Ovo je odluka Apelacionog suda u slučaju presude Goranu Džoniću: Potvrđen mu doživotni zatvor

Porodica Đokić poslednji put viđena je 26. septembra 2021. godine u Moravcu gde su bili na večeri kod Goranove majke Stojanke

Apelacioni sud u Nišu pravnosnažno je osudio penzionisanog vatrogasca Gorana Džonića na jedinstvenu kaznu doživotnog zatvora zbog teškog ubistva i dva dela nedozvoljenog držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija.

Na taj način potvrđena je odluka Višeg suda u Nišu doneta 13. juna 2023. godine kojom je za ubistvo brata od tetke Gorana Đokića, njegove supruge Gordane i dvadesetpetogodišnje ćerke Lidije, Džoniću izrečena najteža kazna predviđena srpskim Krivičnim zakonikom.

Preporučujemo

Kako je saopštio Apelacioni sud, petočlano veće kojim je presedavao sudija Zoran Popvić nakon javne sednice održane 17. januara ove godine donelo je jednoglasnu odluku te preinačilo prvostepenu presudu tako što se Džoniću u kaznu doživotnog zatvora uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23. oktobra 2021. godine do upućivanja u ustanovu za izvršenje kazne zatvora.

- U ostalom delu odbijena je žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena. Uračunavanje pritvora u izvršeno je radi preciziranja vremena kada okrivljeni može podneti molbu za uslovni otpust, Zakonom je propisano da lica koja su osuđena na kaznu doživotnog zatvora to mogu da učine nakon izdržanih 27 godina a u to vreme se uračunava i vreme provedeno u pritvoru. Apelacioni sud je 9. februara spise predmeta sa odlukom dostavio Višem sudu koji će ih u najkraćem roku dostaviti strankama i svima koji po zakonu trebaju da je prime – navela je ova pravosudna institucija.

Apelacioni sud postupao je po žalbi Džonićevog advokata po službenoj dužnosti Biljane Pešić izjavljenoj protiv prvostepene presude kojom je Džoniću za teško ubistvo izrečena doživotna robija, za jedno delo nedozvoljenog držanja oružja deset a za drugo koje se takođe odnosi na neovlašćeno posedovanje oružja i eksplozivnih materija, četiri godine zatvora. Istom odlukom izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja pištolja marke „pjetro bereta“ kao i motora marke „pežo“ koji se po pravnosnažnosti presude imaju predati na postupak uništenja. Stojanka Đokić, Goranova majka te porodica, Aritonović, otac, majka, braća i sestre pokojne Gordane su radi ostvarivanja svog imovinskopravnog zahteva upućeni na poseban građansko parnični postupak. Od optuženog Gorana Džonića ooduzeta je movinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 1.380.000 dinara, 27.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka i 1.850 američkih dolara koji će biti uplaćeni u korist budžeta republike Srbije. Džonić se obavezuje i da plati novčani iznos koji odgovara pribavljanju imovinske koristi od 10.000 evra (radi se o ukradenom novcu koji je vratio rođaku) u dinarskoj protivrednosti na dan uplate u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, s im što oštećeni koji su upućeni na parnicu, mogu tražiti da se namire iz oduzete imovinske koristi ako je pokrenu u roku od šest meeci od dana pravnosnažnosti presude. Istom presudom Džonić je obavezan da VJT uplati iznos od 3.129.33 dinara a Višem sudu sudski paušal od 20.000 suda dok će ostali troškovi suđenja biti naknadno utvrđeni.

Džonićeva advokatica je ovu presudu pobijala zbog, kako je navela u žalbi, bitne povrede pravila krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud uvaži žalbu, presudu ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da je preinači i oslobodi ga ili mu izrekne blažu kaznu. Apelacioni javni tužilac je predložio da sud odbije žalbu kao neosnovanu.

Apelacioni sud je prihvatio stav tužioca i žalbu odbio kao neosnovanu navodeći da se prvostepena prsuda pobija zbog bitnih odredaba pravila krivičnog postupka bez konkretizovanja o kakvim se povredama radi. Što se tiče navoda branioca, da je ostalo neutvrđeno da li je Džonić fizički bio u stanju da izvrši delo, da nije obavljena prostorno vremenska analiza kretanja motora jer je odbijeno da se sasluša veštak koji je analizu sačinio, da je odbijen predlog za antropološko veštačenje lica koje se vidi na kamerama, da prilikom pretresa garaža nije neposredno bila obezbeđena dok je trajao uviđaj, da nije utvrđeno kojem još licu pripadaju mešani dnk profili kojiu pronađeni na analiziranim predmetima, da nije utvrđeno na koji su način tragovi pokojne Lidije našli na dnu okvira pištolja „ pjetro bereta“ , Apelacioni sud je smatrao da to nije dovoljno za osporavanje činjeničnog stanja.

- Prvostepeni sud je dao jasne, dovoljne i logične razloge za presudu, jer je komisija veštaka SZB Beograd utvrdila da kod optuženog ne postoji duševna bolest, zaostalost, niti privremena duševna poremećenost, i da je bio svestan značaja svog dela i upravljanja svojim postupcima. Njegov dijabetes nije mogao da ima uticaja na psihičko stanje u tolikoj meri a utvrđeno je da on ispoljava manipulativno ponašanje jer svoje zdravstvene tegobe prikazuje težim nego što zaista jesu. Neosnovano se ukazuje da nije izvršena analiza kretanja motocikla i da nije urađeno antropološko veštačenje, jer je prostorno vremenskim veštčenjem Nacionalnog kriminalističkog centa za forenziku ustanovljeno da je na snimcima sigurnosnih kamera zabeleženo kretanje motocikla koje odgovara Džonićevom, te da je registrovano i kretanje vozila „marke folksvagen“ koji je pripadao pokojnom Đokiću i to u vreme nakon zločina. Što se tiče Džonićevih navoda da ga je policija tukla u glavu, on tim povodom nije podneo nikakvu prijavu niti su kod njega evidentirane povrede – naveo je Apelacioni sud.

Odlučujući o krivičnoj sankciji, ovaj sud je smatrao da je time što je Džonić iskoristio rođačke odnose da zaustavi vozilo u kojem su se nalazili Đokići, da ih je lišio života pucajući im u grudi i glavu radi protivpravnog prisvajanja novca, izgubio mogućnost da se poziva na olakšavajuće okolnosti pa se jedino dožiivotnim zatvorom može postići svrha kažnjavanja.

Porodica Đokić poslednji put viđena je 26. septembra 2021. godine u Moravcu gde su bili na večeri kod Goranove majke Stojanke. Njihov nestanak prijavljen je sutradan jer se nisu javljali na Stojankine telefonske pozive. Sedam dana kasnije u ataru sela Donja Trnava pronađen je njihov zapaljeni „pasat“ a istog dana u jami na usamljenom području u ataru Moravca, tri spaljena tela. Skoro mesec dana trajala je potraga za ubicom Đokića koja je dovela do hapšenja Gorana Džonića, njegovih sinova Stefana i Milana ali i braće Kostadina i Aleksandra Miloševića na koje je Džonić uperio prst kao navodne saučesnika. Tokom istrage ustanovljeno je da braća Milošević ni njegovi sinovi nemaju veze sa ubistvom.

(Telegraf.rs)