"Sekli ih sekirama i noževima, pa trpali u džakove": Lalić detaljno opisao kako se Belivukov klan rešavao tela

Istakao je da je postupak uklanjanja tela bio identičan za sve žrtve, a potom objasnio i šta je klan radio kada su tela žrtava bila spakovana u džakove

Srđan Lalić, okrivljeni svedok u postupku koji se vodi protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka, danas je u Specijalnom sudu otkrio stravične detalje o načinu na koji se klan rešavao tela žrtava nakon ubistva.

Kako je Lalić objasnio, kreator ideje da se tela rešavaju na način na koji su to u kontinuitetu radili bio je Marko Miljković. On se držao teze "nema tela, nema dela".

Preporučujemo

- Postojali su lakši načini da se odloži telo, ali mi je Miljković objasnio da je poenta da se telo trajno ukloni. Prema njegovoj priči, u toj situaciji ne bi mogao da se pokrene sudski postupak, niti da bilo koje lice bude osuđeno. Sigurno je bilo mnogo lakših modaliteta, ali taj je izabran iz spomenutih razloga - rekao je Lalić.

Na pitanje tužioca ko je neposredno i kako ubio Aleksandra Gligorijevića, Lalić je odgovorio da ga je ubio Veljko Belivuk udarcem sekirom u vrat.

- Belivuk i ostali su mi to rekli posle ubistva. Isprva je trebalo samo da ih povezem. Međutim, nisu odneli džakove do reke. Tada sam prvi put ušao u kuću u Ritopeku. Oni se još nisu presvukli, bili su u krvavim odelima i prepričali su mi sve što se desilo - šta je Gligorijević pričao i kako se odigralo ubistvo. Kada je u pitanju ubistvo Gorana Veličkovića, ja sam tada prvi put ušao u improvizovani šator. Tu su bili Belivuk, Miloš Budimir i mislim da je bio Janković. Oko mašine su sigurno bili Spasojević i Draganić. Pomogao sam im da pridržim nešto, da nešto zasečem. Nisam tada radio sa sekirom, to je tada radio Belivuk. Janković je isto nožem odvajao meso i usitnjavao ga. Tada su bili veći kuhinjski noževi, a kasnije i pravi mesarski idustrijski noževi koje smo kupili u Uradi sam. Veljko je odvajao krupne delove sekirom. Mašina je bila funkcionalna, ne sećam se da je bilo kvarova, ali je bilo problema oko povezivanja na mrežni napon. U skrivenoj prostoriji je bila osiguračka tabla i to je uvek ručno radio Draganić - objasnio je Lalić.

Na pitanje sudije ko je doneo odluku da se na takav način izvrši ubistvo i uništi telo kada je u pitanju Goran Veličković, Lalić je rekao da su sistem osmislili Belivuk i Miljković i da su to radili i pre Veličkovića.

- Veličkovića je konkretno lišio života Marko Miljković i čekali smo da on dođe. Ja nisam znao da će na taj način da bude ubijen - rekao je.

Detaljno opisao kako su uništavana tela

Upitan da objasni koliko je vremena bilo potrebno za uklanjanje tela i šta su tačno radili, Lalić je objasnio da je postupak prvi put video prilikom ubistva Gorana Veličkovića i to "u poodmakloj fazi".

- Uglavnom je jedno lice radio sa sekirom i uglavnom je prvo odvajana glava i stopala. U situaciji Gorana Veličkovića ta osoba je bila Veljko Belivuk. Potom je odvajao šake. Ispomagao mu je Miloš Budimir i Nebojša Janković. Oni su velikim nožem pravili vođice po telu da bi lakše razdvojili sekirom. Tako se usitnjavaju udovi. Trup se otvori nožem, organi se odlože u odvojeni džak. Zatim se sekirom usitnjava torzo i naposletku se usitnjava i glava, a pre toga se nožem skida koža sa glave kako kosa odnosno dlaka ne bi pravila zastoj u mašini. Svi ti usitnjeni delovi koji su na kraju veličine 10 puta 10 centimetara budu odloženi najčešće u tri plastične kade i to se onda melje u mašini. Sadržaj bude želatinasto vodenog sastava i odlaže se u providne PVC džakove koji se ubacuju u bele džakove kako sadržaj ne bi curio - objasnio je Lalić i dodao da je za ceo proces potrebno između jednog i dva sata.

Istakao je da je postupak uklanjanja tela bio identičan i za kasnije žrtve, a potom objasnio i šta je klan radio kada su tela žrtava bila spakovana u džakove.

- Kada smo išli da bacimo džakove, uvek smo išli vozilom levo od kuće asfaltnim putem, pa na parče makadamskog puta. Ima jedno proširenje odakle kreće zemljani put između voćnjaka. Samo jendom smo išli džipom do reke, posle smo uvek išli peške. Vozilo staje tu i vraća se u kuću, a ostatak ljudi nosi džakove do reke. Tu ima oko 30 minuta aktivnog hoda. Sa obe strane su voćnjaci i oranice. Kada se priđe reci ima deo gde je rastinje raskrčeno za pecanje. Zatim se u čizmama plitko ulazi u reku. Potezom skalpela sa donje strane se otvara džak i izručuje se sadržaj. U tom delu je reka brza. Kasnije je kupljeno i ribarsko odelo i ulazilo se u reku dublje. Onaj ko je ulazio u reku bio je vezan kanapom iz bezbednosnih razloga. Džakovi su bili uvezani po dva zbog balansa, nosili smo ih oko vrata ili preko jednog ramena. Takođe se nosi bar još jedan beli najlonski džak u kom su folije, eventualno garderoba pokojnika - stvari koje bi trebalo zapaliti i uništiti. Taj džak je ostavljan na pola puta da ga ne nosimo, a potom bismo ga uzeli i odneli u uvale kod sasušenog potoka i tu bi se vršilo paljenje tog džaka koji bi izgoreo za oko 20 minuta i bio veličine rukometne lopte - objasnio je Lalić.

Kada završe sa spaljivanjem džaka, vraćali bi se do okuke i kontaktirali vozača putem "Skaja". Lalić je objasnio da su se tela uvek rešavali pod velom noći, a ukoliko bi čuli da neko nailazi, skrivali bi se u voćnjake.

- Kada je u pitanju čišćenje skrivene prostorije, na plafonu su se nalazile kuke. Kroz njih je provučen kanap i preko njega je uvek prostirana folija, a deblja folija je bila i na podu. U nekim ubistvima je to urađeno i posle ubistva, odnosno neki tragovi su ostali po zidovima, kao što je slučaj sa ubistvom Lazara Vukićevića. Kada bi se završilo usitnjavanje tela, najloni bi se stavljali u Džak, a potom je prostorija ispirana vodom. Vlade Draganić je na slivnik na podu uvek stavljao mrežu koja je kao cediljka, da, ako je nešto ostalo, ne bi otišlo u odvod. Potom je posipana sona kiselina ili varikina. Ta kiselina nagriza i druge elemente jer isparava, u prostoriji je velika vlaga. Potom se delovi mašine rasklapaju, ispiraju vodom, pa potapaju sonom kiselinom ili varikinom u jednoj od braon kada i tako se uništavaju DNK tragovi. Zatim se radi peskiranje. U toj fazi nisam učestvovao. Znam kada je bilo poslednji put pošto se komentarisalo da za poslednja dva ubistva nije odrađeno - rekao je okrivljeni svedok.

Posebno okrutni bili prema Vukićeviću

Na pitanje da li je među pripadnicima klana bilo reči o tome da se prema Lazaru Vukićeviću ponašaju posebno okrutno, Lalić je odgovorio potvrdno.

- Posebno smo bili okrutni prema njemu iz više razloga. Jedan od njih je jer smo mislili da je upucao Miloša Budimira. Belivuk i Miljković su preko "Skaja" poslali direktivu da prema njemu budu posebno brutalni. Neposredno pre ubistva Belivuk je dodao Vukićevića na "Skaju" i pitao ga zbog čega priprema njegovo ubistvo, na šta mu je Vukićević otresito odgovorio. Tokom ispitivanja Lazara Vukićevića puštane su mu poruke Veljka i Marka, koji su likovali nad njegovom otmicom. To je bio nastavak komunikacije od ranije, govorili su da će ih zapamtiti, da će poželeti da umre - rekao je Lalić.

On je, kako je rekao, Vukićevića udarao kablom, pa potom poliveo vodom po licu i telu, na oko 10 centimetara od nosa i usta, kako bi mu bilo oenmogućeno disanje. Kao razlog je naveo da su želeli da "dopru do njega jer je bio izgubljen i pričao nepovezano".

- Ja sam ga savladao, bio na njemu, udarao ga kablom. Nikada ga nisam peglao peglom, niti znam daje pegla uopšte postojala u kući u Ritopeku. Niko Vukićevića nije peglao peglom - rekao je Lalić.

(Telegraf.rs)