Bolne reči tetke na Stefanovu godišnjicu: "2. februara mu nasilnici uzeli dušu, 3. lekari isključili aparate"

Četiri godine od ubistva tinejdžera, šutirali ga dok je ležao na zemlji

Četiri godine je prošlo od ubistva Stefana Filića (19) iz Velike Plane. On je ubijen kada su mladići pijani, bez povoda, napali maloletnika koji je bio u Stefanovom društvu. Kada je pokušao da zaštiti druga, brutalno su ga pretukli. Šutirali su ga dok je ležao na zemlji i naneli mu kobne povrede glave. Trideset sati posle tuče podlegao je povredama.

Nikola Bojović i Mitar Pandurević u ponovljenom postupku osuđeni su na identične kazne od 18 i 15 godina za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Treći učesnik ubistva Predrag Stojiljković, koji se tereti za nasilničko ponašanje, u januaru je oglašen krivim i dobio je kaznu zatvora od dve godine i osam meseci.

Preporučujemo

Među pet svedoka kobnog događaja bio je i Stefanov mlaši brat Andrija.

Povodom godišnjice smrti tinejdžera, na društvenim mrežama oglasila se njegova tetka, bolnim rečima opisujući godine bez Stefana.

"Sada, četiri godine nakon ubistva našeg anđela, mogu sa sigurnošću da kažem da ne volim. Ne samo da ga ne volim, čak ga i mrzim, jer mi je sam njegov početak odneo nešto najlepše, nešto najbolje. Mrzim i sve praznike koji se cele zime nižu jedan za drugim i dodatno povređuju naša već slomljena srca, našu već napaćenu dušu. Ne znam da li više mrzim 2. februar, kada su mu nasilnici uzeli dušu i šutnuvši ga u glavu, ubili najvitalniji organ, ili današnji dan kada su lekari odlučili da ga isključe jer mu nije bilo spasa? Teški dani, crni kao crna zemlja...

Mrzim i tu prokletu 2020,ne ponovila se nikom, ne videla svetlosti nikad. Od nje je tako proklete sve počelo, nizale se tragedije za tragedijom, a crne majke svojim suzama potopile zemlju.

A danas, danas imam puno pravo da kažem da mrzim i ove prokletnike koji su svojim izborom načina života doprineli da se jedna tek zapupoljala mladost ugasi i što su se te noći igrali Boga i delili pravdu, što i posle učinjenog dela i nepopravljivog gubitka 'nisu oni krivi, već uvek ovaj drugi'. Što bez trunke pokajanja i savesti nisu spremni da preuzmu odgovornost za ono što su počinili, već i dalje svojim lažljivim ustima izgovaraju to njihovo čuveno: 'Nisam kriv za delo koje mi se stavlja na teret'.

Mrzim i njihove roditelje koji i dalje nisu svesni da nije biti roditelj samo ako uspeš da ih nahraniš i obučeš, da ih opravdavaš za zlodela koja čine i izvlačiš iz istih, ne žaleći para, kako to oni kažu, samo da se izvuku iz situacije u koju su zapali. Situacije? Za njih je to situacija! Roditeljstvo je za njih lekcija koja ih je bacila na dno pakla iz koga neće nikad izaći.

Mrzim i što moji najrođeniji hodaju ovom zemljom kao senke, bez svoje prisutnosti, čekajući dan kad će se pridružiti svom detetu. Oprostite, ali danas mrzim ceo svet, danas nisam svoja, nisam ja, ali imam pravo, dali su mi ga ONI, baš ONI koji su bili uračunljivi i tačno znali šta rade", navela je.

(Telegraf.rs)