Carević: Za skoro 40 odsto povećani smeštajni kapaciteti u OZ Beograd
"Borba države protiv organizovanog kriminala zahteva neprestana ulaganja ove vrste, ali i obuku i zapošljavanje novih ljudi koji obavljaju visoko rizične poslove koji za veći deo javnosti nisu vidljivi"
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević izjavio je da su, zahvaljujući radovima i rekonstrukcijama od 2012. do danas, za skoro 40 odsto povećani smeštajni kapaciteti u Okružnom zatvoru u Beogradu.
„Ovo uvećanje je posebno značajno jer je reč o najvećoj pritvorskoj jedinici u zemlji koja na mesečnom nivou prima do čak 180 lica“, istakao je Carević koji je posetio OZ Beograd povodom obeležavanja 70 godina postojanja ove ustanove.
Preporučujemo
"Monstrume, ti ćeš moje dete da diraš": Odloženo pripremno ročište za ubistvo u Ripnju, u sudnici nastao haos
Prve fotografije sa mesta tragedije kod Leskovca: Na muškarca se obrušio zid šupe, umro u poljskom WC-u
On je naveo da ovaj zavod od ukupno 12 sada ima 11 renoviranih blokova u skladu sa standardima Saveta Evrope (SE) i dodao da se u julu započelo sa rekonstrukcijom poslednjeg bloka.
„Borba države protiv organizovanog kriminala zahteva neprestana ulaganja ove vrste, ali i obuku i zapošljavanje novih ljudi koji obavljaju visoko rizične poslove koji za veći deo javnosti nisu vidljivi“, istakao je Carević.
ovog prostora" ids="4531451,4531452,4531450,4531449,4531448" safe="true">
On je podsetio da se, prema poslednjem izveštaju SE, Srbija nalazi drugu godinu za redom u grupi zemalja sa adekvatnim kapacitetima za smeštaj osuđenih i pritvorenih lica.
„Uloženi su ogromni napori poslednjih 10 godina da se reši ovo pitanje koje opterećuje zatvorske uprave mnogo bogatijih država poput Francuske, Belgije, Italije, Grčke…“, ukazao je direktor Uprave.
Carević je obišao poslednja dva renovirana bloka za smeštaj pritvorenih lica u OZ Beograd, kao i šetalište koje je oslikano muralima u cilju humanizovanja ovog prostora.
Na tom projektu je zajedno radilo više od 50 uličnih umetnika, studenata slikarstva, glumaca i profesora Akademije likovnih umetnosti, kao i sami
osuđenici koji su prethodno na radionicama kreativnog crtanja naslikali murale po motivima slobode, ljubavi, prirode, humanosti…
(Telegraf.rs)