"Uskratili ste mi da ga pomirišem, umesto toga brišem hladan mermer": Reči majke ubijenog Filića kidaju dušu

"Žalim se i ja što moram već četiri i po godine da vas gledam po sudnicama, da me vaši roditelji rođaci provociraju direktno me gledajući u oči, ne bi li me dodatno povredili i dosolili ovu ranu?"

Na današnjem glavnom pretresu pred Apelacionim sudom, odbijen je predlog odbrane za novim medicinskim veštanjem i time je suđenje za ubistvo Stefana Filića završeno.

Odluka Apelacije će biti saopštena preko Višeg suda u Smederevu.

Preporučujemo

"Teatralna gluma Bojovića prilikom završne reči, izlivi žaljenja i kajanja nisu novost za nas, traženje oprosta je deo predstave na savet branioca, dok se kod drugo optuženog ne može uočiti nikakva emocija. Apelaciono tužilaštvo ostaje pri ranijim navodima, da je na osnovu svih izvedenih dokaza, slučaj dovoljno jasan i traži maksimalne kazne od po 20 godina za obojicu. Počeću svoje obraćanje ovom potresnom pesmom, koju još uvek nisam uspela da pročitam do kraja, a koju mi je posvetila naša prijateljica i pesnikinja Zvezdana. Nekako na pola stanem i nemam snage a i kako bih, kad je teška kao moja večita bol i tuga, kao crna zemlja. Toliki je moj život, ceo je stao u stao u nju.

Retko mogu da se oglasim u javnosti, moje rane su još uvek otvorene, krvare iz dana u dan sve više. Tek iako pomislim da počinju da se krpe, kad ono ih neko otvori, rovari po njima i iznova ih produbljuje i ponovo raskrvari.

Bogu hvala da većina roditelja ne zna za moju bol, jedino roditelji koji su izgubili svoju decu mogu razumeti šta znači kad ti se dete ne vrati kući iz škole, sa treninga, sa posla ili iz provoda.

Moje sam poslala da radi, a kasnije da se provede. Nisam ni slutila da će naše sledeće viđenje biti u bolničkoj postelji, u najdubljoj komi i kasnije u mrtvačnici. Da je bar mogao da čuje moj plač i moljenje da se probudi? Nadala sam se dobrom, a izgubila sam te proklete noći nešto najsvetije, nešto najlepše i najbolje - SINA.

Celu sebe sam sahranila zajedno sa njim, a taj jedan maleni deo što je ostao pokušava da preživi, da se nađe mlađem sinu i ostvari pravdu za svoje dete. A šta bi bila pravda kad jednoj majci oduzmete sina, šta bi to moglo da je povrati u život, da joj vrati nadu da će možda moći da nastavi? Možda doživotni zatvor, možda umesto sramnih i neosnovanih žalbi, jedno ljudsko priznanje počinjenog dela?

Možda bi jednoj majci bilo lakše kad ne bi morala da sluša laži, pokušaje izvrtanja činjenica i sramno vađenje na sudu? Možda bi ta majka malo smirila svoju dušu i poživela još koji dan, ali ne, zašto bi se njoj olakšalo kad je bolje da je već tako mrtvu dokrajičite jer je njoj uskraćeno svako pravo da se žali.

A vama i vašim žalbama nema kraja, žalite se kako su vas mediji predstavili nasilnicima, kako niste mogli prilikom kritičnog događaja, a za 50 sekundi izazvati uznemirenje javnosti,pri čemu je jedan mladi i nedužan život nasilno ugašen? Žalite se što, dok ste ih neprestano tukli, nisu prekinuli sukob pozivanjem policije, ili pobegli ?

Žalite se na veštake, na presudu relevantne ustanove, žalite se na nas roditelje koji pokušavamo na dostojanstven i legitiman način da ostvarimo ono što zaslužujete,a to je da u skladu sa zakonom, odgovarate za počinjeno delo.

Žalite se izgleda što smo uopšte još živi?

Žalili se mnogi i na vas,četiri godine pre ovog, plakala je još jedna majka čiji je sin 20 dana pod budnim očima lekara sa teškim telesnim povredama nekako uspeo da preživi, a kazna,"društveno koristan rad", rad sa decom sa posebnim potrebama?

Žalili se ljudi i na razbijanje noseva i bacanje klupe po školi, razna vaša divljaštva i procesuiranja, što je sve potkrepljeno činjenicama i stoji u spisima sudskog postupka.

Žalila se cela Velika Plana i okolina, baš ona koju niste imali kad da uznemirite, izlazeći na ulice posle Stefanovog ubistva u protestnim šetnjama, tako izražavajući svoje nezadovoljstvo što su poneke institucije zakazale i nisu na vreme prepoznale i sankcionisale "tako fine ljude". Žalilo se i oko 5250 potpisnika kad je jedan od vas izdejstvovao olakšavajuće mere pritvora, žali se i dan danas kad se u velikom broju odaziva svim skupovima i događajima vezanih za Stefana, dobrog i vrednog đaka, pre svega kvalitetnog čoveka, koga ste im baš vi oduzeli.

A dok vi ulažete žalbe na svoj status, dok prebacujete krivicu jedni na druge, ja iznova i iznova umirem u isčekivanju da se i posle ovoliko vremena moje dete pojavi na vratima sa osmehom, da me zagrli i kaže mi mama i pohvali se za neki svoj položeni ispit, za neku svoju desetku dobijenu svojom zaslugom. Uskraćena sam i da mi kaže da se zaljubio, da hoće da se ženi, da ću postati baka... To ste mi vi tako "fini" uskratili imam svo pravo ovog sveta da to kažem.

Uskratili ste mi da ga pomirišem, da mu kažem da ga volim, ma sve ste mi uskratili. Umesto toga brišem hladan mermer svakog dana, provodim pola dana na groblju, dok vaše majke imaju mogućnost da vas zagrle, šalju pakete i vide vas bar jednom nedeljno u pritvorskoj jedinici.

Umirem svaki put kada pročitam u spisima da je - nasilna smrt Stefana Filića u direktno uzročno - posledičnoj vezi sa povredama glave koje je zadobio šutiranjem u glavu pri čemu je došlo do difuznog krveranje između listova mekih moždanica koje su nastale pod naglom rotacijom i hiperekstenzijom glave, jednom rečju - mozak mu je raznesen i da su sve povrede u tom predmetnom događaju koje je zadobio skupno procenjene u vreme nanošenja predstavljale tešku telesnu povredu konkretno opasnu po život.

Žalim se i ja što moram već četiri i po godine da vas gledam po sudnicama, da me vaši roditelji rođaci provociraju direktno me gledajući u oči, ne bi li me dodatno povredili i dosolili ovu ranu?

Na mnogo što šta još bih mogla da se žalim, mnogo toga je nedorečeno, ništa mi ne može vratiti moje čedo, ali za mene kao majku bi možda doživotni zatvor bio jedina prihvatljiva kazna za ono što su mu učinili, ali ni tad se ne bi bili ni u približnoj poziciji, jer bi i tad njihove majke mogle da ih zagrle, da im se nadaju, a meni i dalje ostaje hladan mermer i samo pusta želja da vidim svoje dete. Ja zakon ne poznajem dovoljno dobro, ali čujem da mogu maksimalno 20 godina, što je zastrašujuće s obzirom na činjenicu da su ga lišili života kada je imao najlepših 18, i bio na pragu svog života i uspeha. Nadam se da će se na Apelacionom sudu brzo završiti proces suđenja, da će i njihova odluka biti odmerena u skladu sa zakonom i da će krivci konačno u zatvor", rekla je Stefanova mama.

Glavni pretres je zakazan za sutra 17 .05. u 10 časova.

(Telegraf.rs)