Danas iz zatvora izlazi silovatelj iz beogradskog lifta: Smislio je sistem da namami devojčice da otvore vrata

Robijao zbog zlostavljanja maloletnica

Igor Bogdanović odslužio je kaznu od 15 godina zatvora zbog silovanja dve maloletnice i, kako Telegraf nezvanično saznaje, danas izlazi na slobodu. 

Bogdanović je proglašen krivim zato što je 13. decembra 2007. godine, oko 14 časova, u Ulici braće Srnić u Beogradu prinudio na obljubu maloletnu devojčicu. On joj je, kako je utvrdio sud, najpre stavio ruku preko usta, a potom je ugurao u lift koji je zaglavio između spratova. Potom je više puta ošamario devojčicu, a zatim se seksualno iživljavao nad njom. Kada je završio, Bogdanović joj je zapretio da će je ubiti ako nekome bilo šta kaže, a zatim je pobegao.

Preporučujemo

Drugo delo za koje je oglašen krivim, Bogdanović je počinio dva dana pre prvog i to u Ulici vojvode Šupljikca. Način na koji ga je izvršio, bio je gotovo identičan. Prema presudi, u koju je „Politika” imala uvid, Bogdanović je pratio svoju žrtvu, a kada je video da devojčica otključava vrata, sačekao je nekoliko minuta i pozvonio. Kada je devojčica upitala: „Ko je?”, on je odgovorio: „Tata”.

Ne sumnjajući da joj preti opasnost, ona je otvorila ulazna vrata kuće, i kada je videla da pred njima nije njen otac pokušala je brzo da ih zatvori. Bogdanović je, međutim, uspeo da stavi nogu između vrata i praga. Uz pretnju da je gotova ukoliko bude pisnula, napasnik je naterao devojčicu da pođe do sobe na spratu i skine donji veš. Zatim je seksualno zlostavljao.

Dve nedelje kasnije, Bogdanović je napao i treći put. U Ustaničkoj ulici povukao je žrtvu, takođe maloletnicu, do ulaza zgrade, a kada su došli između prvog i drugog sprata, naredio je da ga oralno zadovolji. Kako je ona odbila to da uradi, napasnik je nekoliko puta udario u glavu. Devojčica je počela da se otima, udara nasilnika i vrišti. Bogdanović nije uspeo u svojoj nameri jer je jedan od komšija čuo dečije vapaje i pobegao je.

Povratak

Povodom ove informacije, kontaktirali smo Upravu za izvršenje krivičnih sankcija u vezi sa tim šta je sve urađeno sa njegovom pripremom za povratak u društvenu zajednicu.

"Kolege u Službi za tretman Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu, u saradnji sa Odeljenjem za vanzavodske sankcije i mere, izradili su blagovremeno program pripreme za otpust osuđenog Igora Bogdanovića. Naglašavamo da je to deo naših redovnih procedura za svako lice koje se vraća u društvenu zajednicu kako bismo izbegli medijske spekulacije da se to čini ad hoc ili onda kada postoji medijska zainteresovanost za nekog pojedinca.

U skladu sa zakonskim okvirom koja se odnosi na svako osuđeno lice, zavod je o isteku kazne Igora Bogdanovića obavestio njegovu porodicu, nadležni sud, nadležnu Policijsku upravu i Centar za socijalni rad.

Kako bi javnost bila podrobno informisana, podsećamo da se program sastoji od pružanja pomoći prilikom pronalaženja smeštaja i ishrane, pružanje pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, davanja saveta u cilju usklađivanja porodičnih odnosa, pružanja podrške i pomoći prilikom pronalaženja zaposlenja, odnosno dovršavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja, uspostavljanja

saradnje sa nadležnim centrom za socijalni rad u cilju davanja novčane podrške za podmirivanje najnužnijih potreba… U tom smislu Bogdanoviću je izrađena lična karta tokom izdržavanja kazne zatvora i obezbeđena mu je neophodna dokumentacija kako bi koristio zdravstveno osiguranje i sva druga prava po izlasku na slobodu.

Sastanci

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizovala je multisektorske sastanke sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, nadležnog Centra za socijalni rad i filijale Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu. Naglašavamo i da je organizovano više sastanaka između poverenika, zavodskog vaspitača i Bogdanovića kako bi se ovo osuđeno lice podstaklo da aktivno učestvuje u pripremi za otpust i kako bi se na vreme prepoznale sve njegove potrebe po povratku u zajednicu.

U proces pripreme za otpust je bila uključena i nevladina organizacija koja se godinama unazad bavi postpenalnom podrškom bivših osuđenih lica sa ciljem da se ovom licu pomogne da se što lakše integriše u svakodnevne životne aktivnosti. Uprava je iskoristila sve zakonske mehanizme koje njoj, ali i drugim državnim institucijama i nevladinim organizacijama, stoje na raspolaganju kako bi se ovom licu pružila sva potrebna pomoć u prvim danima po izlasku na slobodu. Stoga sve medije molimo da se uzdrže od senzacionalizma prilikom izveštavanja kad je reč o počiniocima ovakvih krivičnih dela na šta ih zakon i novinarski kodeks obavezuju budući da su maloletna lica oštećene strane.

Otpust

Priprema za otpust je proces koji počinje prvog dana kad osuđeno lice stupi na izdržavanje kazne time što se uključuje u programe Službe za tretman (individualni i grupni programi rada). U svakom konkretnom slučaju za osuđeno lice se izrađuje individualni program pripreme za otpust u zavisnosti od dužine kazne i to - najranije godinu dana, a najkasnije tri meseca pre isteka kazne. Osuđenik se podstiče na aktivno učestvovanje u pripremi za otpust i na osnovu utvrđenog programa za otpust osuđeni se uključuje u pojedinačni ili grupni savetodavni rad. U tom smislu, zaposleni u Službi za tretman u kazneno-popravnim ustanovama i zaposleni u našim povereničkim kancelarijama (zadužene za sprovođenje tzv. alternativnih sankcija) intenzivno sarađuju sa svim relevantnim državnim i nevladinim organizacijama u cilju što bolje pripreme osuđenika za povratak u društvenu zajednicu. Služba za tretman stavlja poseban fokus na lica koja nemaju adekvatnu podršku porodice ili svog okruženja ili su lošeg materijalnog stanja. Treba imati u vidu da nemali broj osuđenih lica ima podršku svojih porodica (bračnih partnera, dece, najbližih srodnika) što u velikoj meri utiče na vrstu pomoći koju će da zatraže. Podrška porodice je od suštinskog značaja za rad sa osuđenim licima i tokom izdržavanja kazne i tokom pripreme za otpust, kao i po izlasku na slobodu. Osuđenicima se pomaže da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj, posao. Iz tog razloga ih upućujemo na pomoć i podršku koju mogu da dobiju u nadležnim institucijama - policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu. Uprava i njeni poverenici blisko sarađuju sa svim nevladinim organizacijama koje se bave prihvatom osuđenika u cilju pomoći oko

smeštaja i pronalaženja posla i u tom smislu najbolju saradnju imamo sa organizacijama u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada…Ključna je podrška kako vladinog tako i nevladinog sektora kako bi se bivša osuđena lica što lakše uklopila u društvo i kako bi im se dala šansa da se zaposle i ne čine nova krivična dela. Među njima je nemali broj onih koji su u zavodima prošli obuku za neko od deficitarnih zanimanja, dobili sertifikat, u kome nije navedeno da je stečen tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla moguća diskriminacija. Uz to, sva osuđena lica su tokom boravka u zavodu stekla i radno iskustvo na ovim poslovima (poslovi varioca, molera, fasadera, pekara, kuvara, elektroinstalatera…) tako da je reč o osobama koje imaju „zanat u rukama“. Naglašavamo i da najbolji tretman u zavodu daje dobre rezultate samo ako je celo društvo spremno da prihvati bivše osuđeno lice i olakša mu uključivanje u zajednicu. U skladu sa Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ako služba za tretman

proceni da postoji potreba za pružanjem pomoći osuđenom nakon izvršene kazne zatvora ili osuđeni sam zatraži pomoć poverenik najkasnije u roku od mesec dana pre otpusta započinje sa izradom programa pomoći. Prilikom izrade programa pomoći poverenik sarađuje sa službom za tretman i osuđenim. Osuđenik se u postpenalni program pomoći i u programe Službe za tretman dok traje kazna uključuje samo ako on to želi.

Pomoć

Program pomoći se sastoji od:

1.pružanja pomoći prilikom pronalaženja smeštaja i ishrane;

2.pružanje pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu;

3. davanja saveta u cilju usklađivanja porodičnih odnosa;

4.pružanja podrške i pomoći prilikom pronalaženja zaposlenja, odnosno dovršavanja

školovanja ili stručnog osposobljavanja; 5.uspostavljanja saradnje sa nadležnim centrom

za socijalni rad u cilju davanja novčane podrške za podmirivanje najnužnijih potreba;

6. pružanje podrške i pomoći u uzdržavanju od upotrebe opojnih droga i alkohola;

7. pružanje drugih oblika pomoći i podrške.

Program se obustavlja ako lice prema kojem se program pomoći sprovodi ne sarađuje ili odbija saradnju.

(Telegraf.rs)