Mihajlović ubijen pre pet godina: Tužilaštvo tvrdi da je prva žrtva klana Belivuk, da je otrovan, pa spaljen

Pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića navodno su ubili Gorana MIhajlovića da bi preuzeli njegov posao sa narkoticima

Goran Mihajlović, kog je Tužilaštvo za organizovani kriminal označilo kao prvu žrtvu klana Veljka Belivuka i Miljkovića, ubijen je na današnji dan pre pet godina. Prema navodima optužnice, u otmici i ubistvu Mihajlovića učestvovali su Veljko Belivuk, Marko Miljković, okrivljeni saradnik Nikola Spasojević, Vlade Draganić i Miloš Budimir.

Kako je navedeno u optužnici, oni su Mihajlovića života lišili iz koristoljublja, na svirep način, tako što su Belivuk i Miljković tokom marta 2019. godine doneli odluku da ubiju Mihajlovića jer je bio pripadnik suparničke kriminalne grupe koja je držala, nabavljala i prodavala veće količine droge.

Preporučujemo

Tokom planiranja otmice i ubistva, Belivuk je, navodno, naložio okrivljenom Saradniku Nikoli Spasojeviću, koji je potpisao sporazum sa tužilaštvom i odao informacije klana u zamenu za blažu kaznu, da kupi radne kombnezone, čizme, kape, najlon, kabl, lanac, rukavice, čekiće, macole, korišćene automobilske gume i džakove ćumura. Sve to je Spasojević, kako je navedeno u optužnici, kupio novcem koji mu je Belivuk dao, pa su njih dvojica, zajedno sa markom Miljkovićem, sve stvari kamionom Spasojevićevog brata odvezli na plac u Surduku.

Mihajlović je, kako tvrdi tužilaštvo, od strane pripadnika klana najpre odveden u kuću u Ritopeku, koja je imala skrivenu prostoriju. Tamo su mu sivom lepljivom trakom oblepili gornji deo lica do nosa, tukli ga, mučili i ispitivali o tome gde i koliko droge drži. Prinudili su ga da im da šufru za otključavanje svog telefona sa kriptovanom aplikacijom "Skaj", a potom se, koristeći njegov telefon, dopisivali sa Mihajlovićevim poznanikom Aleksandrom Nuždićem. Od njega su tražili da im preda mašinu za pravljenje tableta, oko 30 kilograma marihuane i malokalibarski pištolj "vastok", kao i pištolj "zastava", model 57. Takođe, tražili su pištolj "tetejac" uništenog fabričkog broja, kao i jedan "škorpion" i jedan "kalašnjikov", koje je Mihajlović neovlašćeno držao kod priajtelja.

Postupajući po uputstvima koje je dobio u porukama, Nuždić je tokom noći sve navedene stvari dovezao u "renou" koji je sostavio na parkingu u blizini Prekršajnog suda, a ključ od vozila ostavio je na zadnjem točku. Iste noći Velivuk je naložio Spasojeviću da dođe do kuće u Ritopeku da zajedno sa Vladom Draganićem čuva Mihajlovića, što je okrivljeni saradnik i uradio. Njih dvojica su, prema navodima optužnice, naoružani čuvali vezanog Mihajlovića u skrivenoj prostoriji, dok su Belivuk i Miljković otišli iz kuće.

Oni su 2. aprila rekli Spasojeviću da doveze kamion, kupi pesak i natovari ga u tovarni deo kamiona, kako bi telo oštećenog Mihajlovića iz kuće u Ritopeku prevezli do placa kuće u Surduku, gde su prethodno ostavili sve stvari koje su kupili. Dok je Spasojević odvezao pesak, Miljković i Belivuk su, kako tvrdi tužilaštvo, ubili Mihajlovića tako što su ga otrovali. Telo su potom umotali u najlon, pa su četvorica sada okrivljenih preneli telo u kamion, pokrili ga peskom i odvezli u Surduk.

Na placu su napravili lomaču od automobilskih guma, ćumura i granja, koju su polii benzinom i zapalili. U optužnici je navedeno da je Belivuk potom nesagorele delove tela Mihajlovića usitnio macolom, a potom su ih skupili u džak i odneli do Pupinovog mosta, odakle su džak bacili Dunav i to tako što je okrivljeni Miloš Budimir došao do placa kuće u Surduku i "škodom" išao ispred kamiona proveravajući da li ima policije.

"Morali bismo i nju"

Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević ispričao je pred sudom da se, dok su palili telo Mihajlovića, pojavila komšinica, a da je Belivuk, nakon njenog odlaska rekao: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju!"

Iako je, odgovarajući na pitanja advokata Ivana Ninića, žena koja je navodno videla Belivuka i ostale na placu u Surduku Verica Predić rekla da mladića s kojim je pričala verovatno ne bi prepoznala, Veljko Belivuk, koji dosad nijednom nije propustio da postavlja pitanja, ovog puta nije izašao iz prostora u kom sede okrivljeni, već je pitanja postavljao Marko Miljković. Ukoliko su navodi iz optužnice tačni, takva odluka Belivuka može da znači samo jedno - da nije izašao da postavlja pitanja Verici Predić kako ga ona ne bi prepoznala.

Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević je tokom svog neometanog izlaganja opisao kako je izgledao dan kada su spalili telo Gorana Mihajlovića.

- Sekao sam drveće i grane kako bi vatra bila što jača. To je trajalo do kasno uveče. Pre nego što će se smračiti, komšinica s desne strane, koja ili živi u toj susednoj vikendici ili je samo svratila, u jednom momentu je prišla ogradi. Ja sam se nalazio iza šupe, blizu te ograde, gde sam čuo da Veljko razgovara s tom gospođom. Posle određenog vremena, prestaje da priča s njom, vraća se i komentariše: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju!" - ispričao je Nikola Spasojević.

Miljković je, iznoseći primedbe, rekao da se Spasojevićev i iskaz svedoka ne poklapa.

- Da je pričala sa Veljkom Belivukom, ona bi odmah zanala da je to Veljko Belivuk, ne bismo morali ni da radimo prepoznavanje kako se radi po zakonu. Spasojević je rekao da smo rekli "dobro je da nije videla, morali bismo i nju". Svedokinja je bila dovoljno blizu da vidi da li je u pitanju telo ili ne. Ne Stoji spasojevićeva teza da smo palili čoveka, a ni da smo bili tamo - tvrdio je Miljković.

(Telegraf.rs)