Malog Dušana iz "Ribnikara" su 1997. ubili nacisti: Njegov sestrić nosi ime po njemu, i ima poruku za Srbiju

Ekipa Telegrafa posetila je Dušana Marinkovića na radnom mestu, u Sveriges Radiu u gradu Malme

Dušan Marinković, sin Duške Jovanović, rođene sestre Dušana Jovanovića (14), đaka osnovne škole "Ribnikar", koji je ubijen 18. oktobra 1997. godine u Beogradskoj ulici, kada su mu život oduzeli pripadnici "Skinheds" pokreta Milan Čujić i Ištvan Fendrik koji su tada imali 17 godina, sa svojom porodicom živi u gradu Malme u Švedskoj u kojoj živi i njegova majka sa svojom porodicom. Po zanimanju je novinar, a ujedno se zalaže i za prava Roma.

Ekipa Telegrafa posetila ga je na radnom mestu, u "Sveriges Radiu" u gradu Malme.

Preporučujemo

U potresnoj ispovesti Dušan, koji je dobio ime po ubijenom ujki, ispričao je kako izgleda njegov život obavijen velom ove tragedije i na koje sve načine se zalaže za prava Roma.

"Dobio sam ime po ubijenom ujki i kada sam bio mlađi, umeli su da nas pobrkaju, babe i dede. Govorili su, a ti si od Ace i Milice sin, ja sam morao da objasnim: "ne baba, ja sam od Duške sin, Dušan je umro". Iako nisam rođen tada, čuo sam tu priču 1.000 puta. To je bolelo, odrastao sam sa tom pričom", počinje svoju ispovest Dušan za Telegraf.

Na pitanje, šta bi rekao ubijenom ujki da može jednom da ga vidi, kaže:

"Rekao bih mu da nije umro bez razloga, jesu bile tragedije u našoj porodici posle njegovog ubistva, ali Srbija se tada skupila... Eto, svake godine se priča o tome, svake godine dolaze ljudi na godišnjicu i ostavljaju cveće. Njegova smrt je antirasistički simbol".

Nakon Dušanovog ubistva, tragedije u porodici Jovanović su se nizale. Baka Milica se ubila iz trećeg puta, a deki Aleksandru je puklo srce od tuge.

"Baba je bila srećna kada nas vidi, nasmejana, volela je da se šali. Sećam se kada sam počeo da pušim, majka mi nije davala, ali baba jeste. Deda je bio legenda u Mirijevu, uvek je bio za šalu i jako pošten čovek. Samoubistvo bake Milice je bilo šok. Bila je nedelja oko 13 časova kada su javili da se ubila. Seo sam u autobus, nabavio sam pare i otišao za Srbiju, bilo je puno ljudi...

Ali, znate kako, ona je mnogo puta pričala o tome da će se ubiti. Nije se pazila, nije prošao dan a da nije pričala da hoće da umre, da vidi svog sina, da bude sa njim zajedno. Tri godine posle Dušanovog ubistva, ona je rodila Kristinu koja ju je ipak spasila da poživi još 15 godina. Dok je Kristina rasla ona nije pokušala da oduzme sebi život. Kada je Kristina napunila 15 godina, ona je tada to uradila. Mislila je da je Krsitina dovoljno odrasla da može da brine o sebi, a ona je otišla kod svog sina. Deda Aleksandar je umro godinu i po dana kasnije. Dedu je tuga ubila u srce, a baku u dušu", priča Dušan i ističe da ne bi voleo da se vidi sa ubicama svog ujke.

Dušan Marinković radi kao novinar u Švedskoj.

Napisao je knjigu i zalaže se za prava Roma.

Takođe je snimio i pesmu koju je posvetio ubijenom ujki:

"Ja sam novinar, bavim se raznim temama, ali na televiziji radim programe o Romima, dokumentarne filmove, u goste dolaze poznati Romi, iz inostranstva... Važno je da mi Romi pričamo o tim stvarima koje su važne za nas, a ne da drugi pričaju našu istoriju. Znate kako, Romi za neki posao moraju duplo više da se potrude, pa opet da budu na minimalcu. Kada se priča o Romima, uvek se vezuju za muziku ili kriminal. Ali ja ne idem svaki dan i mislim o tim stvarima, ne provodim dan tako što mislim da me svi mrze, da su rasisti. Mislim kao i svaki drugi čovek o normalnim stvarima, o zdravlju, poslu, porodici...", kaže on.

*** Ekipa Telegrafa bila je u gostima i kod Duške Jovanović koja živi u mestu Treleborg nedaleko od grada Malme***

Njenu tešku ispovest pogledajte OVDE.

(Telegraf.rs)