"Drugarica je Sofiji rekla da ne izlazi iz WC. Nije je čula od pucnjave": Majka o ubistvu ćerke u "Ribnikaru"

Na današnjem ročištu svedočila je majka ubijene učenice sedmog razreda Sofije Negić, dok su, nakon što je javnost isključena, iskaze dali braća i sestre četvoro dece

Parnični postupak protiv porodice Kecmanović i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", koje je tužilo 27 članova porodice dece ubijene u toj školi i čuvara Dragana Vlahovića, nastavljen je danas, a svedočila je majka Sofije Negić Milanka Negić.

Na današnjem ročištu svedočila su i braća i sestre četvoro ubijene dece, a taj deo ročišta bio je zatvoren je za javnost.

Preporučujemo

Na jučerašnjem ročištu svedočili su Nina i Dragan Kobiljski, Bojan i Marija Asović, Dragana i Branko Anđelković i Slobodan Negić.

Ona je na početku svog svedočenja istakla da punomoćnica tuženih Marina Ivelja "vređa porodice time što iznosi informacije koje nisu predmet spora".

- Ukoliko se to ponovi, očekujem od suda da nas zaštiti - rekla je.

Potom je počela da govori o svojoj ćerki Sofiji, njenom odrastanju i njihovom porodičnom odnosu.

- Sofija je bila nestvarno stvorenje. Kada se rodila pitala sam se da li je moguće da se nešto toliko voli. Oplemenila bi svaki prostor u koji bi ušla. Svi vaspitači govorili su da ne voli da se svađa i da je uvek medijator kada se drugi posvađaju - ispričala je Negić.

Kada su se Slobodan i ona razveli, kako je ispričala, prihvatili su još veću odgovornost prema detetu.

- Kada smo vreme provodile same, to je bilo izuzetno. S druge strane, Slobodan je sa njom provodio sve svoje slobodno vreme. Kad se njih dvoje sretnu, to je bila neverovatna količina sreće. Svi su govorili o tome koliko joj je bio posvećen - dodala je.

Kako je rekla, osim što joj je bila ćerka, Sofija joj je došla kao sestra koju nikad nije imala i koju je uvek želela.

- Ovo što sam danas sam zahvaljujući Sofiji. Ja sam se za tih 13 godina još štelovala kao roditelj. Sofija je mnogo pomagala oko mog sina iz drugog braka. Bilo joj je krivo što zbog bebe imam manje vremena za nju, ali sve se brzo sredilo - ispričala je.

O Sofijinim problemima u školi 

Kako je rekla, nije se obraćala školi, "za razliku od majke dečaka koja je pisala sa službenog mejla i potpisivala se kao doktor".

- Ja se nikada školi svoje ćerke ne bih obratila sa svog advokatskog mejla. Sramota - dodala je.

Kako je rekla, njena ćerka je u sedmom razredu poželela zelene pramenove, što je ona podržala.

- Plašila se šta će da kaže pedagoškinja. Deca su je mrzela. Pozvana je na razgovor zbog zelenog pramena i rekla da to nije primereno za školu. Htela sam da idem da razgovaram sa pedagoškinjom, ali je Sofija rekla da će ona to da reši sama. Rečeno joj je da ima sedam dana da skine pramenove. Stalno je imala neke svoje istrage. Posle sedam dana, Sofija joj je rekla da je pričala sa mnom i da sam rekla da joj je kosa u redu, a pedagoškinja joj je odgovorila: "Nisam te poslala kod mame, nego kod frizera" - ispričala je izrevoltirana majka.

Kako je objasnila, imala je potrebu da objasni pedagogu škole da se "tako ne razgovara sa detetom", kao i da se nada da će njena ćerka uvek prvo njoj da se obrati, ali i da je ona ta koja bi Sofiji morala da da novac za frizera.

- Sofija nikada nije spomenula dečaka. Nisu išli u isto odeljenje. Čula sam da je stalno govorio o tome da su njegovi roditelji važni i da je pričao o oružju i streljani - dodala je.

Sofijina drugarica ispričala šta se desilo

Poslednji put je ćerku videla 2. maja oko 17 sati, kada je otišla iz vikendice za Beograd. Nije želela da propusti slikanje. Kobnog 3. maja ustala je uznemirena, skuvala kafu, a onda oko 9.10 sati videla poruku prijateljice koja ju je pitala šta se dešava i rekla da je bila pucnjava u školi.

- Dok moje dete leži, ja odgovaram: "Svašta, kakva pucnjava u školi?". Pisala sam u roditeljskoj Viber grupi, niko nije znao šta se dešava, nisu se čuli sa decom. Poslali su da su deca u sali, a meni se Sofija nije javljala - ispričala je.

Kako je objasnila, čula se sa Sofijinom drugaricom koja joj je rekla da su bile u toaletu kada je počela pucnjava.

- Rekla mi je da je čekala Sofiju ispred. Kad je počela pucnjava, sakrila se u kabinu pored i popela se na wc šolju. Govorila je Sofiji da ne izlazi, ali ona je nije čula od pucnjave. Sofija je istrčala. Rekla je da je videla Sofiju da leži pored klavira, ali da su u školi rekli da nema povređenih. Kada sam je pozvala drugi put, rekla mi je da je videla da je Sofija pogođena u ruku, da ne brine, - dodala je.

Odmah je krenula za Beograd.

- Suprug mi je javio da na televiziji ide kajron da se svi koji ne znaju gde su im deca jave u policiju. Slobodanu je to isto javio policajac kom je ostavio svoj broj u bolnici. Sedela sam tamo i razmišljala o tome da če da mi kažu najgore vesti. Kada smo ušli, rekli su: "Nažalost, nemamo dobre vesti". Vrištala sam, šetala po prostoriji, Slobodan je pao na kolena. Rekli su da su sigurni da je to ona - ispričala je Negić.

"Osećam se mrtvo"

- Osećam se mrtvo, mrtav čovek hoda. Jedino kad se baš udubim u igru sa sinom mogu da se isključim na kratko. Muziku slušam na silu jer je to moja veza sa Sofijom, ali ne čujem je i ne osećam isto. Idem na skijanje na silu jer smatram da nije u redu da to uskratim sinu, iako sam prvobitno mislila da nikada više neću otići na skijanje. Sve je na silu, ništa više nije spontano. Vreme ovo sigurno neće zalečiti. Igor Jurić je bio u pravu kada je rekao da je vreme najgori neprijatelj - rekla je.

Kako je ispričala, Sofijina soba i dalje je u istom stanju u kom je bila tog 3. maja.

- Svako jutro uđem, upalim svetla, upalim njen telefon i pustim muziku. Poljubim njenu sliku, popričamo. Uveče ugasim svetlo, ugasim telefon, pozdravimo se - zaključila je.

Naredna ročišta zakazana su za 4. i 5. april. Za tada su u sud pozvani Vladimir i Miljana Kecmanović, razredna starešina odeljenja VII2, psiholog i pedagog škole kao i nekadašnja direktorka.

Advokatica Kecmanovića dobila opomene

Punomoćnica tužene porodice Marina Ivelja je na početku jučerašnjeg ročišta zatražila spajanje dva parnična postupka, kao i prekid postupka.

- Ovde su enormni troškovi. Vrednost movine tužene porodice je 598.500 evra, dok će se javnom prodajom dobiti i manje. Ovi postupci su za porodice stradalih beznačajno mali, mizerni i iracionalni za njihovu bol. Ovo nema smisla. Imovina ne može da pokrije čak ni jednu porodicu - rekla je Ivelja.

Istakla je da tuženi "nose teret i odgovornost i osećaju bol".

Ivelja je dva puta opomenuta od strane suda zbog priče o novcu.

- O memorijalnom centru i drugim stvarima možete da se dogovorite van ročišta. Ako ne možete da priđete porodicama, znači da nisu za dogovor van sudskog postupka - rekla je sudija.

Ivelja je potom govorila i o dokazu u vidu video i foto materijala, koji je želela da priloži, a tiče se dozvole koju je dečaku navodno obezbedio streljački klub Partizan, zbog čega su, kako je rekla, roditelji mislili da je dečaku dozvoljeno da odlazi u streljanu i dodala je da je on tamo bio samo tri puta. Tražila je i da se za svedoka pozove sekretar Streljačkog saveza Srbije Nenad Petković.

Punomoćnik porodica stradalih Ognjen Božović, rekao je da bi o spajanju postupaka morao najpre da razgovara sa klijentima, ali da za prekid postupka nema osnova.

Sudija je odbila dokazni predlog punomoćnice Kecmanovića, kao i predlog za saslušanje svedoka.

Na jučerašnjem ročištu svedočili su Slobodan Negić, Bojan i Marija Asović, Dragan i Nina Kobiljski, kao i Dragana i Branko Anđelković.

(Telegraf.rs)