"Lainović je ubio Kiću, a Kojiću je kablom presudio Miljković": Lalić govorio o dva ubistva van optužnice

Tek kada je ispričao sve detalje ubistva Investitora sa Zvezdare, tužilaštvo je pristalo da sklopi sporazum sa Lalićem

Okrivljeni svedok Srđan Lalić juče je, osim o trojici žrtava koje se nalaze u optužnici, govorio i o dve žrtve klana koje se u njoj ne nalaze. U pitanju su investitor sa Zvezdare Mirko Kojić i vođa Partizanovih navijača Ljubomir Marković Kića.

Ubistva Kiće Markovića Lalić se ukratko dotakao. On je istakao da su primetili da na utakmici na stadionu Čukarički jedna grupa navijača stoji odvojeno, te da je "to bio problem" jer su saznali da grupa ima u planu da ih napadne.

Preporučujemo

- U danima posle utakmice zamoljen sam da pozajmim "škodu" koju sam koristio i Miljković, Belivuk i braća Budimir su otišli na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Miljković mi je rekao "upecali smo Kiću". Ja sam se najviše interesovao da li je izvršeno neko krivično delo mojim automobilom - rekao je Lalić.

Par dana kasnije Miljković mu je, kako je objasnio, rekao da par dana kasnije bude na nekom javnom mestu sa video nadzorom kako bi ostao trag da nije povezan sa krivičnim delom.

- Na internetu sam video da je Marković likvidiran, a kasnije su mi detaljno o ubistvu pričali Lainović, braća Budimir i Miljković. Za to je bio angaživan Lainović. Dali su mu da obuče kaput jer ima specifičan hod i veći stomak. Parkirana unapred bila je "škoda superb" i posle ubistva je odložio oružje u skrivenu pregradu u "škodi", a potom ga je Miloš Budimir odvezao u štek stan. Auto je bio na mestu koje nisu pokrivale kamere. Par dana kasnije Budimir je angažovao neke momke da u jutarnjim časovima odvezu to vozilo - rekao je Lalić.

Detaljno opisao ubistvo Kojića

Lalić se potom pričom vratio u 2020. godinu, kada se vratio za Beograd oko 10. januara.

- U danima pre 20. januara Miljković nas okuplja na stadionu. Mene, braću Budimir, Nemanju Đurića, Nemanju Simića i Lazara Marinkovića. Saopštava nam da je njegov kum Mirko Kojić zbog učestvovanja u ubistvu na šinama i drugim likvidacijama pretnja po njega i sve ostale. Rekao je da moramo da mu pomognemo u otmici i likvidaciji. Niko se nije protivio pa sam i ja pretpostavio da bi bilo vrlo štetno po mene da negodujem - rekao je Lalić.

Miljković je Kojću plasirao priču da ga je policija uhapsila da je formirana posebna grupa u policiji koja se nameračila da ga sredi i da su ga pustili. To je uradio da bi Kojić lakše poverovao kad se pojave da je u pitanju policija. Za namamljivanje je bio zadužen Janković, Kojiću je rečeno da treba da posmatraju neko lice, da ne nosi običan telefon i da ponese fotoaparat. Lice nije ni postojalo, to je bila fiktivna priča.

Za mesto otmice odabran je parking u Radničkoj ulici, koji je bio zamračen, ima okolo rastinja. To veče, po unapred pripremljenom planu, Miloš Budimir vozi Lalićevu "škodu". U večernjim časovima odlaze na parking i zauzimaju mesto dijagonalno od mesta na koje je trebalo da dođe Kojić. Tokom tog dana Marko Budimir i Miljković su na tu lokaciju dovezli "audi a5" užičkih oznaka, a u večernjim časovima su došli belim kombijem koji je stajao na stadionu i koristili su ga navijači.

- Parkirali su se u delu parkinga gde je Kojić trebalo da dođe, a kada Janković dođe peške to je bio znak za nas da se Kojić pozicionirao na tu lokaciju. Čekali smo oko 20 minuta. Bilo je hladno, magla je bila jako gusta. Dva puta je izašao stanar iz zgrade jer smo već bili sumnjivi. Đurić i ja smo imali taktičke rukavice, ja sam imao radio vezu i imali smo policijske značke koje nam je obezbedio Miljković. Te značke su posle stajale na stadionu do nekoliko dana pre našeg hapšenja. Rekao sam stanaru da smo policija i da pratimo obijače vozila, da bih mu skinuo sumnju i da ne bi pozvao policiju. Ubrzo preko radio veze od Budimira i Miljkovića stiže informacija da je na parking pristigao mali gradski auto crvene boje, ili "reko klio" ili "dačia sandero". Bio je parkiran u rikverc i niko nije izlazio iz vozila. Ubrzo smo videli Jankovića kako ide ka tom delu parkinga. Lazin zadatak je bio da otrči na glavni put na Radničku ulicu za slučaj da policija krene ka parkingu da im odvuče pažnju da kupimo vreme - dodao je Lalić.

Kako je ispričao, "škodom" su zagradili Kojićevo vozilo, prišli sa vozačke i suvozačke strane jer je Miljković Kojića predstavio kao opasnog čoveka. Dodao je da se Kojić zaključao unutra, te da su lupali u stalo uz povike "policija".

- Progledao sam da nema oružje, izvukao ga iz automobila, prislonio uz vozila i vezao ga lisicama sa rukama na leđima. Kojić je imao sivu majicu, tamnu jaknu, sportske patike, naočare za vid. Majicu smo mu prebacili preko glave da ne može da vidi šta se dešava. U tom momentu Miljković i Marko Budimir prilaze belim kombijem, otvaraju se vrata, predajemo Simketu Kojića i on ga ubacuje unutra, ulazi sa Jankovićem. Ceo događaj je ispratila jedna žena srednjih godina u vozilu "golf", silom prilika se zadesila tu. Prišao sam da vidi policijsku značku, pokazao sam joj da sačeka. Miljković je krenuo kombijem, ostali su krenuli "audijem" i parking je bio slobodan. Pokazao sam ženi da nastavi. U "škodi" sam bio sam, malo sam kasnio za njima, sustigao sam ih tek na auto-putu. Funkcija "audija" je bila čistač u slučaju kontrole, da privuče pažnju ili da prvi bude zaustavljen da da kombiju mogućnost da se udalji, a moja uloga je bila ako policija krene za nama da izvršim sudar i da onemogućim dalju pratnju - ispričao je.

Ako bi se pojavila policija, plan je bio da Kojiću ubrizgaju cijanid i izbace ga iz kombija.

- Tokom narednih dana sam video fotografije Kojića iz prostorije u Ritopeku, vezanog trakom preko ruku, nogu i lica. Detaljno su mi ispričali kako su Kojića ubili produžnim kablom. Isprva su pokušali da ga udave produžnim kablom i to Simke, kog je Miljković poveo da se iskali. Kabl je pukao i Miljković je nastavio da ga davi ostacima kabla i na kraju mu slomio vrat. Detaljno su mi ispričali kako su telo uništili sekirom i skalpelom i da je to trajalo oko šest sati, a potom su ga samleli i bacili u reku - dodao je Lalić.Kako je rekao, tada je saznao za postojanje kuće strave u Ritopeku, kao i za skrivenu prostoriju koja je bila idealna za ubistva. Kuću su kupili od Draganića, ali je nisu preveli na svoje ime. U kupovini kuće im je finansijski pomogao Radoje Zvicer.

- Ja u vreme ubistva Kojića, kao što sam rekao, nisam znao za kuću, ali ju je Miljković još tada spominjao i nazivao je klanicom - istakao je.

Da li je priča ovim ubistvima "kupila" sporazum?

Podećamo, Lalić je sklopio spaorazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. On je, za razliku od ostali optuženih, u zakonskoj obavezi da govori istinu jer ima status okrivljenog svedoka.

Dobio je umanjenu kaznu od 18 godina zatvora u zamenu za informacije o aktivnostima Belivukovog organizovanog kriminalnog klana i jedan je od trojice optuženih svedoka.

Pitanje koje se postavlja jeste da li je Lalić nagodbu sa tužilaštvom "kupio" upravo pričom o likvidacijama Kojića i Kiće.

Kako je za naš portal ranije rekao sagovornik iz istrage, tek kada je ispričao sve detalje ubistva Investitora sa Zvezdare, tužilaštvo je pristalo da sklopi sporazum sa Lalićem. On je tako rešio zagonetku poruke sa Skaja u kojoj je Marko Miljković napisao "Kakav sam ja kralj, ubio sam dva kuma". Do detalja je opisao kako su Kojića najpre otrovali, a potom samleli u Ritopeku.

Više puta je od samog početka suđenja pokušavao da dobije status okrivljenog svedoka, ali je uporno odbijan. Tek nakon što je prošao nekoliko "testova", on je dobio tu mogućnost koja je od velikog značaja za rešavanje slučajeva koji nisu obuhvaćeni optužnicom, kao i onih u njoj. Presudno je bilo to što je ispričao o pomenutom investitoru.

(Telegraf.rs)