"Njemu dugujem sve što sam postao, pomogao je da shvatim za šta se vredi boriti": Otac o sinu koga više nema

J. V.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Boris i njegova devojka Dejana Neralić poginuli su 18. oktobra 2022. godine u stravičnoj saobraćajnoj nesreći

Foto: Facebook/Vladimir Majorski

Vladimir Majorski, otac Borisa Majorskog (18) koji je poginuo na motoru kod Beške objavio je na Fejsbuku potresno pismo o svom sinu.

Boris i njegova devojka Dejana Neralić poginuli su 18. oktobra 2022. godine u stravičnoj saobraćajnoj nesreći.

"Pomogao mi je da shvatim šta je pravi cilj i za šta se vredi boriti, da osetim koliko je života sadržano u jednom gramu bezuslovne ljubavi i da kada god poželim, mogu da vidim druge, lepše svetove, čak i tamo gde ih nema. Njegov način je bio poput cveta, nežno iskren i okrenut ka suncu. To mu nikada neću zaboraviti".

"Moram da vam se poverim jer stalno imam osećaj da upravo njemu dugujem sve ono što sam postao i sve ono što ću najverovatnije postati".

"Budućnost. Tek što je pomenemo, a već je tu. Vreme leti, grabi sate poput najbržih ptica, dani prolaze, često nas i ne primećuju, baš kao mladost kada prolazi pokraj starosti. Ponekad me sretne. Ponekad je sretnem. Valjda se kosmos još uvek trudi da poveže svoje prvobitne niti. Za razliku od njega, mi smo odavno odustali. Samo poneki zagrljaj zaluta, onako nedovršen, u prolazu dok smenjuju se godišnja doba. Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće. Mi smo tišina želja. Nemamo mi tu snagu. Kost po kost lomili su teški lanci, pravilo za pravilom od nas je napravilo strance".

"Međutim, morao sam da smislim način. Morao sam nekako da prevarim svet. Shvatio sam da ako nismo u mogućnosti da sačuvamo osobu, trebalo bi da sačuvamo u sebi ono najbolje o njoj. Znam da neka sećanja nisu lagan teret za nošenje, ali tu su, ona su deo nas. Lepi trenuci i srž drage osobe zaslužuju makar jedan siguran brod u moru naših sećanja. Neka plove, odatle ih niko ne može odvesti, tu su na sigurnom".

(Telegraf.rs)