Karatista likvidiran pred zgradom, izdahnuo na šinama: Ubica i dalje nepoznat, sudilo se Belivuku i Miljkoviću

Od ubistva Vlastimira Miloševića prošlo je sedam godina

Bivši karate reprezentativac Vlastimir Milošević (34) ubijen je na današnji dan pre sedam godina. Njegovo telo pronađeno je na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta.

Milošević je upucan u glavu u obračunu koji je najverovatnije bio u vezi sa sukobom oko droge, s obzirom na to da je bio član grupe koja se bavila trgovinom narkoticima.

Preporučujemo

Beksrupulozno ubistvo u centru Beograda ubica je izvšio maskiran fantomkom, tako da nijedna od nadzornih kamera nije snimila njegovo lice. Pucao je iz "škorpiona", koji nije pronađen.

Ubica je u Miloševića ispalio 10 metaka iz škorpiona sa prigušivačem, ali je ovaj uspeo da istrči iz zgrade na ulicu. Dok je bežao, pao je pored tramvajskih šina. Ubica ga je sustigao i ispalio mu još šest metaka u glavu.

Prvi rezultati istrage ukazali su na to da je ubica bio u podrumu zgrade u kojoj je Milošević živeo sa porodicom. Znao je navike svoje mete, na šta je ukazivala i činjenica da je čekao da se Milošević pojavi ispred svoje zgrade. Kada je karatista izašao iz zgrade, izašao je i ubica.

Kako su tada smatrali policijski inspektori, ubistvo je počinjeno iz lične osvete.

Uhapšeni Belivuk i Miljković

Veljko Belivuk uhapšen je 5. februara zbog ubistva Miloševića na šinama, a tada je slobode lišen i Milošvićev Kum Mirko Milošević, za kojim je bila raspirsana potraga za izdržavanje kazne zatvora od četiri godine zbog trgovine narkoticima.

Pretpostavljalo se da je sukob oko trgovine narkoticima motiv zločina, a da su poslovi obezbeđivanja splavova i noćnih klubova, kojim su se bavili i Belivuk i Milošević, bili samo paravan za kriminal.

Belivuk i Milošević uhapšeni su u subotu oko 18.30 sati u kafani "Stara srpska kuća" u Ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu. Ekipa od sedam mladića mirno je pila kafu u trenutku kada su inspektori beogradske policije upali unutra, a društvo u kome se Belivuk nalazio bilo je više nego interesantno. Dvojica od ostale petorice momaka u trenutku ispijanja kafe bila su na zatvorskom vikendu.

Miloševića je, navodno, "namestio" njegov kum Mirko Milošević, koji je uhapšen zajedno sa Belivukom.

Raskol između Mirka i Vlastimira dogodio godinu dana ranije. Navodno su se, prema pisanju beogradskih medija, razišli zbog poslova koji su se ticali obezbeđivanja klubova i splavova, a iza čega se, zapravo, krila prevlast nad tržištem narkotika. Pošto je bio dobar sa ekipom Saleta Mutavog, sa kojim ubijeni karatista nije, Mirko je stalno pričao protiv Vlaste, i pravio probleme.

- Što ne rokneš Vlastu, što si pi*ka, što ga se plašiš?! - navodno su bile reči koje je Mirko Milošević rekao Belivuku.

Belivuk mu je tada, navodno, odgovorio da hoće, ali samo ukoliko Milošević bude vozio. Na taj način je, navodno, Mirko Milošević naručio ubistvo svog prezimenjaka i kuma.

Miloševićev sukob sa Belivukom, počeo je, navodno, na jednom novobeogradskom splavu odakle je Milošević isteran. Nakon toga on je uporno tražio priliku da se raspravi sa Belivukom. Jedne noći sa grupom od 20-ak momaka došao je na splav kako bi izazvao Velju na fizički obračun. Na splavu ga nije našao ali je zato Belivuk krenuo da ga provocira po gradu kako je kukavica i kako nije smeo da dođe da se obračunaju.

Belivuk se posebno osilio posle ubistva svog druga Aleksandra Stankovića, Saleta Mutavog, u oktobru prošle godine. Tada je agresivan način pokušao da osvoji novu teritoriju. Tako su im se nedavno putevi ukrstili, pa su se Milošević i Belivuk sukobili oko prevlasti nad kafanom u blizini Nemanjine ulice za čije obezbeđenje je bio zadužen ubijeni karatisat.

Pošto je Milošević odbio da se povuče Belivuk je, navodno, rešio da ga likvidira.

Prvobitne informacije i istrage bile su da je Belivuk sa ubistvom povezan nespornim dokazima - DNK tragovima na mestu zločina.

Četiri meseca nakon zločina, Marko Miljković, koji je inače bio kum Vlastimira Miloševića, uhapšen je u štek stanu. Za njim je prethodno raspisana potraga.

Policija je tragala za Miljkovićem, koji je i danas blizak Belivuku, jer su postojala operativna saznanja da bi mogao da bude u vezi sa likvidacijom Miloševića. Operativna policijska saznanja ukazivala su na to da je Miljković kobnog jutra bio u društvu Belivuka, odnosno da mu je pomogao da ubije Miloševića.

Optužnica protiv Belivuka, Miljkovića i Kojića

U septembru 2017. godine podignuta je optužnica kojom je tužilaštvo Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Mirka Kojića teretila za ubistvo Vlastimira Miloševića na šinama. Ipak, nijedan od njih nije označen kao ubica, već su optuženi za pomaganje u ubistvu karatiste.

Naime, optuženi su u periodu od oktobra 2016. godine do dana ubistva kupili automobil "mazda" bez registracije, dovezli ga do Beograda, čuvali na nepoznatom mestu i na njega postavili ukradene tablice sa vozila "škoda". Time su pomogli NN licu, koje je auto koristilo prilikom ubistva Miloševića.

Prema optužnici, nepoznati saizvršioci su "mazdu" prevezli u Đušinu ulicu, u neposrednoj blizini ulaza u zgradu u kojoj je živeo Milošević i tu su čekali ubicu, koji je Miloševića dočekao u ulazu te zgrade.

Nakon što je ubica došao do Đušine ulice, gde su ga čekali pomagači, oni su se odvezli do Danteove ulice u kojoj su dan kasnije, oko 20 časova, zapalili vozilo.

Prema iskazima svedoka, Mirko Kojić i Marko Miljković su u društvu još jedne osobe kupili vozilo u selu Žabari u blizini Šapca.

Svedok koji je Kojiću pomogao da nađe automobil, rekao je da ga je on oktobra ili novembra prošle godine zvao na mobilni, navodeći da će doći u Šabac i da mu je potrebno neko putničko motorno vozilo za delove.

Kojić nije tražio određeni tip i marku vozila, već samo da bude neregistrovano i uvezeno iz inostranstva.

Svedok je u policiji prepoznao jednog mladića - Miljkovića, dok drugog nije mogao, "jer je ovaj nosio kačket i naočare za vid."

Svedok, Kojić, Miljković i treći mladić su sa dva automobila krenuli u Žabare. Svedok je vozio "punto", dok su ostala trojica bila u "tojoti". U jednom trenutku Kojić je parkirao "tojotu" i svi su prešli u "punta" kojim su se odvezli do Žabara.

Kada su stigli do adrese prodavca automobila, iz kola je izašao samo mladić kojeg svedok nije mogao da prepozna. Kojić je tom mladiću rekao da pogleda automobil i da ga kupi ukoliko odgovara.

Nepoznati saizvršioci su Mazdu prevezli u Đušinu ulicu, u neposrednoj blizini ulaza u zgradu u kojoj je živeo Milošević i tu su čekali ubicu, koji je Miloševića dočekao u ulazu te zgrade.

Oslobođeni

Za ubistvo Vlastimira Miloševića sudilo se Belivuku i Miljkoviću, dok je Kojić bio u bekstvu i suđeno mu je u odsustvu.

Njih dvojica su tvrdili da nisu ni u kakvoj vezi sa zločinom, a nije bilo dovoljno dokaza da budu tetirani kao saučesnici u ubistvu.

Tužilaštvo je tražilo da oni budu osuđeni na 10 godina zatvora za pomaganje u ubistvu.

Belivuk, Miljković i Kojić su naposletku oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

Progovorili svedoci saradnici

Hapšenjem organizovane kriminalne grupe Belivuka i Miljkovića zbog sedam ubistava otkrilo je nove detalje, a okrivljeni saradnici, koji su potpisali sporazume sa tužilaštvom u zamenu za manje kazne, govorili su i o ubistvima koja nisu obuhvaćena optužnicom. Oni su Belivuka i Miljkovića označili kao odgovorne za likvidaciju Vlastimira Miloševića, ali i Mirka Kojića.

U prepisci sa kriptovane aplikacije "Skaj", koja se nalazi u optužnici, Miljković se u porukama hvalio ubistvima dva kuma - Miloševića i Kojića.

"Kakav sam ja kralj, ubio sam dva kuma", navodno je napisao Miljković.

Kako bi objasnio kako je uopšte postao deo Belivukove grupe, Nikola Spasojević je detaljno govorio o ubistvu Vlastimira Miloševića na šinama, za koje su Belivuk i Miljković oslobođeni optužbi.

- Ja bih morao da krenem od nekih dela koja nisu obuhvaćena sporazumom i predmet optužnice, počevši od Vlastimira Miloševića, kako bih rekao kako sam dospeo u ovu grupu. Sa Markom Miljkovićem sam išao u srednju školu i radili smo na poslovima obezbeđenja. Preko njega sam upoznao Veljka Belivuka. Vlastimir Milošević je s nama radio obezbeđenje. Marko Miljković je prestao fizički da radi obezbeđenje 2014. godine, a Vlastimir je takođe prestao. Početkom 2016. Marko Miljković me je kontaktirao preko kuma Peđe i saopštio mi je da želi da ubije kuma Vlastimira Miloševića jer je imao neki konflikt sa njim jer su mu bacili Molotovljev koktel na stan u Krnjači. Rekao je: "Ili si sa mnom ili si protiv mene" - rekao je Spasojević.

On je istakao da je imao izbor, ali da je znao da će da bude u problemu i ako krene tim putem, ali tkaođe i ako odbije.

Dodao ke da je prihvatio da je oko godinu dana opservirao kretanje Miloševića, ali da Miljkoviću nije prenosio talne informacije.

Kako je rekao, "u celu priču se sredinom 2016. godine uključuje i Veljko Belivuk", kog je znao preko Miljkovića od 2013. godine.

Kod njegove zgrade je, kako ke rekao, postavljena i kamera u svrhu praćenja, a risiver se nalazio u Spasojevićevom stanu.

Od kad je kamera postavljena nije dolazio u zgradu jer je, kako je rekao, očekivao da se ubistvo desi u bilo kom momentu i nije želeo da bude zatečen na licu mesta i samim tim povezan sa likvidacijom.

- Čovek uvek ima izbor, a ja sam birao da idem linijom manjeg otpora. Veljko mi je nakon ubistva rekao da mora da uništim kameru i risiver i da, ako me slučajno uhapse, kažem da sam sam montirao kameru i da se ništa ne bojim, ako budem uhapšen da ću u pritvoru biti najviše godinu dana". Risiver sam otvorio čekićem i šrafcigerom i iskrivio i uništio hard disk i izlomio sam sve što sam mogao, a potom bacio u kontejner - reči su kojima je zaključio priču o Vlastimiru Miloševiću.

On je tokom suđenja ušao u sukob sa Markom Miljkovićem, i to baš oko priče o Vlastimiru Miloševiću.

- Znao si da Vlastimir voli kokain, zato si me i poslao, da mu kažem da bi mogao da se prodaje u klubu. Slao si me i kod njega kući da mu nosim voće da bi ga izmamio da ga ubiješ. To i Vlastimirova žena može da potvrdi da sam išao - rekao je Spasojević.

Okrivljeni saradnik je rekao da je karatisti saopštio da Miljković, koji mu je, kao i samom Spasojeviću, bio kum, sprema njegovu likvidaciju, ali da mu on nije verovao. Kako je rekao, Miljkovićeve poruke o pripremi likvidacije nije stigao ni da mu pokaže, jer je Milošević izvadio pištolj i bio nasilan.

Miljković je pitao Spasojevića da li je izjavio saučešće Miloševićevoj sušruzi, na šta je Spasojević odgovorio da jeste, ali i da je bio i na sahrani.

- Išao si na sahranu i izjavio saučešće supruzi čoveka u čijem si ubistvu učestvovao? Što nisi išao na sahranu svakog ubijenog - pitao je Miljković.

- Na Vlastimirovu sahranu sam išao jer ste mi vi rekli da odem, da ne bi bilo sumnjivo - bio je odgovor okrivljenog saradnika, na šta je Miljković rekao da je lažov i dobio usmenu opomenu od strane sudije.

Da li opet može da im se sudi?

Kako su Belivuk i Miljkovič oslobođeni na suđenju za ubistvo Vlastimira Milopevića, čak i u slučaju pronalaska novih dokaza, koji ukazuju na njegovu krivicu, Belivuku neće moći ponovo da se sudi.

Kako je ranije objasnio Telegrafov izvor u tužilaštvu, ova pojava ne može da se okarakteriše kao falinka pravosudnog sistema. Jednom čoveku za isto delo jednostavno ne može da se sudi dva puta.

- Ni u jednom pravnom sistemu nećete naći da neko dva puta odgovara za isto krivično delo. S tim što može da se desi da se pojave nove okolnosti koje bitno mogu da utiču na presudu koja je već prethodno doneta, u tom slučaju može ponovo da se sudi - rekao je naš izvor.

U pitanju bi morale da budu potpuno nove okolnosti koje do tada nisu iznošene pred sud.

- Na sudu je da proceni te okolnosti. Da bi se uzele u obzir, moralo bi da se desi da nikada nisu ispitane. U tom slučaju se traži vanredni pravni lek koji može da podnese punomoćnik, odnosno branilac okrivljenog. U ovom slučaju verovatno ne bi, jer je u pitanju oslobađajuća presuda, ali bi tužilac, ukoliko bi došao do nekih saznanja koja bi, da su postojala u to vreme kada se održavalo suđenje, bila osuđujuća, mogao da traži ponovno suđeno - dodao je.

Osnovni cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osuđen. Međutim, zabrana ponovnog suđenja za istu stvar može u praksi da dovede do situacije da krivac ostane na slobodi čak iako se naknadno pronađu dokazi, jer je već pravnosnažno bio oslobođen usled nedostatka dokaza.

(Telegraf.rs)