"Ljudi koji žive da bi pomogli drugima ponestaju": Mara iz "Ribnikara" danas bi napunila 14, ovako je pisala

Visoki tata Branko sa zelenim pramenom u kosi voli da o njegovoj Mari govorimo i pišemo u sadašnjem vremenu

"Svi očekujemo da će se naći neko ko će doći i rešiti svaki naš problem i pomoći nam oko svega. Sve manje ljudi ima koji zapravo hoće da pomognu drugima i ne misle samo o sebi i svojim problemima", reči su iz pismenog zadatka Mare Anđelković, devojčice koje je ubijena 3. maja u masovnoj pucnjavi u Osnovnoj školi "Vadislav Ribnikar" kada je učenik sedmog razreda ubio osam devojčica, jednog dečaka i radnika obezbeđenja škole.

Tekst Verana Matića za Javni servis, nastao iz razgovora sa njenim ocem, prenosimo u celosti:

Preporučujemo

Mara je iz Baba Višnjine ulice na Vračaru.

Svakog dana šeta Njegoševom ulicom. Kao u onoj pesmi Idola.

Uvek svrati do Mitićeve rupe gde se skuplja njena ekipa.

Njih desetak svuda idu zajedno.

Svi je prepoznaju po velikim naočarima.

Mara je srednje dete. Ima stariju sestru Minu i mlađeg brata Milutina.

Trenira karate. Ima plavi pojas. Odlično skija.

Voli masline i nudle koje sama sprema.

Sedi u klupi u drugom redu.

Vredna je i uredna, pomalo svojeglava.

Njena najbolja drugarica je Vida, ali svakako su uvek uz nju, kao i ona uz njih, i Lana, Smiljka, Jelisaveta, Marko, Vukan, Dunja, Matija, Strahinja, kao i drugi iz odeljenja, a nakon priključenja u VII razredu, puno se druži sa Andrijom Čikićem.

Zajedno voze bicikle – poslednji put su se vozili za promajske praznike.

Prva pesma koju je Mara pevala u dečijem sedištu u kolima bila je "Jah War" – The Ruts.

Prvi Marin koncert je nastup Arctic Monkeys u Lincu, 24. aprila ove godine.

U poslednje vreme voli i K pop.

Mara divno crta, planira da upiše Dizajnersku školu i da studira Fakultet likovnih umetnosti.

Mara 17. oktobra puni 14. godina.

Na njen rođendan biće zasađeno Marino drvo u Malom Tašu.

Visoki tata Branko sa zelenim pramenom u kosi voli da o njegovoj Mari govorimo i pišemo u sadašnjem vremenu.

Deo iz Marinog pismenog zadatka na temu "Hoće li budućnost imati junake?"23. marta .2023:

"… Trenutno svima se čini da su ljudi mnogo prilepljeni za uređaje koji ne rade ništa, sem da preterano blješte svaki dan. Niko više neće da pomisli da izađe napolje, kamoli da došeta do mesta na kome mora da se nađe. Svi očekujemo da će se naći neko ko će doći i rešiti svaki naš problem i pomoći nam oko svega. Sve manje ljudi ima koji zapravo hoće da pomognu drugima i ne misle samo o sebi i svojim problemima.

Iskreno, plašim se za našu budućnost i ljude koji će se naći u njoj. U jednom trenutku, ljudima se možda vrati svest i na kraju shvate da se kroz život ne može ići sam i da isto koliko nama treba pomoć treba i ljudima oko nas. Ako se to ne desi bićemo u velikom problemu, jer ljudi koji žive da bi pomogli drugima ponestaju."

(Telegraf.rs/Javni servis)