9 bolnih pitanja oca ubijene doktorke u Kragujevcu: Majku dvoje dece muž ubio na spavaju, a dobio 20 godina

"Ovom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu ponižena je doktorka Milena, njena deca Ilija i Minja i mi kao njeni roditelji"

Milena Maksimović (35), ugledna doktorka iz Kragujevca ubijena je na svirep i podmukao način 25. marta 2022. godine. U glavu joj je, dok je spavala, iz magnuma 357 pucao suprug Vladimir (42), iz pištolja za koji nije imao dozvolu. Nesreća majka dvoje dece bitku za život izgubila je 6 dana kasnije u UKC Kragujevac, a njen "dželat" umesto da dobije doživotnu kaznu zatvora koju je odredio Viši sud, po odluci Apelacionog suda dobio je 20 godina.

Tim povodom pričali smo sa Miroljubom, ocem ubijene doktorke koji je za Telegraf rekao da je ovom presudom ponižena njegova pokojna ćerka Milena, njena deca Ilija i Minja, kao i njeni roditelji.

Preporučujemo

"Ovom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu ponižena je doktorka Milena, njena deca Ilija i Minja i mi kao njeni roditelji. Apelacioni sud je potvrdio mišljenje Višeg suda i veštaka da je ubica lišio života pokojnu Milenu na surov i podmukao način.

Pitam se, da li ubistvo na surov i podmukao način ima olakšavajuće okolnosti?

Da li je primeren život posedovanje oružja 8 godina bez dozvole (iskaz Đorđa Đorđevića)?

Da li je primeran život nabavka "magnuma" 357 pre ubistva pokojne Milene?

Da li je jednom preležana korona olakšavajuća okolnost? Zajedno smo bili u karantinu, moja supruga nam je donosila hranu i čuvala decu.

Da li su zdravstvene prilike za koje ne postoje lekarski nalazi i pisani dokumenti olakšavajuće okolnosti?

Da li sud u jednom delu presude prihvata nalaz i mišljenje veštaka psihijatarske struke da postojanje napetosti u vidu gneva, besa nije uticalo na psihičke funkcije kod ubice, a u drugom delu postaje kontradiktoran i sam sebi skače u usta i daje mu olakšavajuću okolnost u vidu smanjene uračunljivosti?

Da li je olakšavajuća okolnost ljubav i posvećenost deci dok je Milena radila u Nemačkoj - to je mišljenje suda?

Istina je sledeća, za 3 godine pokojna Milena je 21 put dolazila u Srbiju. Dokaz je uvid u njen pasoš i dokument pogranične policije o ulasku i zlasku iz zemlje. Za 3 godine deca su više od dve trećine vremena provodila u Nemačkoj ili sa majkom kada je boravila u Srbiji.

Dokaz- uvid u dečje pasoše. Dosta vremena su provodili i kod nas čuvajući ih moja supruga. Zbog ovih pobijenih olakšavajućih okolnosti, sud je mišljenja da je kazna prestroga.

Da li za ubistvo na surov i podmukao način postoji blaža kazna?

Po mišljenu Apelacionig suda izgleda da postoji.

Da li na sednici veća treba biti prisutan tužilac Apelacionog tužilaštva da brani optužnicu i presudu Višeg suda ili bar da svojim prisustvom udostoji žrtvu?".

Podsetimo, kao jedno od obrazloženja ove odluke, Apelacioni sud je naveo da je Maksimović vodio primeren život, o čemu, kako su naveli u presudi, svedoči činjenica da nije ranije osuđivan, uprkos tome što mu se osim ubistva, na teret stavlja i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Za to delo je dobio 2 godine zatvora, a konačna odluka Apelacije je da Vladimira Maksimovića osude na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

Takođe se u presudi navodi: "Suprotno navodima žalbe, da sud odbranu okrivljenog nije doveo u vezi sa nalazom i mišljenjem veštaka psihijatrijske struke i postojanje stanja afektvine napetosti u vidu afekta ili besa, srednjeg stepena, a zbog elemenata poremećaja u strukturi lilnosti, ovaj sud ukazuje na izjašnjenje predstavnika komisije veštaka na glavnom pretresu da u predmetnoj situaciji afekt gneva srednjeg intenziteta nije u bitnom stepenu uticao na psihičke funkcije kod okrivljenog u smislu izmene ponašanja u bitnom stepenu, kao i da je test na psihoaktivne supstance kod okrivljenog bio negativan, iako je okrivljeni u svojoj odbrani naveo da je konzumirao veću količinu sedativa.

Dok se kao jedna od odluka Apelacioniog suda da se donese gore navedena presuda kao olakšavajuća okolnost navodi to da maksimović ima zdravstvenih problema od dva puta preležane korone, kao i to da je krivično delo učinio u stanju smanjene uračunljivosti, pa su po oceni ovog suda osnovani žalbeni navodi kojima se ukazuje da je prvostepeni sud okrivljenog za kivično delo teško ubistvo prestrogo osudio na kaznu doživotnog zatvora.

Detalji presude: Milena spakovala i njegove stvari za odlazak u Nemačku, a on je ubio

Po oceni ovog suda, ostvarena je i subjektivna komponenta podmuklosti kroz okolnosti koje ukazuju da je okrivljeni postupao lukavo, smišljeno odabrao tranutak i način izvršenja dela, zloupotrbljavajući poverenje oštećene sada pokojne Milene. Stoji činjenica da su se oštećena i okrivljeni te noći raspravljali, svađali u vezi odlaska u Nemačku, međutim, kada se ima u vidu da je oštećena spakovala i stvari okrivljenog za odlazak u Nemačku, da tamo zajedno žive sa decom, da je legla na trosed u položaj za spavanje (okrenuta prema naslonu troseda sa levom rukom ispod levog obraza), očigledno je da se nije osećala ugroženo, niti je očekivala napad, bila je umorna i pospana, jer kada je bila te noći kod roditelja majci je rekla da je popila tabletu za smirenje i da joj se mnogo spava (iskaz svedoka Zore Milošević), nije ni znala da okrivljeni poseduje oružje (odbrana okrivljenog).

Okrivljeni je iskoristio tu situaciju, budući da je bila kasna noć kada su svi spavali i upotrebio revolver koji je nekoliko dana pre kritičnog događaja sa spratnog dela kuće spustio u predsoblje, u neposrednu blizinu dnevne sobe gde je delo učinjeno, što govori da je okrivljeni postupao smišljeno, lukavo, prevarno, neiskreno i sa zlom namerom, s obzirom da oštećena sada pokojna Milena u položaju u kome se nalazila povredno oružje nije mogla da vidi, samim tim nije mogla ni da se brani, a takvo ponašanje okrivljenog nije očekivala, imala je u njega poverenja (po izjavi svedoka roditelja sada pokojne Milene, oštećena se nikada nije žalila da je okrivljeni fizički ili psihički maltretira).

Shodno napred navednom, po oceni ovog suda, okrivljeni je predmetno delo ubistvo učinio na posebno prikriven i potajan način ispoljavajući lukavost, smišljenost da se iskoristi situacija i zloupotrebljavajući poverenje oštećene, koji prevazilaze normalnu obazrivost kod vršenja ovog krivičnog dela, te je ispunjena kvalifikatorna okolnost podmuklosti, koja ovo ubistvo čine teškim u smislu člana 114 stav 1 tačka 1 KZ, pa su suprotni žalbeni navodi branilaca okrivljenog neosnovani.

Ubio je kad je zaspala, tu bila i njihova deca

Podsetimo, on je, kako se navodi u optužnici, čekao da nesretna žena zaspi, a onda joj je dok je bila u dubokom snu, u 03.15 sati ujutru, ispalio jedan hitac u glavu iz revolvera kalibra Magnum 357. U kući su u tom trenutku bila i njihova deca. Metak ju je pogodio u “desnu zaglavičnu jamu”, odnosno ispod desnog uha, i naneo joj izuzetno teške povrede. I pored truda celog lekarskog tima i brojnih operacija, rane su bile takve da joj nije bilo spasa, pa je preminula nakon šest dana, 22. maja, tri dana nakon što joj je konstatovana moždana smrt i kada je isključena sa aparata za disanje.

Njoj je tim hirurga u UKC Kragujevac istog dana kada je povređena uradio višečasovnu operaciju u nameri da joj se spasi život, ali je po svemu sudeći, vremenski period u kome je njen mozak bio bez kiseonika bio preveliki, pa je došlo do trajnog odumiranja moždanih ćelija.

Ubica je odmah nakon zločina seo u automobil i pobegao iz kuće, a nesretnu ženu su pronašli njegovi roditelji koji žive u drugoj kući u istom dvorištu, i koje je probudio pucanj. Odmah su pozvali hitnu pomoć, a za Vladimirom je policija raspisala potragu.

Istog dana oko 15 časova u blizini kuće u kojoj se dogodila tragedija primećen je automobil u kome je bio Vladimir Maksimović, u policija ga je opkolila. Tako je započela tročasovna pregovaračka drama u kojoj je ubica vidno rastrojen i naoružan vagao između samoubistva i predaje. Na kraju je nakon nagovora rođaka ipak odlučio da odloži oružje i da izađe iz vozila, nakon čega je odmah uhapšen.

U vozilu je nakon hapšenja pronađenja njegova jakna, flaša energetskog pića i voda… Na retrovizoru okačene brojanice i krst.

Nesretna Milena je bila lekar, i radila je u Nemačkoj sve vreme pripremajući papire kako bi tamo otišli njen suprug Vladimir i dvoje dece.