, pre nego što ih čuje šta u vezi svega osećaju i šta o svemu tome imaju da kažu.

Naš motiv obraćanja nije obest, medijsko eksponiranje ili samoreklamiranje. Mi smo običnih dvoje ucveljenih i neutešnih staraca koji, ako već nismo uspeli da zaštitimo svoje jedino dete, uvek ćemo naći način i rešeni smo u tome, da njenu decu bar zaštitimo. Ovo je naša borba za njih i ovim obraćanjem nemamo nameru da bilo koga optužujemo, nikoga da blatimo, niti da o bilo kom događaju kažemo bilo šta, a da nije istina. Nama je otet život, streljano nam je najvrednije, nad našim najmilijim što smo ikad imali je izvršena brutalna egzekucija. To što smo imali niko i ništa ne može nam vratiti. Mi smo naše jedino dete zauvek izgubili. Obraćamo se iz velike brige za njenom decom, kako bi ukazali na potrebu da se određeni ljudi i institucije spreče da (svesno ili nesvesno), čak i sada posle njihove tragične sudbine i dalje nastavljaju da ugrožavaju njihovo mentalno zdravlje i da svojim nepromišljenim odlukama deci direktno nameću osećaj krivice za tragičnu sudbinu njihove majke. Da u ovoj predhodnoj rečenici ni najmanje nismo preterali, više ćemo reći u delu teksta koji se odnosi na deo presude Apelacionog Suda u Kragujevcu, koja je nedavno doneta. Drugi razlog našeg obraćanja je i apel da se što pre sve relevantne institucije ove zemlje angažuju i preduzmu sve zakonom propisane mere (ako nisu propisane, da ih što pre propišu), kako bi se žene, a pre svega deca, nekako zaštitili od bolesnih umova, ubica i nasilnika. Da se spreči da, kao u našem slučaju, ubuduće još neki "renomirani" (namerno pod znakom navoda) advokati, svojim vaninstitucionalnim "uticajima", obesmisle zakon i pravdu, da se rugaju i ponižavaju žrtve. Naše jedino dete, našu ćerku, doktorku Milošević Milenu 16.05.2022. godine, na podmukao način je, pucanjem u glavu dok je spavala, ubio njen suprug. Zbog obećanja unuku Iliji da nećemo nikad izgovoriti ubicino ime, držimo se datog obećanja i oslovljavaćemo ga kao i moj unuk sa - “on“.", rekli su za naš portal.

Život u Nemačkoj

Prema njihovim rečima, Milena je planirala da ih sve odvede u Nemačku.

"Kako su se već nekoliko godina, kroz neke medije, sada vidimo i tamo gde nikako ne bi smelo (sudove), provlačile potpune neistine, poluinformacije i dezinformacije, radi istine ćemo izneti samo neke od činjenica kao demanti neistina, a koje su najdirektnije vezane za razlog našeg obraćanja. Istine samo radi, jer šteta koju se one izazvale, čini nam se, teško da je popravljiva.

Od 2019. godine naša ćerka bila je na privremenom radu u Nemačkoj. Želja joj je bila da sa celom porodicom pređu da žive i rade tamo. Za tih oko 3 godine, dolazila je više od 20 puta. Kako je bila smeštena u stanu koji je u vlasništvu i dvorištu zdravstvene ustanove u kojoj je angažovana, radila je najčešće i dan i noć, a sve kako bi zaradila dane, neophodne da dođe kući i vidi svoju decu i to u retkim periodima kada ona nisu bila sa njom uNemačkoj. Uporedno se trudila da njemu i deci završi papirologiju neophodnu da regulišu svoj boravak. Zadnjih oko dve godine, deca su uglavnom boravila tamo, a kada su boravila u Srbiji veći deo vremena su provodili u obdaništu i u našoj kući, jer se on nalazio na poslu i zbog prirode posla, uglavnom je bilo van Kragujevca.

Njegovi roditelji, zbog zdravstvenog stanja njegova majke, decu nisu nikada čuvali niti jedan dan, sve do ubistva Milene. U periodima kada se on "brinuo" o njima, hranu i sve druge protrebštine deci, uglavnom smo mi obezbeđivali.

Zadnji put su deca i Milena došli u Kragujevac 20.04.2022. godine, sa planom da se nakon uskršnjih praznika i kratkog odmora, vrate u Nemačku svi zajedno. O toj činjenici i namerama, znali su svi njihovi zajednički prijatelji, kumovi i rođaci, sem njegovih roditelja i najboljeg druga. Njima, čak ni veče pred polazak, o tome ništa nije rekao. Naravno sa razlogom, jer se njegovi roditelji nisu sa tim slagali. Nije im to rekao jer je mesecima planirao to ubistvo i u tu svrhu je i kupio pištolj.

Znao je da na taj put sa decom i suprugom otići neće.

Nekoliko sati pred polazak, nakon što je kao i svaki put bio ugošćen u našoj kući i ispraćen sa - "Srećan put sine" (drugačije ga do tada nismo oslovljavali), on je saopštio da ne može da vozi. Nije pomoglo ni to što je znao da Ilija u utorak 17.05.2022. ima zakazanu kontrolu zbog "epi napada" koji se desio predhodne godine u Nemačkoj, kada je i ubica, 2-3 meseca boravio tamo kod njih. Ilija je tada, zajedno sa Milenom, nekoliko nedelja ležao u bolnici. Tom priliko je Mileni rečeno da je napad izazvao veliki stres. Nije pomogla ni telefonska molba mog supruga (snimak razgovora je u sudu): "Vlado sine, znaš da Ika ima pregled, ako si umoran neka malo vozi Milena".

Ništa nije moglo da ga odvrati od svog plana.

Te noći je sačekao da deca i Milena zaspu, uzeo je pištolj i izvršio egzekuciju.

Da napomenemo, naša ćerka nije isključena sa aparata. Srce je prestalo da radi 22. maja. Uložili su sav trud da je održe u životu.

Pakao koji od tada prolazimo, može se meriti samo sa bolom koji od tada osećamo. Nismo se protivili da deca idu i od samog početka i išla su kod njegovih roditelja. Primoravana su da se igraju u kući i na krevetu gde im je majka streljana. Otac ubice, verbalno se iživljavao nad njima, prekorevao što ne vole oca i slično. Više puta smo se i lično i pisanim podnescima obraćali Centru za socijalni rad sa molbama da se privremeno obustave te posete dok se suđenje bar ne završi, jer deca nisu želela da idu i ti odlasci su počeli da izazivaju otpor, stres i da postaju očigledan rizik po njihovo mentalno zdravlje, što je više puta i psihijatar Jovanović Ružica konstatovala i potvrdila u svojim izveštajima", kažu Miroljub i Zorica.

Psihičko nasilje nad decom

Prema rečima Miroljuba i Zorice otac je prošle godine u avgustu zatvorio decu u sobu, naterao ih da čitaju njegova pisma iz zatvora i rekao im da moraju da ga vole, jer je on ubio njihovu majku jer ih voli.

"Deca od te tragedije pod redovnim kontolama i terapijama kod navedene doktorke u avgustu prošle godine, a nakon icidenta kada ih je njegov otac zatvorio u sobu, naterao da na silu čitaju njegova pisma iz zatvora, kada im je rekao da oni moraju da vole svoga oca i da je on ubio njihovu majku jer ih voli.

Centar za socijani rad nam je usmeno saopštio da se deca do daljnjeg ne šalju u posete.

Nakon toga porodica ubice nas je tužila da smo oteli decu. Nakon toga su podneli i privatnu tužbu u kojoj smo tuženi od strane njegovog oca i tetaka po istom osnovu. Sud će, po svoj prilici, doneti odluku, kojom decu primoraju da viđaju tetke, iako je upitno da li su po zakonu uopšte imale pravo na tužbu i ne pitajući decu šta o tome misle i osećaju.

Mi se i pored toga ne protivimo da deca idu u posete svojim tetkama, ali samo ne želimo da na to decu primoravamo. Puno bismo toga mogli da pričamo, ali kao što smo na početku rekli, želimo samo da se fokusiramo na deo koji se odnosi na ugožavanje mentalnog zdravlja naše dece. Apelacioni sud je, nakon žalbe odbrane koju je napisao “novi“ advokat, pravosnažno i zvanično potvrdio odluku Višeg suda u delu

da je on podmukli ubica. O većini događajima je u pravosnažnim presudama Višeg i Apelacionog suda, uglavnom opisano šta se dešavalo".

Zašto se ovako obraćamo...

"O tome ovom prilikom nećemo pisati i od pre nekoliko dana on za nas više nije "on", već zvanično - podmukli ubica. Čemu onda naše obraćanje?! Reklo bi se, čemu ako je pravda zadovoljena. Čemu?!

Sud nam može vratiti naše dete? Deci majku? Zašto su uopšte ova dva "ucveljena groba" uzela da pišu ovo? Šta više hoće? Razlog smo više puta rekli i sada ćemo ga sasvim pojasniti. Odbranu "podmuklog ubice" je za naknadu od 5.000 evra prihvatila jedna poznata advokatska kancelarija.

Podmuklog ubice otac se pre toga obraćao "renomiranom advokatu" za 20.000 koje mu je on tada tražio kao naknadu i nije hteo da plati. Nakon nekoliko ročišta ispred suda se pojavljuje navedeni advokat. Tom prilikom nam je od dobro obaveštenih ljudi iz pravosuđa, direktno saopšteno ovim rečima: Da je "taj advokat" u pozadini suđenja, da je ovaj drugi samo figura, da se svesno na prvostepenim suđenjem gotovo ništa neće preduzimati, da će se pustiti da se odredi doživotna kazna zatvora, a da će nakon toga rodbina, koja je uglavnom u inostranstvu i otac ubicin, ipak platiti traženih 20.000, te da će "taj advokat" nakon toga, svojim uticajem srediti da mu se kazna sa doživote preinači u kaznu od 20 godina.

Mi do tada nikada nismo imali prilike da budemo po sudovima, niti smo poznavali neke advokate, da bi smo poveravali da je tako nešto moguće, posebno ako se radi o teškom ubistvu. Oslonili smo se na tužilaštvo i na informacije koje smo od njih dobijali. Dana 16.07.2024. godine, preko našeg advokata, saznali smo za presudu Apelacionog suda u Kragujevcu od 12.06.2024. godine, koji je odlučivao o žalbi, sada već zvaničnog, "20.000 evra advokata", kojim je petočlano veće većinom glasova delimično usvojilo njegovu žalbu, da je potvrđeno to da je podmukli ubica, to što zaista jeste, ali da je preinačena presuda Višeg suda u Kragujevcu 11.12.2023. godine i da je doživotna kazna zatvora poništena i da je određena kazna od 20 godina.

Nama, lično mom suprugu i meni, nije presudno na koliko je podmukli ubica osuđen. Nama ta presuda ne može vratiti naše dete. Nama, iz istog razloga nije toliko najvažnije da li se samo slučajno ovom presudom, čak potpuno čak hronološki, potvrđuje ono što nam je ispred suda pre dve godine rečeno. To nam tako bitno nije, ali nikako nije ni slučajno.

Mi se time baviti nećemo, ali se nadamo da će se institucije ove države pozabaviti time. Ne opet zbog nas, rekli smo da nam dete ne mogu vratiti, ali bi moralo bar neko da se bavi time zbog budućih potencionalnih podmuklih i svirepih ubica i budućih žrtava porodičnog nasilja, budućih Milena, Ilija i Minji, jer ova presuda, ako ne ohrabljuje buduće nasilnike, onda sigurno i ne odvraća nasilnike, jer znaju da sa 20.000 evra i uz pomoć nekog "čuvenog" advokata, mogu da se nadaju minimalnim kaznama i skraćenim kaznama, uz pomoć "dobrog vladanja", "500 evra mesečno" nanogicama i slično.

Ovo je bila prva doživotna kazna izrečena u Višem sudu u Kragujevcu. Suđenje za teško ubistvo se ne sudi niti u Srbiji svaki dan, a kamoli u Kragujevcu. Kažu da je na suđenju prisustvo javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva poželjno, iako možda nije obavezno, ali se bar podrazumeva na sednici veća Apelacionog suda gde se razmatra njihov pisani predlog, posebno ako je tužilaštvo uredno pozvano i ako treba da pred većem brani svoje mišljenje.

Čemu je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ako se šalje ovakva poruka nakon izvršenog najtežeg dela. Zakon koji treba da odvrati, ovako se nipodoštava. Zar nije donet upravo sa ciljem da se ne dođe do ovakvih tragedija. Šta je naše u ovome? Nas se prvenstveno tiče poslednja strana ove donete presude gde Apalacini sud obrazlaže, u jednoj rečenici, olakšavajuće okolnosti zašto će se podmukli ubica osuđen na doživotnu robiju pustiti (kažu opet zahvaljujući advokatu i "lepom vladanju") možda već za 10 godina:

Citiram rečenicu: "Osnovni sud nije na adekvatan način cenio ranije primeren život okrivljenog, o čemu govori činjenica da nije osuđivan, njegove lične, porodične i zdravstvene prilike, budući da je okrivljeni otac dvoje maloletne dece koju voli i kojima je u potpunost posvećen dok je oštećena radila u Nemačkoj  (roditeljstvo okrivljenog i ljubav prema deci svedoci Branko Maksimović Zora i Miroljub Milošević svojim iskazima nisu doveli u pitanje), kao i to da ima zdravstvenih problema od dva puta preležane korone i da je krivično delo učinio u stanju smanjene uračunljivosti.“

On nije osuđivan- Možda nije, ali sve devojke sa kojma se zabavljao su trpele maltetiranje zbog njegove patološke ljubomore i jedva su izašle iz tih veza. Drugo, većina izvršilaca najtežih krivičnih dela nikada nisu osuđivana i upitno je da li je to olakšavajuća okolnost za ovakvu vrstu izvršenog dela.

Njegove lične, porodične i zdravstvene prilike - Lične prilike je širok pojam i zaista ne znamo na šta se odnose. Opšte je poznato da mu niti jedan posao nije odgovarao. Svuda gde je radio uglavnom je bio otpuštan. Najviše po osnovu njegove želje i na njegovu inicijativu su odlučili da idu u Nemačku. Kada je prvi put otišao i video koliko treba da se radi, odmah je pri povratku odustao od toga. Da je godinama, kao i cela porodica, živeo od pomoći babe i rođaka iz inostranstva. Da je zadnjih 3 godine živeo na račun Mileninog novca koji je slala, a sebi ostavljala samo 500 evra mesečno za život. Porodične prilike mogu da se odnose na suprugu i decu a i na roditelje. Supruga, ona ga je nažalost volela, bezuspešno pokušavala da ih odvede u Nemačku ali usled korone i rata u Ukrajini, nemačke vlasti su stale za izdavanjem neophodnih viza kao preduslova za boravak. Deca, Minja je bila previše mala da bi imala neko mišljenje, a Ilija se i pre toga izjašnjavao da ga ne voli jer ga stalno vređa kako je smotan i debeo. Svi koji ga znaju videli su da pažnju posvećuje samo ćerci. Deca su prilikom ručka, pod pretnjom, morala satima da sede za stolom sve dok ne pojedu onoliko koliko on misli da treba.

Njegov otac - Prema celoj porodici ophodio kao što se ophodio i prema unucima i odlukom suda mu je zabranjeno da viđa unuke. Majka, takođe je sudu poznato, dugogodišnji bolesnik sa psihičkim problemima.

Zdravstvene prilike ubice - Sem preležanog covida 19, koji je takođe preležalo pola planete, on nema nikakvih zdravstvenih problema. O "bolu u grudima" je počeo da govori u zadnje vreme, uglavnom kao izgovor kada nešto neće i ne može. Nije isključeno i vrlo je verovatno (izvor su neki od psihijatara) da je to možda to usled teskobe usled pritiska i stresa koji su prouzrokovani planom i razmišljanjem o ubistvu. Za svih ovih 10 godina kako ga poznajemo, nikada nismo, sve do suđenja, videli da koristi "pumpicu".

U predhodnom delu obraćanja smo opisali koliko je bio posvećen deci i koliko i gde su deca boravila u tom periodu. To se sve može lako proveriti izjavama svedoka i prostim uvidom u pasoše dece.

- Otac dvoje maloletne dece koju voli - Već sam opisala koliko koga i zašto ne voli. Najteže je to što je dete toga svesno. Drugo, sve da ih voli, zar svi mi ne volimo svoju decu?

Ko na svetu svoju decu mrzi? Aman, pa zar je to olakšavajuća okolnost kada nekome oduzmeš život?

Zar je ljubav prema deci dozvola za egzekuciju njihove majke? Zar im se tako iskazuje ljubav?

Ovde bih ponovo navela morbidnu rečenicu koju je izgovorio otac podmuklog ubice svojim unucima: “Vi morate da volite svoga oca jer je on ubio vašu majku jer vas voli“!

Zbog ovakvog direktnog i bolesnog nametanja krivice malenoj deci za smrt njihove majke, sud je i doneo odluku da mu zabrani viđanje sa njima. Zar Apalecioni sud u Kragujevcu, možda iz neobaveštenosti, nemara ili čega drugog, nije mogao da olakšavajuće okolnosti obrazloži bilo čim drugim? Zar sud ne vidi da ovim, kao i ubicin otac, takođe indirektno nameće krivicu i potvrđuje već izgoveno?

Ovakvo mišljenje Apelacionog suda u Kragujevcu ne samo da je neshvatljivo i neodrživo sa stanovištva elementarne logike, već je veoma opasno zato što će, ukoliko ostane, dovesti do još većeg i kontinuiranog traumatizovanja neše dece.

Ta rečenica je najopasnija u celom ovom ludilu. Zbog ove rečenice se prvenstveno i obraćamo i potenciramo da se nađe način da u presudi ova rečenica više ne stoji. Sa svim nepravdama, neistinama i podvalama možemo da se nosimo.

Ali sa ovim ne možemo da se pomirimo. Ne damo da deca kroz koju godinu ovo pročitaju i da im se upropasti mladost i budući život! Dovoljno su već napaćena i etiketirana! Čemu Zakon o pravu deteta ako se niko neobazire na decu.

Ne! Ovo nećemo dozvoliti! Bar ne "U ime naroda" kako stoji u presudi! Ne ovog naroda i ove dece! Apelujemo da se nađe način kako bi se preduzelo bilo šta. Šta god. Oslobodite ubicu ako treba, nagradite ga, uadite šta god da Vam je volja, ali da nikako u presudi ne stoji, niti direktno niti indirektno, da im je "otac ubio majku jer ih voli"!

Nažalost istina je i to da u Srbiji postoje samo ove dve kazne za ovakav najteži zločin. Istina je i to da su obrazložene olakšavajuce okolnosti zasnovane na neistinama. Najopasnije je to što niko nije saslušao njenu decu šta o svemu misle i osećaju, a uzeo je za pravo da u presudi napiše kako ih je otac voleo i indirektno im poručio da je ubica ovo učinio iz ljubavi prema njima. Time je potvrđeno, nedavno rečeno deci od strane ubicinog oca:

"Vi morate da volite svog oca jer je on ubio vašu majku zato što vas puno voli".

Zbog te izjave mu je zabranjeno da više viđa svoje unuke.

Porodicu brine ovo vezano za decu. Rešeni su da ih zaštite od daljeg povređivanja. Bilo od ljudi ili institucija, bilo direktno ili indirektno.

Posledice su opasne po njihovo mentalno zdravlje. Apel upućujemo svim institucija, posebno onima za zaštitu prava dece.

Sve o presudi pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs)