EKSKLUZIVNO Intervju sa načelnikom PU za grad Beograd, Veselinom Milićem: Beograd je najbezbedniji glavni grad

Vreme čitanja: oko 12 min.

"Ponosan sam što je Beograd po svim parametrima i rezultatima, jako bezbedan grad i naši najbolji policajci rade najteže slučajeve"

Foto: MUP, Veselin Milić

Povodom zapaženih rezultata policije u borbi protiv kriminala na teritoriji grada Beograda i poboljšane bezbednosne situacije u glavnom gradu, Telegraf.rs je uradio ekskluzivni intervju sa Veselinom Milićem, pomoćnikom direktora policije i načelnikom Policijske uprave za grad Beograd.

  • Kakva je trenutno bezbednosna situacija u Beogradu? Šta je sve urađeno u prethodnom periodu?

Zadovoljstvo mi je da Vašim čitaocima predstavim rezultate rada Policijske uprave za grad Beograd ostvarene u 2023. godini i da, kroz analizu stanja bezbednosti na teritoriji Beograda, pokažem čvrstu opredeljenost i odlučnost Policijske uprave za grad Beograd da se sa svim svojim raspoloživim kapacitetima i sredstvima, kao i zajedničkim snagama i unapređenom saradnjom između policijskih uprava i drugih organizacionih jedinica MUP-a RS,  suprotstavimo bezbednosnim izazovima današnjice sa ciljem postizanja što boljeg i bezbednijeg okruženja za sve naše građane.

Beograd, kao grad sa milionskim brojem stanovnika, u kome prijavljeno prebivalište ili boravište ima 2.323.955 stanovnika, što je skoro trećina stanovnika u Srbiji, najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju stanovnika četvrti u jugoistočnoj Evropi.

Beograd je i prestonica srpske kulture, obrazovanja i nauke, u kome su skoncentrisane najznačajnije i najistaknutije institucije iz različitih oblasti života, važne državne institucije, diplomatsko-konzularna predstavništva, zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i zgrade svih ministarstava. U njemu se nalaze stadioni velikih sportskih klubova gde se svakodnevno održavaju sportske manifestacije koje imaju karakter „sportskih priredbi povećanog rizika“.

Kao jedna od najlepših i najprivlačnijih metropola u ovom delu sveta po svojim različitim sadržajima koje nudi, Beograd svakodnevno posećuje veliki broj stranih državljana, a posebno za vreme održavanja sportskih i kulturnih manifestacija, novogodišnjih praznika itd. Tokom 2023. godine boravak duži od 24 sata u glavnom gradu je prijavilo ukupno 1.462.350 stranih državljana, što je za 300.238 više u odnosu na 2022. godinu.

Kada se uzme u obzir sve navedeno, jasno je da Beograd karakteriše složena i vrlo specifična bezbednosna problematika i da u odnosu na ostale gradove u Republici Srbiji, ima najkompleksnije stanje javne bezbednosti.

Zahvaljujući zajedničkim naporima i aktivnostima policijskih službenika PU za grad Beograd koje su preduzimane u prethodnom periodu, a bile usmerene na preventivni rad u svim oblastima, zatim na smanjenje ukupnog kriminaliteta, na suzbijanje i rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, uličnog kriminala, prekršaja, održavanje javnog reda i mira i realizaciju svih drugih težišnih zadataka MUP-a Republike Srbije, postignuto je stabilno stanje bezbednosti i podignuto na vrlo visok nivo, tako da je Beograd postao jedan od najbezbednijih glavnih gradova u Evropi. Svi policijski službenici u Policijskoj upravi za grad Beograd, kao važan segment institucija bezbednosti, zakonito, stručno, blagovremeno, požrtvovano i ozbiljno, uz poštovanje svih načela obavljanja policijskih poslova i profesionalnim postupanjem, efikasno se suprotstavljaju i rešavaju ključne bezbednosne probleme u Beogradu, čime su u posmatranom periodu ostvarili pozitivne i respektabilne rezultate na očuvanju stabilnog stanja javnog reda i mira i obezbeđenju lične i imovinske sigurnosti građana.

U prilog navedenom, govore sledeći rezultati rada policijskih službenika PU za grad Beograd:

Na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd, u 2023. godini, ukupan broj izvršenih krivičnih dela beleži smanjenje za 17,4%, u odnosu na isti period 2022. godine. Prošle godine, zabeleženo je najmanje krivičnih dela, što je najbolji rezultat od 1978. godine, ti rezultati su još i značajniji ako se ima u vidu da je pre 46 godina u prestonici Republike Srbije živelo oko 900 000 stanovnika. Evidentirano je ukupno 17.602 krivična dela, što je za 3.718 krivičnih dela manje u odnosu na isti period 2022. godine. Od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela rešeno je 12.752 krivična dela.

Foto: MUP, Veselin Milić, ekskluzivan intervju za Telegraf.rs
  • Šta biste istakli kao najveći uspeh u 2023. godini?

Beogradska policija je postigla odlične rezultate kako u oblasti preventivnog rada na suzbijanju krivičnih dela, tako i na njihovom rešavanju. Ono što bih ja istakao i što je jedan od najvećih uspeha beogradske policije, jeste to što su efikasnim radom u 2023. godini rešena sva najteža krivična dela protiv života i tela i to:

- ukupno 75 dela, od toga 14 teških ubistava, 6 ubistava, 15 teških ubistava u pokušaju i 40 ubistava u pokušaju

- u 2022. godini – ukupno 70 dela, 16 teških ubistava, 7 ubistava, 17 teških ubistava u pokušaju i 30 ubistava u pokušaju

- broj krivičnih dela protiv polne slobode je 120, što je manje za 13 dela u odnosu na 2022. godinu (133) i je rešeno 98% ovih krivičnih dela. Izvršena su 3 silovanja, što je manje za 11 dela u odnosu na 2022. godinu (14)

Takođe značajni su i rezulati u oblasti rešavanja i drugih krivičnih dela:

* Broj ukupno izvršenih krivičnih dela protiv imovine je 8.591, što je manje za 2.940 dela (25,5%) u odnosu na 2022. godinu (11.531). Posmatrano sa aspekta izvršenja pojedinih krivičnih dela protiv imovine, u 2023. godini je izvršeno:

* Krivičnih dela Krađa - 4.637, što je manje za 2.288 dela, u odnosu na 2022. godinu, kada je izvršeno 6.925 dela

* Krivičnih dela Razbojnička krađa - 25, što je manje za 8 dela u odnosu na 2022. godinu kada je izvršeno 33 dela

* Krivičnih dela Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila - 173, što je manje za 31 delo. u odnosu na 2022. godinu kada je izvršeno 204 dela

* Krivičnih dela Iznuda - 23, što je manje za 4 dela u odnosu na 2022. godinu kada je izvršeno 27 dela

* Krivičnih dela Razbojništvo - 235, što je manje za 20 dela u odnosu na 2022. godinu kada je izvršeno 255 dela

* Krivičnih dela Teška krađa - 2.938, što je manje za 305 dela u odnosu na 2022. godinu kada je izvršeno 3.243 dela

* Tokom godine, sprovedene su aktivnosti na otkrivanju i sankcionisanju svih oblika remećenja javnog reda i mira, izvršeno je 6.977 prekršaja iz oblasti Zakona o javnom redu i miru, dok je u 2022. godini izvršeno 7.064 prekršaja

* U 2023. godini je održano 10.148 javnih okupljanja /sa oko 3,6 miliona učesnika/, a u 2022. godini 10.287 javnih okupljanja

* Održano je 8.386 sportskih manifestacija, sa oko 1,9 miliona posetilaca, a u 2022. godini – 8.571 sportskih manifestacija, koje su protekle bez težih incidenata (izuzimajući upotrebu pirotehnike). Na ovo ukazuje i činjenica da je tokom obezbeđenja utakmica, u službene prostorije PU za grad Beograd dovedeno 268 lica, što je za 177 manje nego u istom periodu 2022. godine (445)

Foto: MUP, Veselin Milić
  • Policija ujedno može da se pohvali sa sve većom zaplenom narkotika, koju biste izdvojili kao najveći uspeh?

Posebno sam ponosan na rad policijskih službenika na suzbijanju najtežih krivičnih dela i dela u vezi droge kada su u pitanju velike međunarodne akcije. Istakao bih međunarodnu policijsku akciju koju su predvodili policijski službenici PU za grad Beograd, u koordinaciji sa Evropolom i policijskim organima više država, u avgustu mesecu 2023. godine, u internacionalnim vodama Atlantskog okeana, gde je zaplenjeno oko 2,7 tona kokaina. U ovoj akciji, uhapšeni su organizator organizovane kriminalne grupe i 3 pripadnika organizovane kriminalne grupe, koji su u međunarodnoj mreži, transportovali kokain iz Južne Amerike do Evrope.

Takođe, pripadnici beogradske policije su u saradnji sa Evropolom i BIA, u septembru 2023. godine, uhapsili 6 pripadnika organizovane krivične grupe, osumnjičene za krivično delo Udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Za osumnjičene je utvrđeno da su tokom 2020. i 2021. godine, kupili, preneli i držali radi prodaje 324 kg kokaina, iz Ekvadora do Soluna, gde je navedena opojna droga oduzeta od strane grčke policije. Pretresom stanova osumnjičenih pripadnika kriminalne grupe, na više lokacija u Beogradu i Pančevu, oduzeta je veća količina novca, nekoliko vozila visoke klase, skupoceni satovi i nakit.

U 2023. godini su realizovane 3.762 zaplene narkotika u kojima je oduzeto ukupno 4.579,3 kg i 56,5 litara opojne droge, i to najviše kokaina 2.716,8 kg, marihuane 1.803,65 kg, 21 litara ulja kanabisa, amfetamina 30,2 kg i 34,85 litara, hašiša 19,2 kg, heroina 7,9 kg i MDMA 3,7kg.

U 2022. godini oduzeto je ukupno 812,1 kg i 20,7 litara narkotika, od toga kokain 13,3 kg, heroin 16,5 kg, marihuana 602,5 kg, hašiš 70,6 kg, amfetamin 28,8 kg, MDMA o,5 kg i drugih narkotika.

Uzimajući u obzir navedeno, jasno je da je u 2023. godini oduzeta neuporedivo veća količina narkotika, tj. za 3.767,3 kg i 35,8 litara više, a posebno kada se radi o količini oduzetog kokaina, kada je oduzeto 2.703,5 kg više.

Pomenuti rezultati ukazuju na to da je beogradska policija jedina policija glavnog grada koja sarađuje sa svim međunarodnim partnerskim službama i jedina je policija lokalnog karaktera koja ima poštovanje, zahvalnost i uvažavanje od strane Evropola, DEA, Evrodžasta i svih drugih međunarodnih policijskih i tužilačkih organizacija, kao i međunarodnih policija.

Na kraju, rekao bih još samo - NAŠI NAJBOLJI POLICAJCI RADE NAJTEŽE SLUČAJEVE.

  • Sa kojim krivičnim delima i izazovima se najviše susrećete u Beogradu?

U Beogradu se izvrši skoro polovina od svih krivičnih dela na teritoriji Republike Srbije, a kada se uzme u obzir da u njemu živi i radi više od 2 miliona stanovnika i da Beograd karakteriše složena bezbednosna situacija, može se reći da su zastupljena sva krivična dela, a najviše imovinska krivična dela, krivična dela vezana za droge, nasilnička ponašanja itd, kao i u ostalom u svim svetskim i evropskim metropolama.

To upravo i predstavlja izazov za policijske službenike PU za grad Beograd, koji se maksimalnim preventivnim i represivnim delovanjem uspešno suprotstavljaju svim vrstama krivičnih dela, a posebno kada su u pitanju krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode, imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja, čije izvršenje najviše utiče na ličnu i imovinsku sigurnost građana i uznemirenje javnosti.

  • Kako se suprotstavljate problemu vršnjačkog nasilja i nasilja u porodici?

Prioritet prioriteta je rad sa maloletnicima i suzbijanje vršnjačkog nasilja. Treba reći da je to veliki socijalni, društveni, porodični i državni problem, na čije rešavanje treba da budu usmerene sve institucije. Bitno je navesti da se policijski službenici posebno edukuju za rad sa maloletnicima i svi koji postupaju u slučajevima krivičnopravne zaštite maloletnika, potrebno je da poseduju odgovarajuće sertifikate za rad sa istima.

Problem vršnjačkog nasilja se rešava po načelu hitnosti, postupa se odmah po svakoj prijavi kada su u pitanju maloletna lica, nezavisno od toga da li su izvršioci ili oštećeni, odnosno žrtve krivičnog dela ili prekršaja. Sprovode se preventivne aktivnosti u školama, vrši se kontrola i praćenje lica smeštenih u vaspitno-obrazovne ustanove, ostvaruje se saradnja sa školama i Centrom za socijalni rad i obavljaju se preventivni razgovori sa maloletnicima, a sprovodi se i niz akcija koje imaju za cilj da se izvrši kontrola lica, vozila i objekata u neposrednoj blizini škola.

Istakao bih da je jedan od operativnih prioriteta PU za grad Beograd je „Bezbednost učenika u školama“, u vezi sa čim su intenzivirane mere na unapređenju bezbednosne zaštite učenika, zaposlenih i škola, a policijski službenici su prisutni u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama. Na unapređenju bezbednosti školske populacije, edukacijom učenika, nastavnika i roditelja, usmerene su obimne preventivne aktivnosti, u okviru različitih radionica i u okviru projekta „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“, realizovane su 4.034 radionice, od toga:

- 1.344 radionica na temu „Prevencija vršnjačkog nasilja u stvarnom i virtuelnom okruženju“

- 1.319 radionica na temu „Bezbednost dece u vanrednim situacijama“

- 1.371 radionica na temu „Bezbednost dece u saobraćaju“

- Pored toga, održana su 382 predavanja o bezbednosnim i drugim aspektima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i vršnjačkom nasilju, kao i više tribina za roditelje i učenike

- U neposrednoj blizini vaspitno obrazovnih ustanova se sprovodi kontinuirana akcija saobraćajne policije, tokom koje su, u izveštajnom periodu, u zoni škola otkrivena 6.298 saobraćajna prekršaja

Kada je u pitanju nasilje u porodici, po svakoj prijavi, bez obzira da li je podneta od strane oštećenog ili drugih lica, policija postupa bez odlaganja, po načelu hitnosti i preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti u saradnji sa nadležnim tužilaštvom i Centrom za socijalni rad. Primenjuju se odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji predviđa izricanje hitnih mera, kao i odredbe ZKP- a i ZOP-i. Prilikom postupanja u cilju prevencije obavezno se oduzima oružje od svih članova domaćinstva ukoliko ga poseduju, a nakon svega preduzetog se nastavlja rad na praćenju navedenog slučaja, odnosno porodice, shodno zaključcima i nalozima Grupe za koordinaciju i saradnju nadležnog tužilaštva, a sve u cilju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.

  • Kakva je situacija sa migrantima, da li oni predstavljaju pretnju u Beogradu?

Na teritoriji grada Beograda postoje dva Centra za azil, u Krnjači i u Obrenovcu, gde trenutno boravi ukupno 255 iregularnih migranata. Sprovođenjem pojačane kontrole iregularnih migranata na teritoriji Beograda i Republike Srbije, dovelo je do smanjenja broja iregularnih migranata na ulicama i prostorima na kojim su bili prisutni u prethodnom periodu. Kao i u ranijem periodu, tako i sada iregularni migranti ne predstavljaju opasnost po bezbednost i imovinu građana.

Tendencija u narednom periodu je smanjenje migranata na teritoriji grada Beograda i njihovo izmeštanje u prihvatne centre. Tokom 2023. godine, u okviru akcije suzbijanja iregularnih migracija i sprovođenju  pojačanih mera na otkrivanju ilegalnog prelaska državne granice i kontrole migrantske populacije na teritoriji Beograda, sankcionisano je 509 migranata zbog kršenja Zakona o strancima. Zbog učešća u krijumčarenju ilegalnih migranata preko teritorije Republike Srbije i omogućavanja ilegalnog boravka migrantima, procesuirano je 28 lica zbog 21 krivičnog dela Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, a u 2022. godini je registrovano 7 navedenih krivičnih dela.

  • Da li možete da nam otkrijete vaše metode kada je preventivan rad MUP-a u pitanju kako bi se sprečila krivična dela?

Policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd, pored represivnog delovanja, svakodnevno preduzimaju niz preventivnih aktivnosti u pogledu suzbijanja svih oblika kriminaliteta i narušavanja JRM-a na teritoriji Beograda. One se odnose pre svega na stalnu prisutnost policijskih službenika na ulicama Beograda, kroz pozorničku, patrolnu i operativnu delatnost, kroz različite projekte, posebno Policija u zajednici, Bezbednost učenika u školama i niz predavanja i radionica kojima je cilj edukacija i približavanje policije građanima.

Policija mora da bude u službi svih građana i da štiti njihovu bezbednost, kako bi pravovremeno i efikasno reagovali na sve izazove. Policija prestonice je svakako servis služba građana. I u narednom periodu rad svih policijskih službenika PU za grad Beograd će biti usmeren na preventivni rad u svim oblastima, da učinimo sve da lična i imovinska sigurnost svih građana i gostiju prestonice bude na najvišem bezbednosnom nivou, da se usmeri rad na smanjenje ukupnog kriminaliteta, na suzbijanje i rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, uličnog kriminala, prekršaja, održavanja stabilnog javnog reda i mira, kako bi Beograd zadržao „trend najbezbednijeg glavnog grada“.

Beogradska policija je velika familija i sinonim za najveću policijsku profesionalnost je timski rad, gde sam presrećan što mogu da budem selektor najboljoj ekipi koja profesionalno odgovara svim bezbednosnim izazovima današnjice.

(Telegraf.rs)