Fila: Niko ko izdrži 15 godina zatvora nije mentalno zdrav, siguran sam da policija prati Igora Miloševića

- Silovatelj Igor Milošević je tražio da ostane u zatvoru jer nema gde da ode. Problem je što ne postoji ni dobrovoljan ostanak u zatvoru, a ne postoji ni prisilan odlazak u neku meru socijalne zaštite, rekao je Fila

Silovatelj Igor Milošević, koji se 20. septembra ove godine, nakon 15 godina našao na slobodi izazvao je veliku polemiku u javnosti, ali i strah među ljudima u Srbiji. 

U emisiji "Uranak" na K1 tim povodom gosti su bili advokat Toma Fila i sudija Višeg suda Ivana Josifović.

Preporučujemo

- Siguran sam da policija prati Igora Miloševića. Posle 15 godina robije osuđenici su oštećeni ljudi i tolika zatvorska kazna ostavlja traume. Zato je i tražio da ostane u zatvoru. Niko ko izdrži 15 godina zatvora nije mentalno zdrav. Imali smo slučajeve gde neko namerno izvrši krivično delo kako bi se vratio u zatvor. Izmene u zakonu o krivičnom postupku su neminovne — rekao je advokat.

Kakva je situacija u našem Zakonu objasnila je sudija Josifović.

- U presudama ne postoji odredba po kojoj je osuđenik koji izađe iz zatvora u nečijoj

nadležnosti. U presudi stoji da li je izvršio krivično delo, koje krivično delo je izvršio i koja je

kazna za to. Postoji mogućnost da se u presudi odluči o nekoj meri bezbednosti. Svrha i cilj je da

se otkloni mogućnost ponovnog vršenja krivičnog dela. Međutim, ako takve mere bezbednosti

nema u presudi onda se nakon izdržane kazne završava onaj deo sankcija prema tom licu koje je

presudom određeno — rekla je Ivana Josifović.

Josifović je objasnila da je serijski silovatelj odlužio kaznu zatvora, ali i da postoje institucije u

koje može svojevoljno da se prijavi.

— Lica koja su više puta osuđivana su višestruki povratnici. Ako se radi o krivičnom delu koji s pravom uznemirava javnost svakako mogu predstavljati opasnost po okolinu i društvo. Međutim, sistem prema sadašnjim zakonskim rešenjima ne može ništa da uradi na silu ili protiv volje tog lica. Postoje institucije kao što je Centar za socijalni rad ili druge ustanove socijalne zaštite koji bi mogli da pruže neku brigu, smeštaj, pažnju tom licu, ali to ne može na silu. To je na nivou dobrovoljnosti. Ukoliko on recimo posle 15 godina izdržane kazne nema post penalni prihvat, nema porodicu, nema kuću, postoje ustanove socijalne zaštite koje bi njemu mogle da

pruže neku vrstu zaštite i podrške, pa samim tim i psihološke podrške, pedagoške itd… Međutim, na silu ništa od toga ne može — objasnila Ivana Josifović u “Uranku”.

— Ranije u SFRJ je postojao savezni nadzor. Svako ko više puta izvrši krivično delo, dva puta ili tri puta, oni ga prate. Gledaju kada spava, kada ustaje, diskretno ga prate da vide da ne bi ponovio krivično delo. Međutim, ovde kod nas je problem što nakon 15 godina ni porodica te neće, stide se. Sada je problem kako to rešiti? Predstoji nam promena krivičnog zakona, gde nije samo pitanje kazne. Silovatelj Igor Milošević je tražio da ostane u zatvoru jer nema gde da ode. Problem je što ne postoji ni dobrovoljan ostanak u zatvoru, a ne postoji ni prisilan odlazak u neku meru socijalne zaštite. Sada su daleko bolji uslovi u kazneno popravnim domovima nego nekada. Mora da se nađe neko rešenje ako nema porodicu, nema stan, da može da se javi. Ne

može da se kontroliše kao skitnica — rekao je Toma Fila.

Sudija Višeg suda je zatim objasnila šta znači resocijalizacija.

— Resocijalizacija se prevashodno radi u okviru službe u okviru zatvora. To rade stručnjaci iz

sociologije, pedagogije, psihologije. To je deo tretmana u okviru zatvora. Svrha kažnjavanja je svakako da utiče na počinioce da više ne vrše krivična dela. To je taj deo resocijalizacije. To su

radne obaveze i radne aktivnosti koje osuđenici vrše u okviru zatvora. Kada nekome istekne

kazna zatvora, čak iako penalne službe procene da nije postignuta svrha i stepen resocijalizacije,

oni nemaju osnov mimo dužine trajanja kazne da ga drže u zatvoru — rekla je Josifović za K1

televiziju.

(Telegraf.rs)