Psiholog za "Telegraf" o načinu na koji da prepoznamo depresiju i suicidalne namere kod tinejdžera

Depresivna stanja u adolescenciji su uglavnom prolazna i retko završavaju suicidom, ali to ne znači da ne treba da obraćamo pažnju ukoliko dođe do nekarakterističnog ponašanja deteta

Četrnaestogodišnji dečak iz Kačareva izvršio je samoubistvo u sredu 29. marta kada je na kraju časa skočio kroz prozor učionice koja se nalazi na drugom spratu škole.

On je u startu davao znake života i doktorke iz Doma zdravlja pokušale su da ga reanimiraju, ali dečak je izdahnuo do dolaska Hitne pomoći. Kako je obdukcijom utvrđeno, prilikom pada mu je pukla aorta. Psiholog Zoran Musterović objašnjava na koji način da prepoznamo da li kod dece postoje suicidalne tendencije.

Preporučujemo

- Adolescenti na različite načine ispoljavaju depresivnost jer je vrlo teško podnose. Kod introvertnih osoba koje su povučenije, mirnije, još je teže utvrditi takvo stanje. U takvom stanju najčešće dolazi do povlačenja iz kontakta, bezvoljnosti, odustajanja od obaveza i sve manje pokazivanja zadovoljstva - kaže Musterović za Telegraf.rs.

On naglašava da su depresivna stanja u adolescenciji uglavnom prolazna i da se retko završavaju suicidom.

- Ako primetimo neku od promena ponašanjem, pomažemo uvek i jedino razgovorom. Ali je problem sa tinejdžerom uspostaviti kontakt ako do tada nije postojao. Ako nisu spremni, teško ih je otvoriti, s tim da se više poveravaju vršnjacima. Ako su im ta vrata zatvorena, onda imaju veliki problem, pa su zato tinejdžeri u problemu i u riziku jer nemaju podršku ni sa jedne, ni sa druge strane. Sredina nedovoljno neguje stručnu pomoć - dodaje.

Kada su u pitanju učenici koji su svedočili samoubistvu školskog druga, oni takođe, kao što smo već pisali, mogu da prožive traumu. Musterović na tu temu objašnjava da takve situacije deci nisu bliske jer su im nerazumljivi motivi kao i način rešavanja unutrašnjeg sukoba, tenzija i frustracija.

- Bliskost sa tim drugom i vršnjakom ne mogu da povežu sa njegovim postupkom samoubistva, što može da bude problem i da dovede do sažaljenja bez razumevanja tog postupka. Takva iskustva su po pravilu traumatička, posebno jer imaju efekat na veći grupu, što donekle može da bude zaštićujuće za decu, ali će sporije da postanu funkcionalni u školi. Svakako, deca koja su bila bliža sa dečakom i njegovom porodicom, ukoliko su se se posećivali, spoorije će emotivno da se distanciraju od toga iskustva - objašnjava psiholog.

Kako ističe, bilo bi dobro da deci pomažu stručne osobe za retraumatizaciju, ukoliko nje bude, naročito u radu sa kolektivnom traumatizacijom, koja je verovatna.

- Ovo su retka iskustva i obično se sporo izlazi iz njih, a svakako bi bilo dobro da, recimo, jedan pismeni zadatak iz maternjeg jezika posvete svom preminulom drugu, nastojeći da napišu najlepše uspomene i da se najbolji radovi pročitaju pred razredom. Takvi zajednički doživljaji mogli bi da imaju katarzičko iskustvo, gde se ispoljavaju emocije koje imaju zajednički doživljaj i težinu, a grupa ih čini prihvatljivijim za sve - zaključuje Musterović.

Ukoliko imate psihičke probleme koje ne možete sami da prevaziđete i čini vam se da je rešenje samoubistvo, obavezno potražite stručnu pomoć. Stručnjake zaposlene u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" možete da dobijete pozivom na broj 0800/309-309 (opcija 1). Poziv je besplatan, a dostupna je i komunikacija putem četa (dopisivanja) bez registracije i sa mogućnošću brzog, gotovo trenutnog odgovora stručnog lica na postavljeno pitanje ili traženu pomoć.

(Telegraf.rs)