"Sve mislim pojaviće se moj unuk da ručamo i popijemo kafu": Baka ubijenog Nemanje o pet meseci najveće tuge

Nemanja Stevanović najduže je, posle pucnjave, ostao u svesnom stanju, ali zbog veikog gubitka krvi nije preživeo

Pet meseci je prošlo od noći kada je Uroš Blažić dva sela zavio u crno. Vreme prolazi, a, iako kažu da ono leči, porodicama nastradalih sve je teže. Nemanja Stevanović imao je samo 21 godinu kada mu je život oduzet. Članovi njegove porodice dugo nisu mogli da prihvate da ga više nema, čekali su da im dođe.

- Njegova majka i sestra su uramile njegove fotografije od kad je bio beba, pa do 21. godine. Ceo zid je u fotogrfijama. Mnogo mi je teško da to gledam i da prihvatim da ga više nema. Majka mu je tu ostavila novčanik, ostavlja mu i nešto da pojede... - priča za Telegraf.rs Nemanjina baka.

Preporučujemo

Kako kaže, selo je zavijeno u crno. Nijedan od ubijenih mladića nije dočekao godine za ženidbu.

- Za šta smo se mučili, gradili kuću, radili zemlju, kad to nema ko da nasledi? Ostalo je žensko dete, ali ona će da se uda, da ode. Ono što je najgore je što mi sa Blažićevom porodicom imamo rodbinske veze, bili smo i prijatelji... Šta se njemu desilo da uradi tako nešto? Ili je nevaspitan, ili razmažen, ili mu se nešto u glavi desilo. Sve je obrukao. Sveštenik svake nedelje čita molitvu, svi idu u crkvu, ne zna se kome je gore. Na groblju su pokopani svi jedan do drugog - dodaje kroz suze.

Vreme prolazi, ali svima je sve teže. Nemanjina baka potvrđuje ono što su rekli drugi koji su izgubili nekog bliskog - da je najteže preživeti noć.

- Što više prolazi vreme, sve mi je teže. Sve sam mislila naići će od nekud da popijemo kafu, da ručamo. Pojavi se leptirić, sleti, ide po ruci... Duša je 40 dana oko kuće. Onda u jednom momentu shvatiš da nikada više neće doći. Ni drugima nije lako, komšiji koji živi preko puta nas je takođe ubijen unuk. Oni su se svi tako lepo družili. Išli su da proslave što je jedan njihov drugar dobio dete - priča.

Kako kaže, i unuka je mogla da joj nastrada. Ona je automobilom otišla u Dubonu i stigla u školsko dvorište neposredno pre Blažića. U tom momentu nije ni znala da joj je brat ranjen i da neće preživeti. Uspela je da se izvuče nepovređena, ali trauma je ostala.

- Ona još nije izašla iz auta kada je on naišao. Sam Bog zna, kako je uspela da se sakrije da je ne vidi. Izašla je iz automobila i pobegla u Donju Dubonu, odakle je pozvala policiju. Naš Nemanja je najduže bio svestan, ali je na kraju iskrvario. Kažu da kap krvi u njemu nije ostala. Mislila sam da je strašno kada mlad ostaneš bez roditelja, ali mnogo je teže kada nastrada dete - zaključuje baka.

Nemanja je pogođen sa šest metaka, bio je živ skoro dva sata, pričao je sa ocem i majkom, a onda su iz smederevske bolnice ujutru izašli kao roditelji koji su izgubili svoje dete.

Blažić je ubio osam, a ranio 14 osoba. Njegova najmlađa žrtva je 15-godišnji dečak.

(Telegraf.rs)