Otkrivamo kako izgleda život iza rešetaka najtežih robijaša u Srbiji

Od donošenja zakona, na doživotnu robiju je pravosnažno osuđeno šest muškaraca, dok je jedan osuđen prvostepeno i čeka se odluka Apelacionog suda

U zatvorima u Srbiji je do kraja 2022. godine pet osoba bilo na odsluženju doživotne kazne zatvora, a 85 osoba na izdržavanju kazne od 40 godina zatvora.

Među pet zatvorenika kojima je presuđeno da iza rešetaka provedu ostatak života su Ninoslav Jovanović, u javnosti poznatiji kao Malčanski berberin, koji je u zatvoru preminuo od srčanog udara u julu 2022. godine, kao i Dejan Dabović, koji čeka transfer u zatvor u Crnoj Gori, gde će da nastavi sa odsluženjem kazne.

Preporučujemo

Ostali koji su do kraja prošle godine osuđeni na kaznu doživotnog zatvora su Virdžinel J. koji je ubio ženu R. K. (87) u Požarevcu kada ju je izbo nožem, Radomir Blagojević, koji je živu zapalio Zoricu Kalinić, kao i M. J., koji je osuđen zbog obljube deteta.

Ove godine su na kaznu doživotnog zatvora osuđeni Dejan Pavlović iz Vranja, koji je 10. maja osuđen zbog ubistva supruge Slavice, kao i Goran Džonić, koji je osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva tročlane porodice Đokić, čija presuda još nije pravosnažna.

Od donošenja zakona, na doživotnu robiju je pravosnažno osuđeno šest muškaraca, dok je jedan, spomenuti Džonić, osuđen prvostepeno i čeka se odluka Apelacionog suda.

Najviše kažnjenih zbog droge

Prema statističkim podacima s kraja 2022. godine, primetno je da je najveći broj zatvorenika iza rešetaka završio zbog droge - 28 odsto, a da je drugo najzastupljenije i najčešće sankcionisano krivično delo teška krađa počinilo 16,8 odsto zatvorenika.

Devet odsto zatvorenika počinilo je razbojništvo, sedam nasilje u porodici, a 5,9 odsto zatvoreniha osuđeno je zbog krađe.

Ubistvo i silovanje nalaze se na šestom i sedmom mestu po zastupljenosti. U srpskim zatvorima ubice čine 4,9, a silovatelji 1,8 odsto zatvorske populacije.

Osuđeni za teža krivična dela se nalaze u zavodima zatvorenog tipa ili zavodima zatvornenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

- Oni koji su oduđeni na kaznu od 40 godina zatvora imaju pravo na posete, prijem paketa, boravak na svežem vazduhu, dopisivanje, radno angažovanje u zavodu, pravo na zdravstvenu zaštitu, smeštaj u grupnim sobama... U pogledu osuđenika sa visokim kaznama, kao i onih sa nižim kaznama, rad Službe za tretman u srpskim zatvorima je uspostavljen po svim pravilima i dobroj praksi naprednih evropskih zatvorskih sistema. Tretman počinje od prvog dana kada osuđeno lice dođe na izdržavanje kazne i sastoji se u tome da otkrijemo uzroke inkriminisanog ponašanja, da suočimo osuđenog sa uzrocima, da povećamo njegovu samokritičnost i da jačamo motivaciju za promenom - kažu za Telegraf.rs iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Život iza rešetaka

Osuđenik, kao što zakon i predviđa, učestvuje u radu sa službenicima u tretmanu na dobrovoljnoj osnovi, što znači samo ako on to želi.

- Prema osuđenim licima se primenjuje individualni rad i grupni rad službenika tretmanau. U zavodima se organizuju specijalizovani programi koji su izrađeni u saradnji sa Savetom Evrope - Program za nasilne počinioce krivičnih dela, Program za grupni rad sa zavisnicima od droga, Programa za grupni rad sa zavisnicima od alkohola, Program za počinioce nasilja u porodici, Opšti kognitivno-bihevijoralni program, Program prevencije protiv suicida - dodaju iz Uprave.

Program postupanja prema svim osuđenim licima, uključujući i osuđene na 40 godina zatvora i kaznu doživotnog zatvora, obuhvata i stručno osposobljavanje, školovanje u zavodu, kao i radno angažovanje na pomoćnim poslovima u zavodskoj kuhinji, vešeraju, kartonaži, kantini, radionici za šivenje, održavanju higijene, biblioteci, moleraju, krojačnici itd.

- Deo programa postupanja se odnosi i na slobodne aktivnosti gde su osuđeni na ovu vrstu kazne, kao i svi ostali osuđenici, uključeni u reakreativne sportske aktivnosti, organizovana sportska takmičenja u svim sportovima u zavodu - fudbal, košarka, stoni tenis, šah itd, zatim kulturne aktivnosti u okviru kojih osuđenici aktivno učestvuju u dramskoj i literarnoj sekciji, slikarstvu, maketarstvu, duborezu... - objašnjavaju.

Obrazovanje u zatvoru

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ističu bitnost humanog izvršenja kazne zatvora.

- Podsetićemo da je Srbija jedna od retkih država članica Saveta Evrope koja je odmah na početku pandemije korona virusa osuđena i pritvorena lica stavila na listu prioritenih grupa za vakcinaciju čime je pokazala humanost i brigu za zdravlje ove osetljive populacije u svakom društvu. Uprava je po prvi put osuđenim licima omogućila da koriste "Skajp" i "Vajber" za komunikaciju sa članovima svojih porodica u cilju dodatne psihosocijalne podrške za ova lica kako bi smanjili brigu za svoje bližnje. Posebno nam je bilo važno da ovu vrstu komunikacije omogućimo osetljivim kategorijama kao što su žene i maloletnici. Iz tog razloga je odmah uvedena u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu i drugim zavodima. Osuđena lica i štićenici su nastavili da koriste ove aplikacije za komunikaciju sa porodicama - objašnjavaju iz Uprave.

Radi što bolje pripreme osuđenih lica za povratak zajednicu u zavodima se godinama unazad organizuju školska nastava i obuke za deficitarna zanimanja za varioca, bravara, stolara, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, elektroinstalatera, vodoinstalatera, tapetara, krojača, hidroizolatera, sito-štampara, štampara na tekstilu, limara, armirača, programera za Auto ked, zatim obuka za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama...

Svake godine između osam i 10 odsto osuđenih lica stekne neki vid diplome, budući da se u zavodima organizuje opismenjavanje, osnovnoškolsko i srednjestručno obrazovanje, kursevi i osposobljavanje za zanimanja. Među njima su i osuđena lica koja steknu i fakultetske diplome jer svi zavodi izlaze u susret osuđenim licima koja žele da se studiraju.

- U dobijenim sertifikatima za navedena zanimanja se nigde ne navodi da su stečena tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, a bivšim osuđenicima pomoglo da se zaposle. Neretko se dešava da se posle isteka kazne bivši osuđenici zaposle na poslovima koje su naučili da rade u našim zavodima, što je slučaj sa osuđenicama koje su u KPZ za žene u Požarevcu završile sertifikovanu obuku za krojače i kasnije se zaposlile - zaključuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

(Telegraf.rs)